Лијечење постом – Унутрашња операција без ножа
Приликом поста функције свих органа су смањене, организам се практично одмара, из резерви надокнађује утрошену енергију. Зато биолошку машину, исцрпљену у процесу рада, треба очистити од свега штетног, као и ону механичку од прљавштине и корозије.
Природа зна једним те истим средством и уништити и лијечити. Њене методе човјек тешко усваја и споро схваћа. Можда је то посљедица слабог познавања закона природе, јер природа добро чува своје тајне. Зато требамо још пуно учити од ње.
Међутим, и ако упознамо њене тајне – не слиједимо их. Приликом поста даје се дуготрајна поштеда свим органима тијела. Пост је нарочито користан органима за пробаву, који добивају могућност обнављања. Пост има велики утјецај на стање крвотока.
Законе природе треба упознати, живјети с њима и поштовати их. На тај начин природу можемо вишеструко користити за своје потребе, односно за потребе човјечанства.
У другој половини 19. стољећа проф. Пушутин почео је међу првима испитивати механизам дјеловања поста. Он је открио да је пост стање организма у којем се његови “расходи” не надокнађују потпуно. Због тога је организам принуђен функционирати на рачун својих властитих резерви.
Бројни ефекти
Истраживања су показала да је покретач глади сам центар глади. Уколико нема хране тада организам почиње трошити своје унутрашње резерве, а код кориштења унутрашњих резерви организам најмање узима из живчаног ткива, срца и осталих органа.
Према овим показатељима природа се побринула да до задњег сачува главни руководећи апарат у сложеном организму човјека, његов мозак, живчани систем и срце.
Значајна открића медицине су да за вријеме поста кориштењем бјеланчевина организам троши прије свега обољело ткиво, туморе, цисте, израслине и др. То и јесте све оно што не припада организму.
Експерименти су, такођер, дали знанствено објашњење појаве и одговор – количина резерви које организам може користити приликом поста до наступања потпуне исцрпљености. То износи 40 – 50% његове тежине.
Лијечење постом представља унутрашњу операцију без ножа, при чему је природа много суптилнија од било каквог кирурга; она чува оно што је здраво, а одстрањује оно што је болесно. Приликом поста даје се дуготрајна поштеда свим органима тијела.
Он је нарочито користан органима за пробаву, који добивају могућност да се обнове. Пост има велики утјецај на стање крвотока. При празном желуцу и цријевима у трбушној шупљини не стварају се никакве препреке за циркулацију крви и њен састав се побољшава.
Приликом поста тежина опада, највећи губитак тежине запажа се у првом периоду поста, затим се постепено губитак тежине смањује.
Што је организам млађи, губитак тежине је већи. Истраживања су показала да пацијенти који пате од болести анемије са недостатком црвених крвних зрнаца, или повећањем бијелих обично се добро лијече постом.
Нарочито је уочљив ефект поста у помлађивању коже; оштре линије и боре постају мање упадљиве, кожа постаје млађа, добија љепшу боју и сјај. Побољшава се и структура ткива.
Говорећи о посту са медицинског становишта подијелит ћемо дјеловање поста по органским суставима, како иначе медицина дијели људски организам:
Код препуног стомака у СИСТЕМУ ЗА ПРОБАВУ долази до великог оптерећења с масном и богатом храном. Тако се тај систем замара, јер мора лучити повећану количину сокова да би пробавио ту храну.
Услијед појачаног пробављања појачан је прилив у стомаку, крвни притисак расте, број откуцаја срца се повећава што представља оптерећење за КРВОТОК И СРЦЕ. Исцрпљује их. Одређеним процесима у крви, те смањењем дотока кисика у мозак, организам постаје тром, споро реагира – човјек је тада поспан.
Пренатрпаност стомака има негативног утјецаја и на РАД ПЛУЋА. Она морају радити појачаним капацитетом. Услијед појачане потребе за кисиком, број удисаја је повећан, па су покрети дијафрагме отежани. Док дише, човјек практично стење.
Како крвоток и крвни тлак директно дјелују на БУБРЕГЕ, код пренатрпаности желуца, они раде с трећином могућег капацитета. Посљедице осјећају и МОЗАК И ЖИВЧАНИ СИСТЕМ.
Прилив крви услијед повећане потребе стомака за крвљу је смањен, човјек је поспан, успорено реагира, споро мисли. Појачани састојци крви дјелују касније, надражени организам је напет. Нервозан човјек тада не може разумно дјеловати. Њиме владају емоције и паника.
Биолошка машина
Приликом поста функције свих органа су смањене, организам се практично одмара, из резерви надокнађује утрошену енергију. Стомак мирује, крвоток се правилно распореди па и мозак ради логички, прилив мисли је нормалан, а резонирање је бистро. Страст се смирује, нагони уступају мјесто разуму, тако да тада разум управља емоцијама.
Зато биолошку машину, исцрпљену у процесу рада, треба очистити од свега штетног, као и ону механичку од прљавштине и корозије.
Колико губимо тежине постом?
За вријеме поста губитак тежине појединих органа и ткива у процентима изгледа овако:
Масноће 97 %, слезена 60 %, јетра 53,7%, мишићи 30 %, крв 26 %, бубрези 25 %, кожа 20,6 %, цријева 18 %, плућа 17,7 %, гуштерача 17 %, кости 13,9%, живчани сустав 3,9 %, срце 3,6 %.
Аутор:
Извор: проф.Селим Љуљановић
