Куда воде наш народ?

Владимир Зеленски. Фото: УПН

Државне власти Украјине предузимају све сигурније кораке према томе да би се у нашој земљи била утемељена либерална идеологија коју нам намећу такозване напредне земље Запада. Ради се и о гендерној идеологији, и о ЛГБТ правима, и о легализацији марихуане, и још много о чему. Али у исто време, они који су на власти активно подржавају Православну цркву Украјине (ПЦУ), одлазе на Фанар па праве се  да им је Православље веома драго. Шта онда гради украјинске власти? Куда оне воде наш народ?

Да ли власт подржава Православље?

Прве године своје владавине Председник Украјине В. Зеленски дистанцирао се од верских тема и показивао спремност да тачно испуњава одредбу Устава Украјине према којој држава нема право да се меша у црквене послове. Али годину дана касније након његовог ступања на дужност, председникова се политика променила за 180 степени. Симпатије Зеленског су очигледно почеле да се нагињу према ПЦУ. У октобру 2020. године председник је лично посетио Фанар па позвао патријарха Вартоломеја у Кијев на прославу 30. годишњице независности украјинске државе.

Владимир Зеленски и поглавар Фанара. Фото: BBC

Након председника у посету је Фанару  кренуо и председник владе Д. Шмигаљ, који је том приликом изјавио да влада даје творевини Фанара ПЦУ пуну социјалну и економску подршку. Изоставимо чињеницу да се подршка ПЦУ од стране државе често састоји у нелегалној пререгистрацији верских заједница и прећутној сагласности са одузимањем цркава УПЦ од стране радикала, па скренемо пажњу на једну изјаву Д. Шмигала: «Давање Томоса о аутокефалији отворило је нове изгледе за већу хармонизацију развоја хришћанства на украјинским земљама и потпуније задовољење духовних потреба верника који припадају византијској духовној традицији».

Стиче се утисак да је украјинска власт прожета византијском идејом о симфонији државе и Цркве па покушава да је барем донекле примени у пракси. Логично је претпоставити да ако држава пружи такву свестрану подршку за верску организацију која себе назива православном црквом, онда ће се целокупна унутрашња политика државе бити утемељена на Јеванђелским заповестима, а у  украјинском друштву бити неговане православне вредности итд.

Али то уопште није случај. Да видимо о којим се законодавним иницијативама тренутно расправља у Врховној Ради.

Биариц партнерство

У септембру 2020. Украјина је добила званични статус учесника у такозваном „Биариц партнерству“, чији је пуни назив:  „Биариц партнерство за гендерну једнакост“. Председникова супруга Јелена Зеленска лично промовише ову тему.

Ј. Зеленска на форуму «3. Украјински женски конгрес»

«Биариц  партнерство»  намеће земљама, које су постале његове учеснице, следеће:

  • осигурати родни паритет у националним, министарским и представничким делегацијама,
  • подржати невладине организације, феминистичке групе и организације које су неопходне за постизање родне равноправности,
  • осигурати свеобухватну просвету о сексуалности и здравим односима у школи и ван ње,
  • обезбедити приступ савременој контрацепцији и услугама за безбедни прекид трудноће ,
  • уклонити родне стереотипе и друштвене норме, укључујући идеје о мушкости које су штетне за све полове,
  • омогућити право на годишњи одмор  за родитеље истог пола.

Истовремено у циљу спровођења принципа „Биариц партнерства“ држава би требала да издвоји новчана средства из државног буџета у износу од 0,7% бруто националног дохотка. Поређења ради: према речима шефа Одбора за здравствену заштиту Врховне Раде Михаила Радуцког, за цео здравствени систем Украјина троши око 3% БНП-а.

Еутаназија и «потпомогнуто самоубиство»

Легализација еутаназије и „потпомогнутог самоубиства“ предвиђена је Концептом обнове Грађанског законика Украјине, који је предложила група правника на челу са потпредседником Врховне Раде Русланом Стефанчуком.

Скриншот Концепта обнове Грађанског законика Украјине:

Ове новотарије су очигледна борба против Бога и грех против заповести „Не убиј“, а у случају „потпомогнутог самоубиства“ – грех који покајањем не може да се излечи. Пракса коришћења еутаназије у другим земљама јасно показује сценарио у којем се ситуација развија. На почетку добровољно повлачење из живота везује се за  читаву листу захтева, од којих су главни старост, присуство неизлечиве болести, неподношљивих  болова, свесна жеља умрети. И завршава се све ово праксом Швајцарске, где свако може да напусти живот за 4000 евра, док саму еутаназију дозвољено да користе не само медицински радници. Чак шест фирми пружају услугу  „потпомогнутог самоубиства“, па се Швајцарска претворила у Меку за туризам самоубица.

Легализација марихуане

Као и у претходним питањима, легализација марихуане, према наводима власти, има искључиво добру сврху. План је да се дозволи само медицински канабис и само у слачају присутности  одређених медицинских индикација. Уз то сама процедура мора да испуњава читав низ захтева. Олакшавање приступа марихуани требало би да ублажи патњу многих болесника. Међутим, у стварности је све потпуно другачије.

Како кажу полицијски службеници, укључени у борбу против трговине дрогом, један од главних корисника легализације марихуане биће криминалне групе на југу Украјине, које контролишу узгајање канабиса: „Ако ће марихуана бити легализована, онда ће плантаже марихуане на југозападу Одеске области постаће још већи него што су сада. Гајење конопље је исплативије од узгоја пшенице. И све ово ће бити у власништву онога који то сада узгаја. Криминалне групе  веома чекају на закон о легалајзу “. А заменик председника Одеског регионалног већа Јуриј Димчогло тврди да главни корисници канабиса неће бити болесници, већ зависници од дроге: „Али ја сам против легализације, јер претпостављам да ће већи део „лековите“ марихуане и сличнога ће се  продавати према фиктивним рецептима онима које зависе од дроге“.

Односно, неизбежна последица легализације марихуане биће значајан пораст зависности од дроге у Украјини. У исто време, многи марихуану сматрају прилично безопасном дрогом, чија употреба не доводи до неповратних последица. Другим речима, праг је за употребу ове дроге знатно смањен, што значи да у његову употребу може бити укључено више људи, углавном младих или ти тинејджера.

Легализација оружја

Врховна Рада разматра одједном неколико закона, који предвиђају легализацију краткоцевног ватреног оружја. Последњи је од њих, бр. 4335, био регистрован  у новембру 2020. Главни је аргумент присталица легализације оружја састоји у томе  да „лоши момци“ већ поседују оружје, нека и илегално (број нерегистрованих „пушака“ у Украјини, према различитим проценама достиже до 5 милиона), док добронамерни грађани немају оружје и зато не могу да се бране. У теорији се верује да ако злочинац не зна да ли је његова жртва наоружана или не, тада се неће усудити да почини злочин. У пракси, међутим, ствари стоје сасвим другачије. Бројне студије из области психологије и криминологије показују следеће.

Прво, поседовање оружја и умеће његове употребе то су две велике разлике. Ако особа не зна да користи оружје, ако није прошла одговарајућу обуку, онда ће ово оружје за њу бити потпуно бескорисна ствар.

Друго, значајан део људи, чак и оних који знају да рукују са оружјем, не могу да пређу психолошку баријеру и да пуцају у човека.

Треће, потенцијално поседовање оружја код жртве не плаши злочинца, већ, обрнуто, гура га на агресивније понашање. Остварује се поставка: „пуцај први пре него што су пуцали на тебе“. Као последица, резултати сукоба постају тежи него што су могли да буду без примене оружја.

Четврто, ниједан чак и најстрожи систем давања дозвола за поседовање оружја није у стању да искључи да оно падне у руке људи алкохоличара, зависника од дроге, психичких болесника или неуравнотежених људи.

Пето, ако се оружје легализује, број случајева његове употребе у домаћим свађама ће се вишеструко повећан. Нарочито ако су ове свађе праћене испијањем алкохолних пића. Другим речима, ситуација „напили су се – потукли су се“ претвориће се у ситуацију „напили су се – испуцали су се“.

Извори вести већ су сада препуни извештаја о употреби илегалног оружја у домаћим обрачунима и приликом разјашњавања односа, а ако се број оружја код становништва вишеструко повећа, онда ће се и број таквих случајева бити повећан у складу с тим. Оружје ће постати уобичајено средство за завршавање било које свађе.

А ако легализујете оружје заједно са легализацијом марихуане, онда у Украјини може да завлада опште безакоње, у поређењу са којим ће „страшне 90-те“ изгледати као лагана шетња.

ЛГБТ права

Још је 2015. године усвојена „Национална стратегија Украјине у сфери људских права до 2020. године“, која је предвиђала легализацију „регистрованог грађанског партнерства за парове супротног и истог пола“. До данас ова тачка још није спроведена, међутим, уз координацију Украјинског Хелсиншког свеза за људска права, ради се на нацрту закона о цивилном партнерству. Један од његових аутора, Свјатослав Шеремет, тврди да су посланици већ сасвим близу легализације истополних партнерстава. Штавише, он скреће пажњу на чињеницу да закон Украјине „О правном статусу несталих лица“, који је већ ступио на снагу,  признаје истополне партнере као особе које имају процесуална права у односу на нестале особе.

А у новембру 2020. године, један је лезбијски пар званично регистровао  уговор о партнерству, који проширује право заједничког власништва на сву стечену имовину. Присталице ЛГБТ-а овај догађај називају првим истополним браком у Украјини. А лети 2020. године медији су обавестили да је хомосексуални пар из Украјине поднео тужбу против своје земље пред Европском судом правде, захтевајући да се дозволи регистрација хомосексуалних бракова, као и да се њима исплати знатна одштета због кршења њихових права. Искуство више земаља показује да се законска консолидација хомосексуалних бракова врши управо према овој шеми: тужба пред Европским судом – позитивна одлука којом се држава обавезује на легализацију истополних бракова – усвајање релевантног закона у парламенту.

О томе да власти заиста намеравају да легализују истополне бракове и прошире права ЛГБТ особа, сведочи широка пропагандна кампања која покрива не само медије, већ и читав низ других канала утицаја на јавно мњење. Државна институција „Центар за јавно здравље“ Министарства за заштиту здравља Украјине расписала је 1. фебруара 2021. године тендер за куповину услуга у области истраживања био-понашања међу хомосексуалним мушкарцима. За ове сврхе предвиђено је да се издвоји више од 10 милиона украјинских гривни.

Скриншот тендерного объявления «Центра общественного здоровья» Минздрава на prozorro.gov.ua

Министарство културе Украјине и“ Украјински институт за књигу“ купили су 1.240 примерака књиге „Принцеза + принцеза: дуго и срећно“. Набавна цена – 666 хиљада гривни. Ово је књига за децу до 5 година, где се две принцезе „венчају“ и живе заједно „ дуго и срећно“, од њене симболике буквално боле очи.

Принцеза се удаје за принцессу. Фото: Илустрација комикса

Стрипови везани са темом ЛГБТ-односа послати су у дечје и школске библиотеке широм Украјине.

Који је дневни ред код главног државног канала Украјине?

Однос државе према духовним и моралним вредностима врло се јасно види из садржаја који се промовише на државној телевизији. И пре свега – у односу на децу.

Редакција УПН недавно је прегледала главни државни ТВ-канал „UA: Першиј“. Преглед је био сасвим мали, временски је трајало недељу дана.

Скриншот јутуб-канала «UA:Першиј»

Ево неколико најупечатљивијих програма:

  • Емисија с трансродном особом на тему „Како да се прихвати идентитет трансродног детета?“;
  • Емисија с наставником сексуалног васпитања на тему „Како да се детету правилно исприча о хомосексуалности?“;
  • Сиже о борби против сексизма (како да се бори са родним стереотипима);
  • Сиже о легализацији оружја;
  • Емисија о развоју суррогат-мајчинства у Украјини.

Наравно, засада су ови материјали представљени у облику дискусије. Али сама чињеница присуства таквих тема на државној телевизији већ говори много о чему. Сви знамо принципе рада технологије «прозора Овертона“  када се намерно започиње расправа о темама које су раније биле неприхватљиве и табуиране, како би се оне у почетку учиниле прихватљивим и разумљивим, па би на крају  постале актуелна норма. Сви знамо да у државним структурама теме емисија нису лична иницијатива новинара, све теме потичу „одозго“. А чињеница да „UA: Першиј“  прича гледаоцима не о хришћанском моралу, већ о васпитању код деце „исправног“ односа према хомосексуалности, трансродности, није нимало случајно. Ово је актуелна државна политика.

Ево снимке из програма о трансродним особама. На екрану – Анастасија-Ева Домани, украјинска трансродна особа која је рођена као мушкарац, оженила се, постала је отац своје ћерке па затим се „претворила“ у жену. У једном од интервјуја, Анастасија-Ева Домани изразила је занимљиву жељу да жели да „прође церемонију крштења са својим новим именом као жена“, али засад не може да пронађе свештеника који би то организовао.

Скриншот јутуб-канала „UA:Першиј».

Права и интереси муслимана

На један парадоксални начин  украјинска власт, заједно са интересима ЛГБТ особа, развија тему права муслимана. У мају 2020. године, В. Зеленски је одржао састанак са представницима кримско-татарског народа, на којем је најавио следеће:

  • потписивање наредбе о додељивању празницима Курбан-Бајрам и Рамазан-Бајрам статуса државних верских празника;
  • увођење заступљености кримских Татара у дипломатском кору, другим речима, квота за њих;
  • стварање радне групе у Кабинету председника, у саставу које ће бити кримски Татари;
  • изградња нове велике џамије у Кијеву и друге мере подршке.

Може да се каже да у томе нема ништа лоше, и муслимани Украјине такође треба да добију подршку државе. На ово може да се приговори, прво, да ће све ове мере допринети исламизацији украјинског друштва са свим последицама које можемо уочити у европским земљама. И друго, није могуће замислити да би се у Кабинету председника одржао састанак са руководством УПЦ по питању решавања административних, имовинских и других проблема са којима се суочава највећа верска заједница Украјине. Зашто се украјинска влада окреће лицем према муслиманима, а према УПЦ једним другим местом? То је упркос чињеници да је број верника у УПЦ неупоредиво већи од броја муслимана.

Закључци

Прво, није тешко да се  види да и ЛГБТ-особе, и еутаназија, и канабис, и оружје неће допринети  повећању становништва Украјине, већ ће га, напротив, смањити. Деца се не рађају у истополним браковима, употреба марихуане исто тако не доприноси стварању јаких породичних односа и рађању деце. Али до чега оно може да доведе, то је повећање броја урођених патологија, за смањење броја којих могла би да буде корисна еутаназија. Све је то управо оно што од нас захтевају Запад и, пре свега, САД. Чим је ступио на дужност председника САД, Джо Бајден је најавио да ће његова администрација промовисати ЛГБТ права широм света.

Односно, Украјина заправо испуњава захтеве Запада усмерене на њену  сопствену дегенерацију. Како да се не присетимо фразе која се приписује једном од архитеката америчке спољне политике Збигњеву Бжежинском, – да у Украјини треба да остане 17 милиона људи. Додајте овоме колапс здравственог система као резултат добро познатих „реформи“ и формира се јасна слика – баш томе воде наш народ.

Друго, државна подршка ПЦУ никако не значи да је власт посвећена хришћанским вредностима, што значи да све ове посете Фанару и уверавања патријарха Вартоломеја у својој лојалности према њему нису ништа друго него политичке игре. Држави није потребна Црква која ће осуђивати неморалне законодавне иницијативе и сведочити о Јеванђељу. Потребна  је послушна подршка државности, која би гледала како се усвајају закони који су у супротности са Јеванђеоским моралом и једноставно ћутала. Иначе, пример таквог ћутања даје нико други него патријарх Вартоломеј, који је, после претварања Аја Софије у Цариграду у џамију, ћутао готово месец дана и тек онда бојажљиво изразио своју забринутост. И ту, видите, могуће је да се сан трансродне Анастасије-Еве Домани о „крштењу“ може да се једном оствари.

Треће, власт подржава ПЦУ, подржава ЛГБТ-особе, подржава муслимане итд. И истовремено нарушава права УПЦ, најбројније конфесије у Украјини. Зашто? Да једноставно зато што је УПЦ права Црква која може гласно и са пуно ауторитета да критикује власт због одступања од Христових завета, која може рећи „не“ тамо где сви кажу „да“ или прећутно пристају, која може да подстакне народ да не иде тамо, куда га воде они који су на власти.

Због тога ћемо остати верни Христу и Његовој Цркви, упркос било каквим искушењима.

«Буди веран до смрти, а ја ћу ти дати венац живота» (Откр. 2:10).

Аутор: Кирил Александров

Извор: Наука и култура (https://spzh.news/rs/zashhita-very/77793-kuda-vedut-nash-narod)

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!