Kuda vode naš narod?
Državne vlasti Ukrajine preduzimaju sve sigurnije korake prema tome da bi se u našoj zemlji bila utemeljena liberalna ideologija koju nam nameću takozvane napredne zemlje Zapada. Radi se i o gendernoj ideologiji, i o LGBT pravima, i o legalizaciji marihuane, i još mnogo o čemu. Ali u isto vreme, oni koji su na vlasti aktivno podržavaju Pravoslavnu crkvu Ukrajine (PCU), odlaze na Fanar pa prave se da im je Pravoslavlje veoma drago. Šta onda gradi ukrajinske vlasti? Kuda one vode naš narod?
Da li vlast podržava Pravoslavlje?
Prve godine svoje vladavine Predsednik Ukrajine V. Zelenski distancirao se od verskih tema i pokazivao spremnost da tačno ispunjava odredbu Ustava Ukrajine prema kojoj država nema pravo da se meša u crkvene poslove. Ali godinu dana kasnije nakon njegovog stupanja na dužnost, predsednikova se politika promenila za 180 stepeni. Simpatije Zelenskog su očigledno počele da se naginju prema PCU. U oktobru 2020. godine predsednik je lično posetio Fanar pa pozvao patrijarha Vartolomeja u Kijev na proslavu 30. godišnjice nezavisnosti ukrajinske države.
Nakon predsednika u posetu je Fanaru krenuo i predsednik vlade D. Šmigalj, koji je tom prilikom izjavio da vlada daje tvorevini Fanara PCU punu socijalnu i ekonomsku podršku. Izostavimo činjenicu da se podrška PCU od strane države često sastoji u nelegalnoj preregistraciji verskih zajednica i prećutnoj saglasnosti sa oduzimanjem crkava UPC od strane radikala, pa skrenemo pažnju na jednu izjavu D. Šmigala: «Davanje Tomosa o autokefaliji otvorilo je nove izglede za veću harmonizaciju razvoja hrišćanstva na ukrajinskim zemljama i potpunije zadovoljenje duhovnih potreba vernika koji pripadaju vizantijskoj duhovnoj tradiciji».
Stiče se utisak da je ukrajinska vlast prožeta vizantijskom idejom o simfoniji države i Crkve pa pokušava da je barem donekle primeni u praksi. Logično je pretpostaviti da ako država pruži takvu svestranu podršku za versku organizaciju koja sebe naziva pravoslavnom crkvom, onda će se celokupna unutrašnja politika države biti utemeljena na Jevanđelskim zapovestima, a u ukrajinskom društvu biti negovane pravoslavne vrednosti itd.
Ali to uopšte nije slučaj. Da vidimo o kojim se zakonodavnim inicijativama trenutno raspravlja u Vrhovnoj Radi.
Biaric partnerstvo
U septembru 2020. Ukrajina je dobila zvanični status učesnika u takozvanom „Biaric partnerstvu“, čiji je puni naziv: „Biaric partnerstvo za gendernu jednakost“. Predsednikova supruga Jelena Zelenska lično promoviše ovu temu.
«Biaric partnerstvo» nameće zemljama, koje su postale njegove učesnice, sledeće:
- osigurati rodni paritet u nacionalnim, ministarskim i predstavničkim delegacijama,
- podržati nevladine organizacije, feminističke grupe i organizacije koje su neophodne za postizanje rodne ravnopravnosti,
- osigurati sveobuhvatnu prosvetu o seksualnosti i zdravim odnosima u školi i van nje,
- obezbediti pristup savremenoj kontracepciji i uslugama za bezbedni prekid trudnoće ,
- ukloniti rodne stereotipe i društvene norme, uključujući ideje o muškosti koje su štetne za sve polove,
- omogućiti pravo na godišnji odmor za roditelje istog pola.
Istovremeno u cilju sprovođenja principa „Biaric partnerstva“ država bi trebala da izdvoji novčana sredstva iz državnog budžeta u iznosu od 0,7% bruto nacionalnog dohotka. Poređenja radi: prema rečima šefa Odbora za zdravstvenu zaštitu Vrhovne Rade Mihaila Raduckog, za ceo zdravstveni sistem Ukrajina troši oko 3% BNP-a.
Eutanazija i «potpomognuto samoubistvo»
Legalizacija eutanazije i „potpomognutog samoubistva“ predviđena je Konceptom obnove Građanskog zakonika Ukrajine, koji je predložila grupa pravnika na čelu sa potpredsednikom Vrhovne Rade Ruslanom Stefančukom.
Ove novotarije su očigledna borba protiv Boga i greh protiv zapovesti „Ne ubij“, a u slučaju „potpomognutog samoubistva“ – greh koji pokajanjem ne može da se izleči. Praksa korišćenja eutanazije u drugim zemljama jasno pokazuje scenario u kojem se situacija razvija. Na početku dobrovoljno povlačenje iz života vezuje se za čitavu listu zahteva, od kojih su glavni starost, prisustvo neizlečive bolesti, nepodnošljivih bolova, svesna želja umreti. I završava se sve ovo praksom Švajcarske, gde svako može da napusti život za 4000 evra, dok samu eutanaziju dozvoljeno da koriste ne samo medicinski radnici. Čak šest firmi pružaju uslugu „potpomognutog samoubistva“, pa se Švajcarska pretvorila u Meku za turizam samoubica.
Legalizacija marihuane
Kao i u prethodnim pitanjima, legalizacija marihuane, prema navodima vlasti, ima isključivo dobru svrhu. Plan je da se dozvoli samo medicinski kanabis i samo u slačaju prisutnosti određenih medicinskih indikacija. Uz to sama procedura mora da ispunjava čitav niz zahteva. Olakšavanje pristupa marihuani trebalo bi da ublaži patnju mnogih bolesnika. Međutim, u stvarnosti je sve potpuno drugačije.
Kako kažu policijski službenici, uključeni u borbu protiv trgovine drogom, jedan od glavnih korisnika legalizacije marihuane biće kriminalne grupe na jugu Ukrajine, koje kontrolišu uzgajanje kanabisa: „Ako će marihuana biti legalizovana, onda će plantaže marihuane na jugozapadu Odeske oblasti postaće još veći nego što su sada. Gajenje konoplje je isplativije od uzgoja pšenice. I sve ovo će biti u vlasništvu onoga koji to sada uzgaja. Kriminalne grupe veoma čekaju na zakon o legalajzu “. A zamenik predsednika Odeskog regionalnog veća Jurij Dimčoglo tvrdi da glavni korisnici kanabisa neće biti bolesnici, već zavisnici od droge: „Ali ja sam protiv legalizacije, jer pretpostavljam da će veći deo „lekovite“ marihuane i sličnoga će se prodavati prema fiktivnim receptima onima koje zavise od droge“.
Odnosno, neizbežna posledica legalizacije marihuane biće značajan porast zavisnosti od droge u Ukrajini. U isto vreme, mnogi marihuanu smatraju prilično bezopasnom drogom, čija upotreba ne dovodi do nepovratnih posledica. Drugim rečima, prag je za upotrebu ove droge znatno smanjen, što znači da u njegovu upotrebu može biti uključeno više ljudi, uglavnom mladih ili ti tinejdžera.
Legalizacija oružja
Vrhovna Rada razmatra odjednom nekoliko zakona, koji predviđaju legalizaciju kratkocevnog vatrenog oružja. Poslednji je od njih, br. 4335, bio registrovan u novembru 2020. Glavni je argument pristalica legalizacije oružja sastoji u tome da „loši momci“ već poseduju oružje, neka i ilegalno (broj neregistrovanih „pušaka“ u Ukrajini, prema različitim procenama dostiže do 5 miliona), dok dobronamerni građani nemaju oružje i zato ne mogu da se brane. U teoriji se veruje da ako zločinac ne zna da li je njegova žrtva naoružana ili ne, tada se neće usuditi da počini zločin. U praksi, međutim, stvari stoje sasvim drugačije. Brojne studije iz oblasti psihologije i kriminologije pokazuju sledeće.
Prvo, posedovanje oružja i umeće njegove upotrebe to su dve velike razlike. Ako osoba ne zna da koristi oružje, ako nije prošla odgovarajuću obuku, onda će ovo oružje za nju biti potpuno beskorisna stvar.
Drugo, značajan deo ljudi, čak i onih koji znaju da rukuju sa oružjem, ne mogu da pređu psihološku barijeru i da pucaju u čoveka.
Treće, potencijalno posedovanje oružja kod žrtve ne plaši zločinca, već, obrnuto, gura ga na agresivnije ponašanje. Ostvaruje se postavka: „pucaj prvi pre nego što su pucali na tebe“. Kao posledica, rezultati sukoba postaju teži nego što su mogli da budu bez primene oružja.
Četvrto, nijedan čak i najstroži sistem davanja dozvola za posedovanje oružja nije u stanju da isključi da ono padne u ruke ljudi alkoholičara, zavisnika od droge, psihičkih bolesnika ili neuravnoteženih ljudi.
Peto, ako se oružje legalizuje, broj slučajeva njegove upotrebe u domaćim svađama će se višestruko povećan. Naročito ako su ove svađe praćene ispijanjem alkoholnih pića. Drugim rečima, situacija „napili su se – potukli su se“ pretvoriće se u situaciju „napili su se – ispucali su se“.
Izvori vesti već su sada prepuni izveštaja o upotrebi ilegalnog oružja u domaćim obračunima i prilikom razjašnjavanja odnosa, a ako se broj oružja kod stanovništva višestruko poveća, onda će se i broj takvih slučajeva biti povećan u skladu s tim. Oružje će postati uobičajeno sredstvo za završavanje bilo koje svađe.
A ako legalizujete oružje zajedno sa legalizacijom marihuane, onda u Ukrajini može da zavlada opšte bezakonje, u poređenju sa kojim će „strašne 90-te“ izgledati kao lagana šetnja.
LGBT prava
Još je 2015. godine usvojena „Nacionalna strategija Ukrajine u sferi ljudskih prava do 2020. godine“, koja je predviđala legalizaciju „registrovanog građanskog partnerstva za parove suprotnog i istog pola“. Do danas ova tačka još nije sprovedena, međutim, uz koordinaciju Ukrajinskog Helsinškog sveza za ljudska prava, radi se na nacrtu zakona o civilnom partnerstvu. Jedan od njegovih autora, Svjatoslav Šeremet, tvrdi da su poslanici već sasvim blizu legalizacije istopolnih partnerstava. Štaviše, on skreće pažnju na činjenicu da zakon Ukrajine „O pravnom statusu nestalih lica“, koji je već stupio na snagu, priznaje istopolne partnere kao osobe koje imaju procesualna prava u odnosu na nestale osobe.
A u novembru 2020. godine, jedan je lezbijski par zvanično registrovao ugovor o partnerstvu, koji proširuje pravo zajedničkog vlasništva na svu stečenu imovinu. Pristalice LGBT-a ovaj događaj nazivaju prvim istopolnim brakom u Ukrajini. A leti 2020. godine mediji su obavestili da je homoseksualni par iz Ukrajine podneo tužbu protiv svoje zemlje pred Evropskom sudom pravde, zahtevajući da se dozvoli registracija homoseksualnih brakova, kao i da se njima isplati znatna odšteta zbog kršenja njihovih prava. Iskustvo više zemalja pokazuje da se zakonska konsolidacija homoseksualnih brakova vrši upravo prema ovoj šemi: tužba pred Evropskim sudom – pozitivna odluka kojom se država obavezuje na legalizaciju istopolnih brakova – usvajanje relevantnog zakona u parlamentu.
O tome da vlasti zaista nameravaju da legalizuju istopolne brakove i prošire prava LGBT osoba, svedoči široka propagandna kampanja koja pokriva ne samo medije, već i čitav niz drugih kanala uticaja na javno mnjenje. Državna institucija „Centar za javno zdravlje“ Ministarstva za zaštitu zdravlja Ukrajine raspisala je 1. februara 2021. godine tender za kupovinu usluga u oblasti istraživanja bio-ponašanja među homoseksualnim muškarcima. Za ove svrhe predviđeno je da se izdvoji više od 10 miliona ukrajinskih grivni.
Ministarstvo kulture Ukrajine i“ Ukrajinski institut za knjigu“ kupili su 1.240 primeraka knjige „Princeza + princeza: dugo i srećno“. Nabavna cena – 666 hiljada grivni. Ovo je knjiga za decu do 5 godina, gde se dve princeze „venčaju“ i žive zajedno „ dugo i srećno“, od njene simbolike bukvalno bole oči.
Stripovi vezani sa temom LGBT-odnosa poslati su u dečje i školske biblioteke širom Ukrajine.
Koji je dnevni red kod glavnog državnog kanala Ukrajine?
Odnos države prema duhovnim i moralnim vrednostima vrlo se jasno vidi iz sadržaja koji se promoviše na državnoj televiziji. I pre svega – u odnosu na decu.
Redakcija UPN nedavno je pregledala glavni državni TV-kanal „UA: Peršij“. Pregled je bio sasvim mali, vremenski je trajalo nedelju dana.
Evo nekoliko najupečatljivijih programa:
- Emisija s transrodnom osobom na temu „Kako da se prihvati identitet transrodnog deteta?“;
- Emisija s nastavnikom seksualnog vaspitanja na temu „Kako da se detetu pravilno ispriča o homoseksualnosti?“;
- Siže o borbi protiv seksizma (kako da se bori sa rodnim stereotipima);
- Siže o legalizaciji oružja;
- Emisija o razvoju surrogat-majčinstva u Ukrajini.
Naravno, zasada su ovi materijali predstavljeni u obliku diskusije. Ali sama činjenica prisustva takvih tema na državnoj televiziji već govori mnogo o čemu. Svi znamo principe rada tehnologije «prozora Overtona“ kada se namerno započinje rasprava o temama koje su ranije bile neprihvatljive i tabuirane, kako bi se one u početku učinile prihvatljivim i razumljivim, pa bi na kraju postale aktuelna norma. Svi znamo da u državnim strukturama teme emisija nisu lična inicijativa novinara, sve teme potiču „odozgo“. A činjenica da „UA: Peršij“ priča gledaocima ne o hrišćanskom moralu, već o vaspitanju kod dece „ispravnog“ odnosa prema homoseksualnosti, transrodnosti, nije nimalo slučajno. Ovo je aktuelna državna politika.
Evo snimke iz programa o transrodnim osobama. Na ekranu – Anastasija-Eva Domani, ukrajinska transrodna osoba koja je rođena kao muškarac, oženila se, postala je otac svoje ćerke pa zatim se „pretvorila“ u ženu. U jednom od intervjuja, Anastasija-Eva Domani izrazila je zanimljivu želju da želi da „prođe ceremoniju krštenja sa svojim novim imenom kao žena“, ali zasad ne može da pronađe sveštenika koji bi to organizovao.
Prava i interesi muslimana
Na jedan paradoksalni način ukrajinska vlast, zajedno sa interesima LGBT osoba, razvija temu prava muslimana. U maju 2020. godine, V. Zelenski je održao sastanak sa predstavnicima krimsko-tatarskog naroda, na kojem je najavio sledeće:
- potpisivanje naredbe o dodeljivanju praznicima Kurban-Bajram i Ramazan-Bajram statusa državnih verskih praznika;
- uvođenje zastupljenosti krimskih Tatara u diplomatskom koru, drugim rečima, kvota za njih;
- stvaranje radne grupe u Kabinetu predsednika, u sastavu koje će biti krimski Tatari;
- izgradnja nove velike džamije u Kijevu i druge mere podrške.
Može da se kaže da u tome nema ništa loše, i muslimani Ukrajine takođe treba da dobiju podršku države. Na ovo može da se prigovori, prvo, da će sve ove mere doprineti islamizaciji ukrajinskog društva sa svim posledicama koje možemo uočiti u evropskim zemljama. I drugo, nije moguće zamisliti da bi se u Kabinetu predsednika održao sastanak sa rukovodstvom UPC po pitanju rešavanja administrativnih, imovinskih i drugih problema sa kojima se suočava najveća verska zajednica Ukrajine. Zašto se ukrajinska vlada okreće licem prema muslimanima, a prema UPC jednim drugim mestom? To je uprkos činjenici da je broj vernika u UPC neuporedivo veći od broja muslimana.
Zaključci
Prvo, nije teško da se vidi da i LGBT-osobe, i eutanazija, i kanabis, i oružje neće doprineti povećanju stanovništva Ukrajine, već će ga, naprotiv, smanjiti. Deca se ne rađaju u istopolnim brakovima, upotreba marihuane isto tako ne doprinosi stvaranju jakih porodičnih odnosa i rađanju dece. Ali do čega ono može da dovede, to je povećanje broja urođenih patologija, za smanjenje broja kojih mogla bi da bude korisna eutanazija. Sve je to upravo ono što od nas zahtevaju Zapad i, pre svega, SAD. Čim je stupio na dužnost predsednika SAD, Džo Bajden je najavio da će njegova administracija promovisati LGBT prava širom sveta.
Odnosno, Ukrajina zapravo ispunjava zahteve Zapada usmerene na njenu sopstvenu degeneraciju. Kako da se ne prisetimo fraze koja se pripisuje jednom od arhitekata američke spoljne politike Zbignjevu Bžežinskom, – da u Ukrajini treba da ostane 17 miliona ljudi. Dodajte ovome kolaps zdravstvenog sistema kao rezultat dobro poznatih „reformi“ i formira se jasna slika – baš tome vode naš narod.
Drugo, državna podrška PCU nikako ne znači da je vlast posvećena hrišćanskim vrednostima, što znači da sve ove posete Fanaru i uveravanja patrijarha Vartolomeja u svojoj lojalnosti prema njemu nisu ništa drugo nego političke igre. Državi nije potrebna Crkva koja će osuđivati nemoralne zakonodavne inicijative i svedočiti o Jevanđelju. Potrebna je poslušna podrška državnosti, koja bi gledala kako se usvajaju zakoni koji su u suprotnosti sa Jevanđeoskim moralom i jednostavno ćutala. Inače, primer takvog ćutanja daje niko drugi nego patrijarh Vartolomej, koji je, posle pretvaranja Aja Sofije u Carigradu u džamiju, ćutao gotovo mesec dana i tek onda bojažljivo izrazio svoju zabrinutost. I tu, vidite, moguće je da se san transrodne Anastasije-Eve Domani o „krštenju“ može da se jednom ostvari.
Treće, vlast podržava PCU, podržava LGBT-osobe, podržava muslimane itd. I istovremeno narušava prava UPC, najbrojnije konfesije u Ukrajini. Zašto? Da jednostavno zato što je UPC prava Crkva koja može glasno i sa puno autoriteta da kritikuje vlast zbog odstupanja od Hristovih zaveta, koja može reći „ne“ tamo gde svi kažu „da“ ili prećutno pristaju, koja može da podstakne narod da ne ide tamo, kuda ga vode oni koji su na vlasti.
Zbog toga ćemo ostati verni Hristu i Njegovoj Crkvi, uprkos bilo kakvim iskušenjima.
«Budi veran do smrti, a ja ću ti dati venac života» (Otkr. 2:10).
Autor: Kiril Aleksandrov
Izvor: Nauka i kultura (https://spzh.news/rs/zashhita-very/77793-kuda-vedut-nash-narod)
