МАЈКЕ ТУЖЕ СРБИЈУ: Како смо од слогана „ЗА НАШУ ДЕЦУ“ дошли у реалност да је ИСПЛАТИВИЈЕ сломити ногу НЕГО РОДИТИ ДЕТЕ!

Српско парвосуђе ће ускоро, како сазнаје Глас јавности, бити изложено великом броју тужби оштећених мајки и њихове деце због дискрирминаторске методе обрачуна накнаде зараде породиљског одсуства ради неге детета чиме се директно крши Конвенција о заштити материнства Уједињених нација, чији смо потписници још од 1952. године.

Да би се схватило које су размере ове аномалије, а још у време владајућеег слогана „За нашу децу“, коју су нажалост омогућили и закони о финансијској подршци породици са децом, како онај замењени из 2009. тако и актуелни донет 2018. године, којима је, само илустрације ради, једној мајци, са вишим примањима, закинуто у петогодишњем периоду, од 2015. до 2020. године, за три детета око 60.000 евра! Овај астронмоски износ за наше прилике, у нивоу цене двособног стана у Београду, је како сазнајемо, само једна од првих тужби проитив надлежних у Србији. Одговоре, на овај слиучај непознат широј јавности, потражили смо код упућених у ове случајеве и којима се оштећене мајке мајке и обраћају.

-У Закону о финансијској подршци породице и деце, како у претходном тако и у важећем, у суштини постоје два метода обрачуна накнаде зараде, и то: претходне зараде и ограниченог лимита. Садашњи Закон користи период од 18 месеци који се рачуна на обрачун накнаде зараде, док се на жене са високим примањима у овом слулају не користи такав метод, већ ограниченог износа. То у овом случају значи да се просечна зарада у Србији множи са бројем три, што је директно у супротности са чланом шест, ставова три, четири и седам Конвенције о заштити материнства УН, која изричито каже да износ обрачуна новчане накнаде не може бити мањи од две трећине зараде. А, ако се користи други метод износ накнаде треба да буде приближан претходној заради, објашњава за Глас јавности адвокат Љубица Бакшуновић, и додаје да су у Конвецији о заштити материнства Уједињених нација чији смо потписници седам деценија, а која се на сваких десет година потврђује, прецизиране и специфичности економија држава потписница:

  • Члан седам Конвенције изричито каже да и државе са недовољно развијеном привредом поступају у складу са овим актом, ако обезбеђују новчану накнаду у износу не мањем од оног који се исплаћује у случају привремене спречености у складу са домаћим законима и прописима. По нашим законима износ за привремену спреченост у раду је 65%, што онда значи да је боље да сте сломили ногу него да сте родили дете, јер бисте добили више новца. То само онда говори да држава кажњава жене које су успешне и желе да имају децу, изричита је адвокат Љубица Бакшуновић у изјави за Глас јавности.

Како сазнајемо у правосуђу поднета је већ прва тужба у Вишем суду у Београду у којој се тражи одштета на име разлике исплаћених накнада и оних које припападају по Конвенцији о заштити материнства Уједињених нација. Уколико, како тврде упућени, већина оштећених мајке и деце буде водило и добило ове процесе против државе Србије за сада се немогуће предвидети, а свакако је астрнономска, висина укупних одштета које ћемо сви плаћати због очигледне бахатости и немара одговорних из ове области.

Извор: https://www.glas-javnosti.rs/drustvo/majke-tuze-srbiju-kako-smo-od-slogana-za-nasu-decu-dosli-u-realnost-da-je-isplativije-slomiti-nogu-nego-roditi-dete-3372

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!