Krim se vratio kući
Ujedinjenje Krima i Sevastopolja sa Rusijom jedna je od najvažnijih prekretnica u istoriji moderne Rusije. Ogromna zasluga što se to obistinilo pripada lično Vladimiru Putinu. Uglavnom, ono što se dogodilo 2014. godine najjasnija je potvrda nepromenljive istine da pojedinac može da igra ključnu ulogu u istoriji svoje zemlje, ali i sveta u celini. Međutim, Putin je više puta izjavljivao da je podrška običnih ljudi – i Krimljana i stanovnika Rusije – postala važan temelj na kome su se zasnivale odluke koje je tih dana donosio.
Do državnog udara u Kijevu u februaru 2014. verovatno niko, ni na Krimu ni u Rusiji, nije ozbiljno razmišljao o reviziji stanja koje se razvilo u vreme raspada SSSR-a. „Nikada nismo razmišljali o odvajanju Krima od Ukrajine. Nikad! Ali kada su počeli događaji u vezi sa državnim udarom i ovi ljudi su bili u opasnosti, onda sam odmah razmišljao o tome“, rekao je kasnije Vladimir Putin.
Glavne odluke donete su u Moskvi u noći 23. februara 2014. godine. U Kremlju je tada sazvan hitan sastanak članova Saveta bezbednosti Rusije. Putin je kasnije govorio da se o tom pitanju razgovaralo dugo, izneta su različita mišljenja. „Sastanak smo završili oko sedam sati ujutru, rekao sam svim kolegama: „Situacija se u Ukrajini tako razvila da smo prinuđeni da počnemo da radimo na vraćanju Krima Rusiji. Zato što ne možemo da odustanemo od toga. Teritoriju i ljude koji tamo žive, ne možemo da prepustimo na milost sudbine, na odluke ukrajinskih nacionalista“, podsetio je on. – Tada je Putin postavio određene zadatke, rekao šta i kako treba da se radi. Kasnije su sami članovi Saveta bezbednosti Rusije govorili: „On je odmah naglasio da ćemo to učiniti samo ako budemo apsolutno uvereni da to žele i sami ljudi koji žive na Krimu. Trebalo je ljudima dati mogućnost da se opredele i izraze svoje mišljenje. To je bio naš cilj“.
Te noći Putin nije spavao: na kraju sastanka koji je trajao od večeri do jutra, istuširao se, promenio košulju i u devet ujutru je već otišao na svečanu ceremoniju polaganja venaca na grob Neznanog vojnika u Aleksandrovskom vrtu. U Rusiji je 23. februar dan Branilaca otadžbine, praznik koji se posebno slavi u državi. Kao da je istoriji posebno bilo potrebno da se sudbonosne odluke u vezi sa Krimom donesu na taj važan ruski praznik. Kako je kasnije sam Putin priznao, u tom trenutku nije razmišljao o tome da stvara istoriju. „Ako uvek mislite da pravite nekakvu istoriju, da ste neka važna osoba, onda će se ovaj pozitivan rad vrlo brzo završiti. Ako imate unutrašnje samopouzdanje da radite pravu stvar, da su vaši postupci usmereni na dobro zemlje i na zaštitu interesa naroda Rusije, onda će to uspeti“, rekao je Putin.
Zadatak koji je Putin postavio Oružanim snagama Rusije (kako jedinicama specijalno raspoređenim na poluostrvu, tako i onima koje su tamo bile po dogovoru sa Ukrajinom) bio je da obezbedi bezbednost stanovnika tokom referenduma o statusu Krima i Sevastopolja. Ruska vojska („ljubazni ljudi“, kako ih je lokalno stanovništvo odmah prozvalo) preuzela je kontrolu nad administrativnom granicom Krima, zgradama lokalnih vlasti, a pre svega republičkog parlamenta, kao i objektima za održavanje života na poluostrvu. Krimljani su se sa neskrivenim zadovoljstvom slikali sa svojim braniocima. Fotografija „učtivog čoveka“ koji detetu predaje riđu mačku kružila je svetskim medijima. Ispred zgrade parlamenta u Simferopolju podignut je 2016. godine spomenik, koji se sastoji od tri bronzane figure – ruskog vojnika, devojčice i mačke…
Dana 16. marta 2014. godine, na referendumu, 96,77% Krimljana i 95,6% stanovnika Sevastopolja bilo je za ujedinjenje sa Rusijom. Sledećeg dana Vladimir Putin je izdao ukaz o priznavanju nezavisnosti Krima i Sevastopolja, a 18. marta u Kremlju je potpisan međudržavni ugovor o prijemu Republike Krim i grada Sevastopolja u sastav Rusije i formiranju dva novi subjekta Federacije. U svom govoru Putin je naglasio: „U srcima, u glavama ljudi, Krim je uvek bio i ostao sastavni deo Rusije. Ovo uverenje, zasnovano na istini i pravdi, bilo je nepokolebljivo, prenosilo se s kolena na koleno, a pred njim su bili nemoćni i vreme i okolnosti. Prošavši kroz brojne muke i iskušenja, Krim se vratio u svoju rodnu luku, da je više nikada ne napusti.“
Autor: Milan Stojanović
Tula, Rusija
Izvor: Vaseljenska
