Летовање у Хрватској је питање пристојности и људскости

Многе српске обитељи летовале су широм Хрватске док се око њих славила редарствена акција олуја. Процена агенција да је на 27. годишницу олује тај број био 5.000 оних који су се брчкали док се око њих славило клање и протеривање четврт милиона Срба.

Током целе сезоне тамо летује њих преко 30.000, и сваки мора бити спреман на све што их чека када им оставе и последњи евро. Неки од њих су директни потомци Срба убијених у НДХ-а, који су на „хрватском“ приморју последњих година доживљавали такве непријатности да нормалном човеку више не би пало на памет да тамо крочи. Српске таблице су скидане, шајбе лупане због крста на ретровизору, одвртани шарафи на точковима да се избегне гужва у промету, људи нападани због ћириличних тетоважа или само због екавице.

Али Срби се тог прелепог земљописа држе к’о пијани плота, због напада аутомобиле остављају кући и тамо све чешће одлазе влаком или зракопловом а најновији напад десио се јуче. Жени која је са мужем допутовала из Аустралије на одмор, на аутомобилу БГ регистрарских ознака написана је порука „за дом.“ Она је изјавила да је шокирана овим чином и да нешто слично није очекивала.

Тако је кад се у свету информишете само преко ББС-а и СНН-а, и немате појма да је у Хрватској фашизам у експанзији и она је остала перјаница тог зла. Српска јавност прошле године остала је шокирана када су на отоку Пагу претучена 3 конобара из Србије. Духови тисућу Срба нису шокирани, они још лутају Пагом све од липња ’41. године када су ту масакрирани. Много је тамо таквих узнемирених духова а о њима све је рекао новинар Миодраг Зарковић: „Летовање у Хрватској је питање пристојности и људскости. Пристојни људи не летују по гробљима, стратиштима и концентрационим логорима. Хвалити се проводом на „хрватском“ приморју суштински је једнако безосећајно као и правити селфи на сахрани.“

Наравно, за свој новац свако има право да летује где хоће али онда морамо бити свесни да болујемо од заборава. Ниједном Јерменину не пада на памет да летује у Турској, ниједна туристичка агенција не рекламира турско море иако им је најближе.

Олуја није престала да дува у коловозу ’95. године, она јача док Београд аплаудира за Загреб и навија за сусједе. Док Београд по’ године плаче за утопљеним Матејом из Сплита, у том истом Сплиту туку српску децу. Док Србија жали глазбеника Акија Рахимовског који је славио ту исту олују, цела Хрватска финансира причу трећину побити, трећину протерати, трећину покатоличити.

Олује и даље дувају и само јачају њихов нагон да нас сваких пар деценија вуку за нос уз омиљену молитву: „Србима треба нанијети такве ударце да практички нестану“…

Аутор: Деки РС

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!