Кроз зомби ватре до златне милијарде, ако је уопше буде!

Како се овогодишња летња сезона пожара и ватри приближава крају, влада неподељено мишљење да је била најспектакуларнија до сада, барем што се посматрача са стране тиче, али и најтрагичнија, што се тиче оних који су страдали, било губитком имовине или губитком живота. Управо због тога, порасло је, и чини се да је веће него икада, интересовање за специфичне детаље сваког од пожара, али и заједничку позадину, на којој су се, посматране као делови целине, плански нашле.

За медије главног тока, као и оне који их прате и верују им, дилеме нема, ради се последицама злосутних климатских промена, које прете опстанку планете и целокупног живота на њој. За оне којима је јасно да сви ти пожари немају никакве везе са климатским променама и да представљају само један од  неколико фронтова рата који се већ дуго времена из закулисних центара моћи води против целокупног човечанства, овогодишња сезона пружила је заиста обиље материјала за наставак истраживања на том, могло би се рећи, новом пољу људског стваралаштва.

Борба на том фронту оног специјалног рата се већ дуго времена води, тако да је углавном много тога већ одавно познато, поготову што се тиче начина на који се пожари изазивају или подмећу. На оним локацијама на којима влада топла и жарка клима покретање ватре не захтева примену посебних метода и стратегија, пошто ју је довољно само потпалити са шибицом или упаљачем. Нешто је мало сложенија процедура када се истовремено потпаљује више ватри на различитим локацијама, што се све чешће практикује. У таквим случајевима је потребна координација која се обавља највероватније сателитски.

Међутим, када се пожар планира у хладнијим и влажнијим климатским зонама, где  га није лако потпалити, или у циљаним урбаним подручјима, онда се примењује оно већ легендарно оружје са директним енергетским палењем (Direct Energy Weapon – DEW), о коме се последњих година много говорило и о коме се, барем што се тиче начина на који делује, скоро све зна. Али, колико се могло уочити, то оружју се стално усавршава, тако да они пажљивији посматрачи могу, на пожарима где се то оружје користи, сваке године приметети неке нове детаље којих није било претходних година. То свакако доприноси да тај посматрачки позив из године у годину постаје све занимљивији и изазовнији.

Чудеса са Мауија

Овогодишњи хит пожар, што се тих новитета у ефектима оружја са  директним енергетским палењем тиче, је свакако пожар који је опустошио Лахаину, некадашњу престоницу Хаваја, смештену на острву Мауи. Што се тиче начина на који је изведена та паљевина, она спада у  DEW класику, а многи од оних мало суптилнијих детаља су веома брзо расветљени. Али са расветљавањем оних још суптилнијих, за које би се могло претпоставити да су последица оних поменутих унапређења тог прилично софистицираног оружја, није ишло баш лако, јер је читава операција од самог почетка била под строгом контролом и надзором одговарајућих државних служби. Под контролом су чак били и покушају гашења пожара и евакуације угрожених становника.   Као што је познато, ватрогасци се нису уопште појавили током трајања те операције, док је водоводна мрежа била искључена да би се спречио покушај неовлаштеног гашења. Исто тако на главним градским саобраћајницама су постављене блокаде да би се спречила такођер неовлаштена евакуација становника.

Како је изгледала та прилично неконвенционална атмосфера пре, током и након пожара на сликовит начин се може видети из сведочења локалног новинара Џефа Сајнуса. Њему се све оно што се догађало за време и после пожара учинило сумњивим, те је, руковођен професионалном радозналошћу, са мало више пажње осматрао и покушао да истражи неке необичне појаве. Тако је открио да је већи део пожарне, такозване нулте зоне, још пре ватре био ограђен чудном оградом са злокобним црним завесама. Успео је да сними кратак филм о тој тајанственој огради.

Када је покушао да се приближи огради дочекан је од припадника Националне гарде, који нису дозвољавали слободан приступ нултој зони. Наредили су му да седне у ауто, да се удаљи и да се не зауставља . Такођер је приметио чудна полицијска возила, која су била стране производње и која никада до тада није видео, као што није никада видео униформе које су носили полицајци из тих возила. Приступ нултој зони је био добро чуван, вероватно у циљу сакривања згаришта од радозналих погледа, док се не уклони све оно што би могло да укаже на праву природу и узрок те катастрофалне ватре.

Џеф Сајнус и још неки радознали посматрачи су уз помоћ дронова успели да направе видео записе и овековече резултате тог најновијег експеримента оружја са  директним енергетским палењем званог DEW у некада идиличном хавајском градићу Лахаини. То свакако није било лако, и може се сматрати великим подухватом, јер је, као што је већ речено, читава нулта зона била под контролом националне гарде и специјалних полицијских снага. Помоћу приложених линкова могу се погледати ти филмови и уверити да коментари њиховог садржаја, који се могу наћи на оним алтернативним сајтовима, нису преувеличани и да сигурно не представљају још једну теорију завере, већ тврдње које доказују праву заверу.

На тим снимцима могу се јасно видети спаљене куће, од којих је остао само чудни и до сада невиђени бели пепео, док се око згаришта може видети готово нетакнуто зелено дрвеће и жбуње. А наводно радило се о шумском пожару.

У екстремним случајевима температуре у шумским пожарима могу достићи 800°C. На снимцима се види велики број  спаљених аутомобила са стопљеним алуминијумским деловима, што би могло да се уклопи у тачку топљења тог метала која износи око  650°C. Међутим, на тим изгорелим олупинама се може  видети и истопљено стакло. Температура топљења стакла износи 1350°C, што је далеко више од оне екстремно максималне код шумских пожара. Осим тога сви ти аутомобили су далеко од зоне тог такозваног шумског пожара, а потпуно су изгорели, што све представља необјашњиву аномалију.

Сличне појаве су се могле видети и на снимцима пожара у Калифорнији 2018. и у Њујорку 2001. приликом рушења кула Светског трговинског центра, где су се на идентичан начин спаљени аутомобили налазили на улицама, прилично удаљеним од места рушења.

Затим, та мистериозна ватра у Лахаини је била веома селективна, јер су се међу у бели пепео претвореним кућама обичних смртника могле видети потпуно нетакнуте виле оних необичних богатих смртника, међу њима куће Опре Винфри и Џефа Безоса. Таква прецизност у селективности се може једино објаснити применом тог тајног оружја о коме се итекако јавно говори и које  вероватно ради на принципу светлосних и ласерских ефеката.

Да би се постигла таква прецизност потребно је претходно планирану локацију детаљно мапирати. Да се то у случају Лахаине заиста догодило говоре сведочења многих преживелих становника, да су још у јануару на небу изнад града примећивали неку чудну зелену ласерску светлост, што би се могло приписати управо мапирању, кориштењем напредне ласерске технологије.

Али свакако најинтересантнији од тих нових ефеката тајног пироманског оружја се тиче боја, за које се први пута приметило да играју улогу у његовој примени. Наиме, на згариштима се могло наћи доста објеката плаве боје, који су преживели то топљење потпуно неоштећени. На приложеним филмовима се јасно могу видети плави кишобран, плави чамац, плава саксија и плави аутомобил. То стручњаци објашњавају чињеницом да се код DEW оружја користи не само ласер, него и милиметарски  и микро таласи. Различите фреквенције и различите таласне дужине светлости утичу на различит начин на поједине боје.

Као пример се може узети процедура уклањања тетоваже, код које се различите таласне дужине користе за уклањање различите боје. Свака боја има своју фреквенцију. Оно што је интересантно је да фреквенција плаве боје износи 6.66.

Канадска и арктичка чудеса

Међутим, није само хавајско острво Мауи ове пожарне сезоне привлачило пажњу знатижељника. И земља Канада, која гори сваке године, а ускоро ће горети и непрестално, иде у корак с временом, тако да су се у неким овогодишњим пожарима на њеној територији могле такођер приметити неке новине. Њих није било лако уочити, јер је Канада огромна земља, па су стога и њене  ватре огромне, како по броју и површинама које спале, тако и по трајању.

О каквим размерама се ради најупечатљивије говоре најсвежији податци из усијане Канаде. До почетка септембра 2023. је изгорело 166,000 км2 пространстава те земље. То би отприлике биле 4 површине земље Швајцарске. Срећом Канада је велика земља, тако да та спаљена површина за њу још увек представља ситницу. И још један не баш неважан податак, мада је лето на измаку и септембар већ увелико гази, тренутно је у тој земљи још увек активно око 1,000 пожара.

У Канади су се до сада углавном спаљивале области које припадају оном појасу са континенталном климом, где су летње температуре прилично високе, тако да су се узроци могли лако објаснити, од стране званичника и припадника култа климатских промена. Међутим, ове године су по први пута запаљене и оне области које припадају оном поларном климатском појасу. То је део Канаде који се назива Северозападне територије (Nortwest Territories). Тамо влада поларна и субполарна  клима, тако да је тешко замислити да би се у таквим условима, када максималне летње температуре једва достижу 20°C,    могли догодити пожари, и то великих размера, који се чак не могу ни угасити. Али с обзиром да је тренутни, надамо се и доживотни, председник владе те земље амбициозни и генијални Џастин Трудо, онда се таква аномалија може лакше разумети.

Један од овогодишњих новитета је евакуација комплетног града Јелоунајфа (Yellowknife), престонице Северозападних територија. Преко 20 хиљада његових становника су морали да побегну на југ у суседну провинцију Алберту, где су провели  неколико недеља. Дакле, уместо да се бежи из жарког и топлог југа ка хладнијем северу, у Трудоовој Канади правци пожарних миграција су супротни.

Према прогнозама стручњака и експерата за ту врсту, такозваних климатских пожара, ватре на крајњем северу Канаде се неће моћи угасити све до зиме, када у помоћ стигну први снегови и мразеви. Међутим, ни ту се неће завршити јади становника Северозападних територија, јер ти експерти упозоравају да се ватре неће потпуно угасити током чемерних зима какве владају у тим крајевима, већ ће притајено тињати испод снега и леда све до пролећа, да би се са првим зракама зубатог пролећног сунца поново разбуктале. Те ватре, које, како се чини, избијају из леда и представљају највероватније део унапређења оног тајанственог   DEW оружја, су већ добиле популарни назив „зомби ватре”.

Зомби ватре су због својих потенцијално негативних импликација већ привукле пажњу канадских истраживача. Бригу о њима је преузела  Џенифер Балцер (Jennifer Baltzer), професор биологије на Wilfrid Laurier University, која је иначе водећи канадски истраживач у области шумских пожара и глобалних климатских промена, и која се тим питањима бави још од 2014. године. Она, наравно, сматра, као и већина светских псеудонаучника и псеудоексперата, да су зомби пожари директна последица климатских промена, и да ће на њих итекако требати рачунати наредних година и деценија, све док буде трајала планета и живот на њој, којему сигурно неће бити лако да опстане када се оним класичним пожарима придруже и зомби пожари, у чијем пламену би, како се чини, могли да изгоре Арктик и Антарктик заједно са Земљиним половима.

Међутим, треба нагласити да зомби пожари нису од јучер. Тај мистериозни феномен се појавио још пре две деценије, али пожари нису били великих размера, тако да нису привлачили велику пажњу. Тада су вероватно тек почела тестирања нових карактеристика и потенцијала DEW оружја. Тек 2020. и 2021. зомби ватре су почеле да се масовније примењују у ратним операцијама, које су се тих година интензивирале на климатском фронту, упоредо са операцијама на  новоформираном Ковид фронту. Прве велике зомби арктичке ватре појавиле су се тих година у Сибиру, када су месецима тињале широким пространствима сибирских тајги, прождирући у неповрат оскудну вегетацију, уништавајући тако последње области нетакнуте природе на планети.

Псеудонауци свакако да није било лако да све то умота у научну обланду. Употребљени су чак и математички модели и статистичке методе да би се на ћелијском и атомском  нивоу објаснило на који начин се ватра запали сама од себе неколико метара дубоко у земљи без присуства кисеоника, па се онда шири и вертикално и хоризонтално, избијајући на крају на површину. Није лако, наравно, ни ватрогасцима да такве ватре гасе, поготову док су још под земљом, јер би требали да користе грађевинску механизацију, багере и ровокопаче, да би допрли до ње. А када се зомби ватра појави на  површини, онда је касно, па је и не гасе, пуштајући је да својим димом и тињајућем пламеном, снимана из авиона или дрона, причињава неописиво задовољство болесним глобалистичким пироманима. Није тешко замислити колики идиот или зомби може бити неко ко таква научна објашњења прогута, свари и на крају у њих поверује.

Наравоученије

Када се узму у обзир наведена најновија искуства са пожарног фронта специјалног рата против планете Земље и њених становника, онда би они још увек живи становници могли из њих извући неке корисне идеје за прављење стратегије преживљавања у следећим фазама ратних операција на том фронту, уколико имају жеље и амбиција да се укрцају на ону Нојеву барку и уфурају у ону златну милијарду. Као прво, требали би да што пре набаве плави кишобран и да га  носе стално са собом без обзира на временске прилике, пошто би им могао бити од велике помоћи уколико их она DEW ватра ухвати на отвореном. Затим би требали да промену аутомобил и купе нови, плаве боје, или ако немају новаца за то, да барем стари префарбају у плаво. А било би такођер добро да и кућу, уколико је имају, префарбају у плаво, укључујући и црепове на крову. Јер, као што се ове године показало на острву Мауи, плава боја представља, барем за сада сигурну заштиту од оних класичних DEW ватри. И на крају, да се клону оних поларних предела, барем док се не докаже да су плави кишобрани отпорни и на зомби ватре.

Али, како је кренуло, пошто нема изгледа да се глобална пироманија заустави, питање је да ли ће на крају уопште бити преживелих који би се укрцали на Нојеву барку. Јер, осим палења шума, управо је најављена и масовна сеча шума. Вероватно се организаторима тог пројекта жури, па су одлучили да сечом шума убрзају спашавање планете. Ту кампању је лансирао, ко би други него Бил Гејтс, који је најавио да ће у наредној деценији организовати сечу 70 милиона јутара шума на територији његове Америке. То би претворено у метрички систем одговарало 283,500 км2. А претворено у Швајцарске, то је скоро седам површина те државе. Што је посебно интересантно, те огромне количине дрвета се неће употребити нити као грађа и индустријска сировина за прераду, нити за огрев, већ ће све бити закопано у земљу у специјално за ту прилику изграђене подземне депоније. Мора се признати веома оригинално.

Разлог за то, како се наговештава, би могао да буде у новој револуционарној научној парадигми, према којој ће ускоро доћи до корекције оне чувене хемијске формуле фотосинтезе, и то на начин да кисеоник и угљендиоксид замене места, тако да би према новој верзији биљке као сировину користиле кисеоник а у атмосферу испуштале угљендиоксид.

Није тешко погодити да су разлог за промену те фундаменталне формуле живота на планети Земљи опет климатске промене. Сва је срећа да су вредни научници то на време уочили, па се на време може почети са прилагођавањем тој преправљеној формули. Према њиховим проценама функционисање фотосинтезе према тој формули би требало да почне 2025. А још већа срећа је да се ту нашао Бил Гејтс да са својим новцима финасира већ направљене пројекте спашавања. У том сценарију дрвеће не би испуштало CO2 само док је живо, већ и када је посечено. Отуда она на први поглед чудна процедура да се посечено дрво мора ускладиштити дубоко у земљу и још бити добро заптивено да не би који молекул CO2 нашао пут до атмосфере.

Када се све то сабере, па још узму у обзир све оне сумњиве активности такозваног климатског инжењеринга, али и неодољив утисак да се све то убрзава, онда се она забринутост око тога да ли ће ико жив успети да се уфура на Нојеву барку, чини сасвим реалном. Како време пролази, а пролази све брже, постаје све јасније да највећу претњу човечанству не представља она теорија завере да постоје они центри моћи, који покушавају да то човечанство ставе под своју контролу, а све његове припаднике претворе у робове, већ чињеница да у тим центрима седе потпуни лудаци, који су вероватно у таквој фази параноје да више нису способни да разлуче шта им је крајњи циљ – да поробе човечанство или да га потпуно истребе, укључујући и целокупан живот на планети, након што из атмосфере нестану последњи трагови кисеоника и угљендиоксида.

Уколико се све то схвати као део оног њиховог на сва уста помињаног „великог ресета”, који би требао да се оконча до 2030, онда није остало много времена да се сазна да ли ће на његовом крају остати ико жив за поробљавање, и да ли ће остати ишта за „ресетовање”. А до тада Џастин Трудо ће наставити да бесомучно спаљује Канаду, а придружиће му се и остали Швабови пулени из оног његовог подмлатка. Бил Гејтс ће наставити да бесомучно сече шуме и затрпава посечена стабла под земљу. Пошто су изгледа сви у журби, за мерну јединицу ће уместо површине Швајцарске вероватно морати да употребљавају Француску.

А о олуји Данијел, која вероватно спада у групу оних „суперћелијских олуја”, мада то званично још није потврђено, која је управо опустошила либијски град Дерну, неком другом приликом.

Зомби ватре у арктичким тундрама и пермафросту, а катастрофалне поплаве у либијским пустињама. Ништа необично за оне поменуте зомбије, јер они су заузети најновијом компјутерском игром ZOMBIE FIRE, и то у 3Д, направљеној управо за њих да их заједно са осталим играма забави у ова зомби времена испуњена свакојаким бизарностима, које они не могу да схвате, и да их можда подсети да су они итекако важан део описаног сценарија.

Аутор: Милован Шавија

Извор: Седма сила

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!