Крсташки злочини у Цариграду
“Цариграђани су клечали на улицама кроз које су пројахивали крсташки витезови. Правећи укрштеним кажипрстима симбол своје вере покушавали су да подсете западњаке да су хришћани као и они. Ти људи никада нису видели помаму западњачке војске кад се распусти у граду освојеном после опсаде и још су наивно веровали да се не догађа ништа горе него што је замена једног владара другим. У свега неколико ужасних сати то ће простодушно веровање бити развејано…
“Ништа им није било свето“, јауче Никита Хонијат, “ни цркве, ни иконе Христове и његових светаца! Поступали су као душмани Крста! Чинили су зверства и над мушкарцима и часним женама, девицама и младим девојчицама!“
Манастири су похарани и опљачкани, калуђерице силоване, хорде пијаних, грабљивих војника насрнуле су чак и на Свету Софију, најплеменитију од свих хришћанских светиња. На коњима су ујахивали у узвишено светилиште Божанске мудрости и тргали одежде са свештеника у олтару. Не задовољивши се ни тиме што су оскврнили то светилиште, чије је величанствено окружење и узвишени мозаици с Христом Пантократором и Богородицом требало да им ублаже срца, изломили су у њему олтаре да би се домогли мермера, сребра и злата. Читаво благо које су чинили скупоцени свети сасуди сакупљани у Светој Софији девет столећа разграбили су војници који о њима ништа нису разумели сем да се могу претопити и претворити у новац. Рамови и оптоци ломљени су са непроцењиво вредних икона да би се злато претопило, а драго камење продало. Умеће драгуљара и мајстора емајлирања, доведено у Византији до врхунца савршенства, није неуким војницима значило баш ништа. Емајлирани сасуди, ћивоти, окови богослужбених књига, путири и дискоси – плитице којима се они покривају, све је то пљачкано само ради племенитих метала од којих је било начињено.
Усред тог дивљег грабежа једино су Млечани сачували нешто смисла за вредности: они су у организованим групама ловили по црквама и приватним кућама предмете које би могли однети да красе њихов град подигнут на каналима. Готово две трећине калежа у данашњој ризници цркве светог Марка опљачкане су из Цариграда. Величанствени емајлирани реликвијар са делићем Часног крста, којим се свети Марко нарочито дичи, такође је плен из ове похаре.
Пошто су опљачкали и окаљали Свету Софију, крсташи су свој презир према православном хришћанству исказали тако што су у патријаршку столицу посадили проститутку. “Онда су, да боље покажу презир, играли и певали развратне песме, хућели на име Божје…“ “
Ернл Бредфорд: “Велико издајство- Цариград 1204“
Извор: https://www.facebook.com/photo.php?fbid=3609911369094600&set=a.139482622804176&type=3&theater
