Креће медијски рат на Русију, Кину, али и Србију
Подметање НВО „Црте“ за нову медијску хајку на Русију и Кину
Невладина организација Центар за истраживање, транспарентност, одговорност (ЦРТА)објавила је пре неколико дана„да су медији у 2020. Србији позитивније извештавали о Русији и Кини, него о САД и ЕУ“!
Тај закључак „Црта“ је донела на основу свог истраживања и једногодишњег праћења „најчитанијих, најгледанијих и најутицајнијих медија у Србији.“
Затим, та невладина организација ублажава ту оцену па оцењује „да су Европска унија, Америка, Русија и Кина прошле године у највећем проценту спомињане у домаћим медијима у неутралном тоналитету, али је приметно да су негативне објаве биле резерисане за ЕУ и САД, а позитивне за Кину и Русију“.
Политичари необјективни као фудбалски навијачи
Нама, који живимо у Србији тешко је поверевати у веродостојност ових закључака, јер нам стварност у којој живимо говори и сугерише потпуно супротан закључак: да живимо у држави где су већина медија наклоњени САД и Европској унији,НАТО-у и северно-атлантским интеграцијама. Поготово је тај утисак јачи, ако се слушају наступи и саопштења бројних страних НВО организација, које промовишу САД, ЕУ, НАТО, западне интеграције. То исто чине скоро свакодневно и политичари и представници ЕУ и западних институција и организација и држава које долазе у посете Србији. Ту има толико навијања и пристрасности у корист Запада, а против Русије и Кине, као да је у питању нека важна фудбалска утакмица.
Сви те изјаве, састанци, чак и сусрети са представницима државе Србије снажно промовишу код грађана Србије европске интеграције, улазак Србије у ЕУ, добру сарадњу са САД и НАТО.
И наравно, то је преовлађујући утисак у сфери политике и политичког живота који се намеће грађанима Србије, јер се и врх владајућег режима јасно изјашњава за ЕУ интеграције и то на дневном, а не на седмичном нивоу. Толико често да то грађанима већ смета, изазива револт и негативне ефекте. Тако да би НВО „Црта“ могла то да истражује и предочи јавности степен, проценат беса грађана таквим деловањем.
Пријатељска дела и акције према Србима промовишу Кину и Русију
И док у свери политичког живота имамо присутну јаку политичку акцију и подршку ЕУ и САД кроз изјаве највиших званичника, политичке поруке и пароле о евроинтеграцијама које ће једног далеког дана донети нешто добро Србији… с друге стране свакодневне активности Кине и Русије грађанима показују бољитак и добробит које доносе Србији.
Конкретно, долазак гаса у Србију из Русије, или пристизање огромних количина вакцина против вируса короне и из Русије и из Кине, хтели то медији или не, чине да се слика о позитивним односима Србије са Русијом и Кином ствара лако и једноставно код грађана Србије.
Није потребна никаква пропаганда, конференције, семинари, састанци као у случају популарисања прича о добрим односима Србије са САД или ЕУ. Народ једоноставно види на делу пријатељске поступке Кине и Русије. Улога медија ту је непотребна, сувишна и нема утицаја на расположење грађана.
Треба подсетити да на медијској сцени Србије има значајан број медија (и електронских и штампаних) који нису наклоњени ни Кини ни Русији. И такви медији шире негативну слику о намерама, плановима и акцијама Русије и Кине кад год могу. Тако да у том делу јавности постоји слика „да Кина и Русија хоће да окупирају Србију, имају тајне и мрачне намере и ево их, само што нису стигли у наше двориште.“ Не треба посебно наглашавати да су ЕУ и САД промотори синтагме о „малигном утицају Русије“ коју агресивном пропагандом намећу свим државама над којима имају утицај, и коју су материјализовали кроз своју спољнополитичку и дипломатску праксу. За више детаља овде.
Али, да би грађанима савест била мирна, ту су добри чика Сем и партнери из ЕУ и Британије који ће Србе спасти од Источњака, конзервативизма, тоталитаризма, апсолутизма, једном речју неслободе.
Креће нова кампања против Русије и Кине у Србији
Јасно је да оваква истраживања која немају везе са стварношћу јесу само припрема за нову акцију Запада, земаља као што су В. Британија, САД и неке НАТО државе, против Русије и Кине на овом делу Балкана.
За тај нови медијски рат Запада, који предводи В. Британија, треба неко мало покриће, ето довољно је ово лажно исценирано истраживање „Црте“.
Управо ових дана су процурели документи Форин офиса који показују да су у тајном програму енглеског МСП-а усмереном на „промену става према Русији“ и „слабљење утицаја руске државе“, поред обавјештајних служби и Белингкета, учествовали и Ројтерс и Би-Би-Си. Министарство спољних послова Енглеске финансирало је Ројтерс и Би-Би-Си ради прављења низа тајних програма усмерених на поспешивање свргавања режима у Русији и подривање руског утицаја у источној Европи. Тај програм и даље траје, а о њему врло документовано у нашим медијима („Стандард“) управо пише Макс Блументал (главни уредник портала The Gray Zone (Сивазона).
Значи, новац и програми су спремни за нову антируску кампању широм Европе и Балкана, а кадрова сигурно не недостаје, јер су ови послови добро плаћени. У овим акцијама учествује безбедносно проверено особље, појединци који су раније службовали на разним нивоима политичких, војних и безбедносних власти. Осим тога,неки имају велико искуство у операцијама информационог ратовања по налогу Лондона широм света.“
Све ове пропагандне и медиске акције са Запада имају проблем што се сударају у стварности са конкретним акцијама Кине и Русије у Србији и на Балкану. Тако Русија води и окончава успешну акцију врло скупог завршетка декорисања храма Светог Саве, од чега је пола тих послова било донација… А Кина неке мостове и деонице аутопутева Србији гради по дампинг ценама.
Таквих акција, да на пример САД или ЕУ подигну срушени мост, болницу или школу у Србији, већ две деценије нема. Како онда очекивати позитивно расположење грађана према њима.
Уосталом, тема је однос медија према САД и ЕУ, с једне, и Русији и Кини с друге стране у Србији. Према конкрертним акцијама на терену ствара се и позитивно или негативно расположење у јавности.
О том често истицаном канцерогеном утицају Русије на стварност у Србији, о коме брује западни медији, нема доказа. Истовремено ни Кина ни Русија којима је стало до што већег утицаја у Србији, не приговарају ЕУ и САД што се у том медијском рату често служе некоректним средствима, а требали би и то жестоко.
Познато је да у сваком рату, па и медијском међу првима страда истина. То се на делу показује и овог пута у овом неубедљивом истраживању НВО „Црта“.
Аутор: Јово Вукелић
Извор: ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ
