Мали дневник није емисија за децу, него за одрасле

Прошло је већ око годину дана како се на РТС појавила емисија под називом Мали дневник. Лука, Стефан, Анђела, Дуња и још неколико деце у улози репортера појављују се на екранима од понедељка до петка и казују оно што им одрасли стављају у уста. То значи да је реч о дечјем дневнику само по томе што га изводе деца, а не и по томе шта деца казују. То такође значи да Мали дневник није емисија за децу, него за одрасле.
Већ и чињеница да деца глуме нешто што припада само одраслима била би довољна да оптужимо одрасле, који су ту емисију направили, за непоштовање, или чак злоупотребу деце. Било би то непоштовање чак и да ова деца показују неки таленат, а не показују ни то. Деца су извучена из свог детињства, из свог дечјег оквира живота и премештена у други оквир телевизије, оквир излога и живих а механичких лутака која казују оно што им уграде одрасли. То што деца говоре она не разумеју, али говоре попут оних лутака које се навијају кључем.
Ево само једног примера. Дечак и девојчица, у улогама спикера, говоре о роњењу. Дечак каже како је мутна вода опасна за роњење, нашта девојчица додаје да на копну има више мутног него у води. Шта деца која то говоре, или деца која слушају, могу да разумеју у томе коментару девојчице? Готово ништа. Коментар девојчице је схватљив само као шаљива метафора одраслих, никако као изворна дечја мисао. А таквих примера има по неколико у сваком Малом дневнику. Деца су намамљена да казују нешто што не разумеју само да би се одрасли мало забавили. „Баш је то слатко“, чујем неке одрасле како оцењују ову емисију.
Није слатко. Како може бити слатка корупција деце показивањем на телевизији, када их одрасли узимају као пуко средство своје забаве, и служе се децом као луткама на навијање?
Мали дневник Великог брата. Таква је природа ове емисије.
Аутор: Јован Мирић
Извор: Стање ствари