Мајке децу хране блатом и кожом угинулих животиња

УН моле за 5,5 милијарди долара за спас 34 милиона гладних

Хипокризија у изобиљу: богати лицемери бацају храну поред милиона умирућих људи од глади

Већина богатих земаља у ЕУ не зна шта ће са вишковима хране, бацају је и уништавају, али је не дају гладнима у Африци и Азији. Солидарност, хуманизам, алтруизам и племенитост скоро да не постоје.

Понашање богатих компанија у САД је бездушно: бацају вишкове хране, али је не дају умирућима од глади.

Више десетина милиона људи данас у свету гладује и умире од глади. Глобалиозам не решава ни овај ни друге кључне проблеме људске заједнице, а свуда се арогантно намеће као модел живљења.

Шеф Уједињених нација  Антонио Гутереш је апеловао да се хитно прикупи 5,5 милијарди долара да би се спречила пропаст 34 милиона људи у више од 30 земаља које су на корак од масовне глади због ратова, а шеф Светског програма за храну је упозорио да се 270 милиона људи у свету ове године суочава с “кризом глади”.

Антонио Гутереш је на састанку Савета безбедности УН на високом нивоу који су организовале САД, рекао да је више од 88 милиона људи патило од “акутне глади” на крају 2020. године због сукоба и нестабилности, што је 20 одсто више него годину раније, и да “пројекције за 2021. указују на наставак овог застрашујућег тренда”.

270 милиона људи у више од 30 земаља трпи “глад библијских размера”

Извршни директор Светског програма за храну Дејвид Бизли је рекао да су лидери одговорили на његово упозорење Савету безбедности пре годину дана када је свет био на ивици пандемије KОВИД-19 и “пандемије глади” која би могла да у “изгладњавање” гурне не само тадашњих 135 милиона, него и 270 милиона људи што ће ове године довести до “глади библијских размера” у више од тридесет земаља.

На несрећу, рекао је Бизли, “оно што је 2020. била забринутост, 2021. је стварност” због нових таласа KОВИДА-19 и јер се економије још нису вратиле у нормалу.

“Дакле, данас вас морам упозорити да поново клизимо према ивици понора”, рекао је он и подвукао: “Сада се 270 милиона људи суочава с кризом глади”.

И Гутереш и Бизли су нагласили да су постојећа и надирућа криза глади углавном узроковане сукобима и да их је зато могуће спречити.

“Kлиматски шокови и пандемија KОВИД-19 само распаљују ту ватру” сукоба, рекао је генерални секретар Уједињених нација.

Умире се од глади у Јемену, Авганистану, Јужном Судану…

Упозорио је да ће, “ако одмах не буде акције, милиони људи доћи на ивицу екстремне глади и смрти”, указујући на пројекције које показују да кризе глади “ескалирају и шире се преко Сахела и Рога Африке, а убрзавају у Јужном Судану, Јемену и Авганистану”.

У неким земљама Гутереш је рекао да је “глад већ ту” и “људи умиру од глади и трпе критичне стопе неухрањености”.

“Делови Јемена, Јужног Судана и Буркине Фасо су захваћени глађу или условима сличним глади”, рекао је он. “Више од 150.000 људи је тамо у опасности од умирања од глади”.

Генерални секретар је рекао да је Kонго, у сукобима на истоку и другим местима богатим рудом, “прошле године доживео највећу кризу хране на свету, са скоро 21,8 милиона људи који су гладовали од јула до децембра”, а Бизли који је посетио Kонго прошле недеље, рекао да тај број расте.

Умире се од глади и у Сирији, Нигерији, Конгу, Буркини Фасо…

У Авганистану је 17 милиона људи у сличном положају, четири милиона гладних више него лане, рекао је Бизли. У Нигерији је забележено “запањујуће повећање” са пет на 13 милиона гладних, а у Сирији се после 10 година рата “преко 12 милиона људи суочава се с кризним несташицама хране”.

Десет година пошто је Јужни Судан прогласио независност, Гутереш је рекао да је тамо 60 одсто становништва гладно, с хроничним спорадичним насиљем, екстремним временским приликама и економским последицама KОВИДА-19 који гура више од седам милиона људи у акутну несташицу хране.

Тањир пиринча или пасуља у Судану кошта као да такав оброк стаје 400 долара у Њујорку

Цене хране су толико високе, рекао је он, да “само један тањир пиринча и пасуља кошта више од 180 одсто просечне дневне наднице што би било као да овде, у Њујорку, такав оброк кошта 400 долара”.

Бизли који је почетком фебруара посетио један регион у Јужном Судану, рекао је да је чуо да “мајке тамо децу хране кожом угинулих животиња, или чак и блатом”, због чега је нужна хитна акција.

Генерални секретар је чланове Савета безбедности позвао да “свој привилеговани положај употребе да учине све што је у њиховој моћи да окончају насиље, преговарају о миру и ублаже глад и патњу које погађају толико милиона људи широм света”.

Шеф Уједињених нација је рекао да је његова порука Савету безбедности једноставна: “Ако не храните људе, храните сукобе”.

И док ова агонија глади великог дела светске популације траје већина богатих земаља у ЕУ не зна шта ће са вишковима хране, бацају је и уништавају, али је не дају гладнима у Африци и Азији. Солидарност, хуманизам, алтруизам и племенитост скоро да не постоје

Понашање богатих компанија хране у САД је бездушно: бацају вишкове хране, али је не дају умирућима од глади ни у САД , ни у свету.

Више десетина милиона људи данас у свету гладује и умире од глади само због одсуства минимума алтруизма.  Глобализам не решава ни овај ни друге кључне проблеме људске заједнице, а свуда се арогантно намеће као модел пожељног живљења.

Извор: ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!