Кратка прича о Јоксиму ког никако да убаце у уџбенике

Баш на овај дан, оне чувене 1914. године, десило се нешто што нас, углавном, нису учили у школама. А можда би требало.

Следи кратка прича. Мислим да ће вам пријати.

На одабраној фотографији су људи у склоништу, побегли од аустроугарског бомбардовања Београда.

Склониште, бар ово са фотографије, је подно Ташмајдана.

(Нисте знали да су тамо била склоништа? О, па свашта ћемо онда научити заједно. Зато и пишем књигу о чувеној Одбрани Београда 1915. Тада су се таква артиљеријска зверства дешавала, да су неки људи спас тражили у гробницама (стварно), а неки, ето, у склоништима на Ташу. А како их је било баш разних, поставићу врло занимљиву фотографију у први коментар испод ове објаве).

У сваком случају, о славној одбрани Београда ћемо други пут, да се вратимо годину раније, у прву годину Великог рата.

Баш на овај дан, те 1914, по наређењу команданта аустријске посаде у Земуну, генерала Гоглије, стигао је под стару београдску (калемегданску) тврђаву аустроугарски ратни чамац-бомбардер, „монитор“, под белом заставом. Из пловила је избачено писмо за команданта Београда генерала Михајла Живковића.

Монитор се брзо преко реке, која је представљала границу, вратио, а писмо су отворили српски војници.

У писму је аустроугарски генерал тражио предају тврђаве:

Да се са београдских бедема скине српска застава и истакне бели барјак. Команданту Београда и посади обећано је да ће бити достојанствено примљени на земунском пристаништу и да ће им у знак почасти бити остављене сабље.

Е, сад у причу улази онај Јоксим из наслова.

Мајор Јоксим Гајић, који је тих августовских дана био командант градског одсека одбране престонице (дошавши из Гвозденог пука, о коме сам писао књигу, која је захваљујући дивним људима штампана и бесплатно подељена, и првих хиљаду примерака, и додатних 1.300).

Видевши писмо аустријског официра, мајор Јоксим је, као одговор на тај „позив“, уместо да се „лепо преда“, као што су Аустроугари тражили (и чекали да виде беле заставе на калемегданској тврђави), наредио нешто друго:

Да сви топови престонице почну са дејством по непријатељу, а да се уместо једне – на градским бедемима истакну три заставе.

Срби.

(Ту би прича могла да стане, али.. ево мале допуне)

После поменутог одговора, Гајић телефоном извештава команданта одбране Београда о целом догађају и у исто време моли за одобрење Врховне команде да му се дозволи да…

… додатно „покаже непријатељу како Срби предају град“.

Врховна команда је молбу одобрила, и..

Срби у ноћном препаду освајају Земун.

У акцији су трупе генерала Гоглије биле потпуно разбијене и једини им је спас био у бекству.

Ето, то вам је прича. Свратила је само да вас подсети чији сте. И какви сте. На овај дан. И сваки други.

Аутор: Дарко Николић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!