Лекаре, пропагандисте вакцина у Србији плаћа фармакомафија, највише Фајзер?

REUTERS/Dado Ruvic/Illustration/File Photo

Здравствене институције ЕУ управо су објавиле да нема хитне потребе за трећом дозом вакцине, осим код имуно угрожених особа. Истовремено, британски владини експерти не виде велику корист од вакцинисања здраве деце, бар за сада. Ако је Европа опрезна и не жури, откуд у Србији све јачи притисак за трећом дозом вакцине, или за вакцинацијом деце? Да ли је баш нужно да поред свакојаких „лидерстава“ Србија и овде буде лидер и експериментални полигон? Да ли је реч о дирљивој бризи за здравље људи или, далеко било, постоје и неки мрачни комерцијални интереси?

Компанија „Фајзер“ већ недељама позива свет да крене са трећом дозом вакцине. Пре десетак дана ова компанија је и званично најавила велику промотивну кампању у том правцу. Како је објављено, маркетиншки напор неће стати само код позива на трећу дозу, већ ће бити усмерен и ка томе да се подстакне вакцинисање деце старости од 12 до 15 година, а потом и деце старости од пет до 11 година. У овом сулудом амбијенту, фармацеутске куће планирају да вакцине промовишу баш како се то ради са пастама за зубе или дечијим пеленама.

Маркетинг је скуп, па је сироти „Фајзер“ морао да повећа цене својих вакцина за више од 25 одсто. При томе, реч је о вакцини која је и пре овог огромног повећања била папрено скупа. У овом тренутку скупља је само „Модерна“, најљући конкурент „Фајзера“. (Узгред, и „Модерна“ је, да не заостане, повећала цене за преко 10 одсто.) На овом тржишту рат већ бесни. Источне вакцине су на Западу блокиране – да ли неко заиста верује да то нема никакве везе са профитним интересима западних компанија? Најава маркетиншких кампања и љути фармацеутски рат за профит обрадоваће све оне здравствене делатнике и новинаре који су љубитељи конгресног туризама о трошку фармацеутских кућа.

Кад је вакцинисање почело сазнали смо да је „Фајзерова“ вакцина чудесна, да је последња реч „медицинске технике“ која нај-нај-најбоље штити од ковида. То је било довољно да се оправда њена висока цена. На другој страни, најгору медијску репутацију имала је „Астра Зенека“, случајно најјефтинија вакцина, која својом ценом даје лош пример и нарушава тржишну хармонију. Узгред, последња истраживања ако им се данас уопште може веровати, показују да ефикасност „Фајзерове“ вакцине опада брже од оклеветаног цепива „Астра Зенеке“ и да је то можда разлог због којег је Израел, опитна лабораторија „Фајзера“, данас у великом проблему.

Игром случаја, баш у тренутку када фармацеутске куће крећу у своју нову кампању, и неки од домаћих стручњака инсистирају да се после друге дозе мора примити трећа, спасоносна. При томе се наглашава и да се вакцине могу мешати без икаквог ризика, а понеко сасвим отворено предлаже и да је најбоље примити баш „Фајзерову“, као трећу вакцину.

Да ли се ове иницијативе базирају на озбиљним и темељним домаћим студијама? Да ли је српска наука успела смислено да систематизује своја искуства, или само декламује и пропагира оно што јој други суфлирају?

Од почетка пандемије до данас, свет је изложен неконзистентним и често нелогичним мерама, огромном броју информација и манипулација које долазе са разних страна – политичких и здравствених, стручних и нестручних. Они који прате стручне радове на тему ковида кажу да и на том сегменту влада какофонија која је повремено праћена и научним скандалима.

Струка се мучно носи са новом болешћу, па се лутања и конфузија могу разумети. Отуда није никакво чудо ни да је део јавности скептичан према званичним информацијама и да зато одбија вакцине. Олако је то објашњавати само антиваксерским и „равноземљашким“ дезинформацијама, као што је непаметно истрчавати са чврстим ставовима кад је мањак знања и вишак дилема прилично видљив.

Криза стручног поверења додатно је појачана и кризом поверења у етику неких делова медицинске струке. То је одавно глобални феномен и скандали везани за аморалну праксу фармацеутских кућа добро су познати. Под окриљем пандемије дошло је и до додатног бујања корупције у вези са набавкама медицинског „ковид провијанта“ чак и у оним земљама које се диче ниским степеном корупције. Отуда, поред праћења трагова вируса није на одмет пратити и трагове новца.

У циљу јачања поверења било би од користи да лекари који имају значајан утицај на јавно мњење, а поготово они који креирају здравствену политику, саопште јавности да ли, и какве односе имају или су имали са фармацеутским кућама. За грађане је важно да буду сигурни да јавни делатници нису део лобистичке машинерије моћних компанија и да нису у конфликту интереса. Ја ћу ево, иако нисам лекар, признати да сам од „Астра Зенеке“ коју у тексту помињем у дискретно позитивном контексту, нешто добио – и то два пута, уз лилихип приде. А када је о конгресном туризму реч или о новцу за какву студију, ту сам… па ако ме се сете, сете.

Извор: Србин.инфо

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!