Мајка православна
Пошто бестијална хорда закржљале расе (како их је Јован Дучић, њихов одличан познавалац, назвао у својој песми СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ) ових дана наново оргија по Сплиту и прете Србима, морам да поделим ову ПЕСМУ-КРИК да се потсетимо ко је коме и какав геноцид начинио (пошто они, болесни какви јесу, помињу нешто само у „малко“ другачијој верзији каквим верзијама иначе обилује њина „јуначна повијест“).
Ја бих замолила да обавезно прочитате песму јер је то за мене најболнија ода србским страдалницима у 2.Светском рату а Хрвати се баш ових дана из петних жила упињу да докажу да је Јасеновац био малтене летовалиште за Србе. Ко заборави Јасеновац, Јадовно и особито Јастребарско (логор за децу), тај их поново убија.
Аутор: Ивана Стојановић
Пјесма-врисак Владимира Назора о страдању Срба од усташа
Мајка православна је пјесма Владимира Назора, једна од најпотреснијих пјесама о страдању Срба у Другом свјетском рату. Пјесма је настала у јануару 1943. године убрзо након што је отишао у партизане. Назор је био ужаснут затеченим призорима попаљеног Кордуна и масовним усташким злочинима над српским становништвом.
Усташе одводе народ после офанзиве на Козари (код Босанске Дубице) јуна 1942. фото: Википедија (бојено)
Мајка православна
Јеси ли се насједила на гаришту куће своје,
ох, та кућа б’једна! –
тражећ оком и руком кол’јевчицу малог Јове,
иконицу светог Ђорђа и ђерђефић твоје Руже?
Све је сада дим и пепел, све прогута чађа тавна –
ти, сломљена крепка грана, најбједнија међ женама,
мајко православна!
Јеси ли се находала ногама што једва носе
ох, те ноге болне!
Јеси ли се уморила тражећ Руму, краву своју,
краву своју, хранитељку старе баке и дјечице?
Да л’ је вуци растргоше ил’ је сакри шума тавна?
Не мучи се! За кога би сада били сир и мл’јеко,
мајко православна?
Је си ли се наплакала над судбином друга свога,
о друже љубљени!
Издајом га уловише, као пса га измлатише,
мучили га, везали га, бацали га у тамнице.
И он кога срце вукло дјела вршит тешка и славна,
као хром се богаљ врати да ти умре на рукама,
жено православна.
Јеси ли се накукала изнад оне страшне јаме,
о јамо проклета!
Гдје са гркљаном пререзаним дјеца твоја сада леже
покрај баке, и гдје мајку своју зову, за њом плачу;
и боје се, јер је рупа пуна људи, влажна, тавна?
Шутиш. Печат шутње јад је на уста ти ударио,
мајко православна.
Бл’једиш, тањиш и кочиш се, но бол немој гушит своју,
бол ти предубоку!
Пусти нека тужба твоја одјекује широм земље
и нек траје вјековима. Нека чују у што сада
прометну се сјета твоја, твоја туга стара, давна.
– Шутиш. Бл’једиш. И ореол мучеништва већ те круни,
мајко православна.
У попаљеном српском селу
код Вргинмоста
1943.
Владимир Назор
Извор: Расен
