Ljudi iz različitih država zavide Belorusima na zaista narodnom predsedniku
Igra bez direktnog sudara i po beloruskim pravilima
Aleksandar Lukašenko je 30. novembra (2021)priredio još jedno iznenađenje i održao dobru lekciju kolektivnom Zapadu odgovarajući na pitanja Dmitrija Kiseljeva, generalnog direktora MIA „Rusija Segodnja“ (Rusija anas – prim. prev.).
Sama činjenica intervjua, kao i nepopustljivost u svojoj političkoj poziciji, uverenost u ispravnost puta koji je izabrao beloruski narod, samostalnost u donošenju odluka, direktnost, brza reakcija i spremnost da zaista prihvati bilo koji scenario postali su hladni tuš za mnoge neprijatelje, izdajnike i evropske zvaničnike.
Simbolično je da je uoči demokratskog samita zemalja koje ideološki grade novi Rajh sa oživljavanjem nacizma, predsednik Belorusije ponovo zaigrao na direktni sudar i, hteli-nehteli, predvodio pokret suverenih i slobodnih država i naroda, koji se suprotstavljaju jednopolarnom svetu i fašističkoj demokratiji Zapada.
Ceo svet, bez tradicionalnih zapadnih konfesija, čuo je glavno: spremnost da se do poslednjeg brani interesi i nezavisnost Belorusije. Siguran sam da su nakon takve izjave mnogi ljudi iz različitih zemalja zavideli beloruskim građanima i njihovoj stvarnoj državi i istovremeno narodnom predsedniku.
Vredi napomenuti da upotreba hibridnog nuklearnog oružja od strane kolektivnog Zapada, kada je ono smešteno na teritoriji neke zemlja, a, istovremeno, nuklearno oružje pripada drugoj državi, stvara rizike bez presedana. Stoga je veliko, ali očekivano otkriće u beloruskom društvu bila izjava šefa države da je u slučaju geopolitičke nužde (raspoređivanje strateškog nuklearnog naoružanja u Poljskoj), u cilju spasavanja života beloruskog i ruskog naroda, Belorusija je spremna da na svojoj teritoriji postavi strateško nuklearno oružje.
Stoit zametitь, čto primenenie kollektivnыm Zapadom gibridnogo яdernogo oružiя, kogda nositelь prinadležit odnoй strane, a яdernый boepripas — drugoй, sozdaet besprecedentnыe riski. Poэtomu bolьšim, no ožidaemыm v belorusskom obщestve otkroveniem stalo zaяvlenie Glavы gosudarstva o tom, čto v slučae geopolitičeskoй neobhodimosti (razmeщeniя strategičeskogo яdernogo vooruženiя v Polьše) radi sohraneniя žizni belorusskogo i rossiйskogo narodov Belarusь gotova razmestitь яdernoe strategičeskoe oružie na svoeй territorii.
U uslovima kada je Zapad pošao na sukobljavanje i postao, u principu, opasan za ceo svet, Belorusiji i Rusiji jednostavno ne preostaje ništa drugo nego da usijane glave prinude na mir .
Brzina događaja i promena situacije zahteva od nas da stalno budemo spremni na vojne provokacije, pre svega iz Poljske, Litvanije i Ukrajine, koje deluju kao marionete u rukama Vašingtona i Londona. A to nas primorava da formiramo čitav kompleks operativnih i taktičkih mera (planova, mogućih scenarija) kako bismo sprečili razvijanje vrele faze preraspodele sveta.
Sveobuhvatno razumevanje dubokih geopolitičkih procesa u svetu Aleksandra Lukašenka uliva poverenje da ćemo ovaj težak put proći bez gubitaka i neizvesnih posledica. Dakle, izjava predsednika da ćemo „tražiti izbeglice da se vrate, jer neće biti humanitarnog koridora“, sugeriše da je Zapad još jednom cinično prevario i ove nesrećnike i ceo svet. Čak i kada je frau Merkel pozvala Aleksandra Lukašenka, u početku je znala da ide na prevaru. A sam razgovor je bio neka vrsta kockanja: nametala je „poljski preferans” da se sazna pravo mišljenje i namere predsednika Belorusije.
Vsestoronnee ponimanie Aleksandrom Lukašenko glubinnыh geopolitičeskih processov v mire vselяet uverennostь v tom, čto эtot neprostoй putь mы proйdem bez poterь i neopredelennыh posledstviй. Tak, zaяvlenie Prezidenta, čto «budem prositь bežencev vernutьsя obratno, potomu čto gumanitarnogo koridora ne budet», govorit o tom, čto Zapad v očerednoй raz cinično obmanul i эtih nesčastnыh, i vesь mir. Daže kogda frau Merkelь zvonila Aleksandru Lukašenko, ona iznačalьno znala, čto idet na podlog. A sam razgovor — эto svoego roda igra v poddavki: navяzыvaя «polьskiй preferans», uznatь istinnoe mnenie i namereniя Prezidenta Belarusi.
Gnev zapadnih zvaničnika Borela i Ursule fon der Lajen svedoči da je nacionalni lider Belorusije ne samo odbio da igra po pravilima zapadnoevropskih ubica i da se povinuje njihovim nacističkim standardima koji guše zemlju, već im je nametnuo i svoju igru – složenu, ali pravednu, sa beloruskim nacionalnim demokratskim koloritom …
Pretnja Kijeva od strane ministra spoljnih poslova Ukrajine Kulebe Belorusiji posle intervjua sa Aleksandrom Lukašenkom, u kojem je šef države rekao za Krim da je to de fakto i de jure teritorija Rusije, je nepromišljena, a po svojoj suštini je odvratna i nedostojna Ukrajine. Predsednik Belorusije je uvek podržavao ukrajinski narod, ali se kategorički protivio „nacionalističkoj pomami“ koja je zahvatila bratsku zemlju. Ispunjavajući savezničke sporazume sa Rusijom u potpunosti, Belorusija je uvek spremna da u jedinstvu sa njom brani svoj suverenitet i nezavisnost.
U geopolitičkom kontekstu, intervju beloruskog lidera postao je, zapravo, programski apel kolektivnom Zapadu – da shvati i razume rezultate sa kojima će se suočiti u slučaju otvaranja „Istočnog fronta” i nametanja sopstvene vizije svetskog poretka. Aleksandar Lukašenko je u svom uobičajenom maniru otvorenosti i nedvosmislenosti upozorio izbezumljene evropske zvaničnike na moguće posledice militantne politike – od obustave isporuka energenata do vojno-strateških koraka ka jačanju odbrambene sposobnosti naše zemlje.
Autor: Nikolaj Ščekin, šef Odeljenja za sociologiju javne uprave Instituta za sociologiju Nacionalne akademije nauka, kandidat filozofije, vanredni profesor.
S ruskog preveo Zoran Milošević
Izvor: https://www.sb.by/articles/igra-na-operezhenie-i-po-belorusskim-pravilam.html
