Крију се иза холокἄуста да би оправдали своја зверства
Међу највећим веровањима ХХ века које су пласирале светске силе је веровање у холокἄуст. Холокἄуст је временом постао религија, тако данас у Бога верује 2/3 Јеврејἄ а у Холокἄуст верује њих 99,99%.
Мучеништво Јеврејἄ представљено је као божански план најсличнији Христовом распећу. А по предавањима њихових рабина, стварање државе Израел, одговор је самога Бога на холокἄуст, злодело које не може да се пореди са ничим из прошлости. Међутим, сумње у фамозну цифру од 6 милиона убијених Јеврејἄ у Другом светском рату, појавиле су се још крајем четрдесетих година. Људи који су се на основу проучених докумената и сведочења очевидаца бавили овом темом, преживели су непрекидне судске процесе и тежак физички терор. Они који су се одважили да пишу о овој теми знали су да ће вероватно постати мета атентата.
Тако је Тис Кристоферсен, аутор књиге „Лаж о Аушвицу“ почетком седамдесетих година преживео атентат у Данској. Те среће није био француски историчар Франсоа Дипра који је убијен 1978. године због ширења брошуре: „Да ли их је стварно умрло 6 милиона.“ Главни адути у борби против оваквих људи били су искључиво атентати, што само по себи наводи на закључак да други аргументи не постоје. Упркос свим опасностима, у Француској 1996. године излази књига: „Темељни митови израелске политике.“ Књигу пише Роже Гароди, ни мање ни више већ бивши логораш немачких концетрационих логора.
Историја се тако кроз холокἄуст поиграла са размерама стварних злочина који су однели преко 50 милиона живота, скрећући пажњу на само једну категорију жртава. Не заборавимо да се нешто слично десило и са 12. јулом 1995. године.
Деценијама се већ свом снагом гура прича како је страдање јέврејског народа било далеко веће од других, да би сви остали вековима плаћали кривицу тога. Док Јеврέји не само да нису страдали највише, већ су страдали много мање од већине осталих народа. Бајковити број од 6 милиона мањи је 12 пута и то је документовано по имену и презимену, више од тога није могло. Наравно, и пола милиона жртава изазива дубоко саосећање али шта онда рећи за 27 милиона само руских жртава, јер је управо руски народ истрпио највеће страдање током Другог светског рата и био је то злочин над хришћанством.
Хес, Броуд, Врба, Милер, Бендел, Фајнцелберг, Драгон и Њисли, цела историја холокἄуста заснива се на изјавама ових 9 истих сведока који се помињу у свим литературама. Остали многобројни сведоци не само да нису својим очима видели некакве гἄсне коморέ, већ су за ту причу чули од других и трећих лица. Неспорно је да постоје снимци скелета из разних логора насталих након ослобођења али они нису доказ систематског истребљења. Исто тако, неспорно је да постоји доста више фалсификата који се подмећу као снимци из тога доба.
После Другог светског рата многе азијске и афричке територије радиле су на збацивању белих владара.
Чим је Енглеска дала независност Индији, на њеним крилима кренуо је колонијални подухват Јеврејἄ над Палестинцима, свет је жмирио на једно око јер без холокἄуста свет никад не би пристао на оснивање државе Израел. Новонастала држава Израел не би могла да опстане да није било немачке компензације на основу холокἄуста. Само у првих 20 година Немачка је Израелу исплатила званично 86 милијарди немачких марака док су стварне бројке знатно веће. Израел без Немачке никад не би развио ни трећину своје инфраструктуре.
Цео железнички парк, сви бродови, електричне централе и велики део индустрије, немачког су порекла. Батина Аушвица замахнута је над Немцима већ 80 година а све чешће се замахује и над осталим народима. Тако је батина јула ’95. над српским народом замахнута скоро 3 деценије.
За распиривање холокἄуст религије заслужна су нова места злочина и жртве које се сваке године појављују, што је још једна сличност са фамозним јулом ’95. године.
Данас у Немачкој живи ближе 14 милиона странаца. Све Јеврёје који желе да се уселе у Немачку треба примити без икаквог поговора и обезбедити им новчану помоћ, или ће батина разгласити да нἄцизам поново диже главу.
У стварности нико не оспорава да је знатан број Јеврејἄ завршио у логорима и да је стрељан.
Али до данашњег дана ни на једном суду није доказано да је постојао план њиховог физичког истребљења, да су постојале гἄсне коморё, и да их је на крају убијено 6 милиона. Највећа бајка настала је на Нирнбершком процесу, да се од убијених Јеврејἄ правио сапун. Ова вест је у Израелу покренула толику жељу за осветом да је 1990. године морао реаговати и сам израелски експерт за холокἄуст Шмуд Краковски, који је изјавио да је прича о сапуну бесмислица и измишљотина. За Нирнбершки процес је у Лондону августа 1945. године донесен посебан статут где за тај трибунал не важе међународни и државни правни акти. У 21. члану тог статута стоји да је трибунал ослобођен да се придржава правила доказивања кривице и да не треба захтевати доказе.
Историчари већ деценијама воде спорове по питању гἄсних коморἄ и тога где су се оне налазиле, а после рата никад није урађена нити једна експертиза тих наводних просторија. Не постоји нити један једини документ који доказује некаква тровања гасом, а након истребљења 6 милиона људи пронашло би се барем једно писано упутство или наредба. Руси су ’45. године у специјални музеј у Москви донели 46 фасцикли из Аушвицἄ, у њима је 90.000 докумената а ни у једном од њих нема ни помена о убиствима уз помоћ гаса.
Па ваљда би такав документ већ одавно тријумфално био приказан свету. Швицарски писац Јирген Граф у својој књизи „Мит о Холокаусту“ држи се искључиво докумената из овог руског музеја. У њима између осталог стоји да су пећи, касније прозване крематоријуми, редовно кориштени за спаљивање одеће заражених од ушију, а да се гас „Циклон Б“ редовно користио за дезинфекцију одеће и складишта.
Михаел Боард, члан комитета за историју Другог светског рата је годину дана пред смрт ’88. године признао да је под притиском лагао на суду да су плинске коморе постојале у Маутхаузену. Док Вивиан Бирд у својој књизи „Аушвйц-финална бројка“ описује како је број убијених са 6 милиона пао на нулу. Ели Визел у својој аутобиографији „Ноћ“ пише да је у Белзецу сваки дан у гἄсне коморё одједном гурано око 800 људи. То значи да је су на квадратном метру у просеку стајала 32 човека.
Многе изјаве сведока су немогуће с гледишта закона природе и физике. У 46 крематоријума аушвйца је наводно сваког дана прерађивано 20.000 лешева, што значи да је процес горења био 18 пута бржи него у данашњим савременим крематоријумима. На основу злочина у пољском граду Познањ из 1941. године када је у гἄсним коморἄма наводно убијено 4.000 Јеврејἄ, Немачка је Израелу одмах после рата исплатила 300 милиона немачких марака одштете. Тек седамдесетих година је доказано да је хала где су биле те „гἄсне коморέ“ направљена тек 1957. године. Нико у историји није успео наплатити толико новца за мањим делом стварна, а већим измишљена страдања у неком рату.
Сав свој данашњи стандард тзв. Израел темељи на непрегледним рекама новца које су се слиле са разних страна као и на неповратним донацијама САД-а које су ишле на терет америчког становништва.
Сви медији света требало би ових дана да звоне на сва звона због дешавања у Палестини, али осим пар појединаца не звони нико. Нема бољег доказа да медијском индустријом управљају Јёвреји који тако управљају и јавним мишљењем. Једино звоно које овде звони је стаклено звоно под које је стављена реч „холокἄуст.“ Ова реч је заслужна због тога што је под тепих гурнуто биолошко тамањивање једног другог народа. А управо се у најстрашнијем мучилишту у историји човечанства, Јасеновцу, још увек бућка 5.000 тона српске крви.
Данас је табу тема било каква критика холокἄуста, а Јёвреји су своју недодирљивост упраксали до те мере да их и за најтеже злочине нико неће чак ни опоменути. У њиховим медијима увек ће се појавити интелектуалци који ће наћи оправдања за та недела, наравно, на срамоту своју. Стотине хиљада Јёвреја умрло је од епидемија, страдало од савезничких или осовинских бомбардовања, те приликом служења у војскама СССР-а, САД-а, Велике Британије, Француске па чак и Немачке где их је служило 150.000. Касније су сви они као и у случају јула ’95. године подведени под жртве холокἄуста.
Свакако је веће ливемерство то што на основу немачких репарација данас купују оружје којим убијају Палестинце на много гори начин него су се према њима самим односили нἄцисти. Вечито скривање иза холокἄуста и вађење карте страдања у сврху пропаганде и напада на друге народе, њихов је мото. Интернационални Црвени крст је после Другог светског рата у Бад Аролсену складиштио 14 милиона докумената из свих немачких радних и војних логора. Они садрже имена и презимена логораша, место рођења, имена родитеља, пол, старост, веру, дан доласка, дан-сат и узрок смрти, па чак и наследне болести.
Бонским споразумом из 1955. године породицама страдалих дозвољен је увид у сва ова документа. Тако је било само годину дана када је Израел издејствовао забрану у увид због заштите података, а у позадини је било то да у јавност не изађе недостатак 5,5 милиона јёврејских имена.
Онај ко данас туристички посети Аушвйц на улазу ће га дочекати стаклена витрина са праменовима женске косе. У другом ћошку је хрпа старе обуће која треба да докаже како су ту гасом убијени милиони људи.
Реч „холокἄуст“ код старих Јеврејἄ означава приношење жртве која је у потпуности спаљена.
Термин холокἄуст настао је као жеља да се злочини почињени против Јеврејἄ направе као изузетак у историји.
Аутор: Деан Деки
