Krađa, oduzimanje i prodaje srbske dece
Iz obilaska Beograda mlađi bračni par Nilsen se vratio u Dansku sa jednim neobičnim suvenirom, dvomesečnom crnokosom bebom, rumenih obraza.
Postaće ova beba
član porodice koja je u životu posedovala sve izuzev toliko želenog deteta.
Gospođa Nilsen presrećna jer na grudima konačno stiska svog sina koga je rodila
druga žena, žena koja će tog sina oplakivati do kraja života jer joj je rečeno
da je dete umrlo na porođaju.
Danak u krvi
nije završen padom Osmanskog carstva, on traje i danas.
Razlika je samo u tome što se od srpskih majki deca danas ne odvode u Carigrad
i od njih ne stvaraju janjičare, već odlaze u druge zemlje gde stasaju neki novi
Vikinzi.
Odlaze naša deca na put bez povratka, sa iseljeničkim pasošima i nepoznatim ljudima putuju u sve krajeve sveta da im neke druge porodice tepaju na nepoznatim jezicima.
Krađa beba u
srpskim porodilištima traje još od 1945. godine i stvaranja one nesretne države.
Iako deca nemaju cenu, ali cenu imaju oni drugi, oni koji pomažu da se dete
nađe, da se do njih dođe, oni koji pronalaze majke i nabavljaju dokumenta.
Od 1960. do
1990. godine u Jugoslaviji je rođeno 4 660 714 dece, od čega će umreti na porođaju
ili do 6 meseci života čak 250 798 beba.
To je enormno visok broj, a samo da je jedna beba lažno proglašena mrtvom mnogo
je.
SRJ a kasnije i Srbija nastaviće u komunističkom stilu te Srbiju danas u svetu bije glas Eldorada za kupovinu dece a na međunarodnom tržištu dece, kako bi rekli bezosećajni ekonomisti, odlično kotiramo.
Koliko je dece u porodilištima u Srbiji u proteklih 30 godina ukradeno ne zna se, ali ono što se zna je to da je javnom tužilaštvu u Beogradu od 2005. godine podneto preko 3 000 prijava o sumnjivim porođajima sa smrtnim ishodom, dok čak 500 roditelja nije dobilo nikakvu potvrdu o smrti svog deteta a 99% tih roditelja nikad nije niti videlo telo svog deteta.
Za vreme SFRJ
roditelji koji su se mnogo raspitivali imali bi čast da ih kasno u noć posete
agenti UDBE.
Njihovi komunistički naslednici nisu toliko agresivni pa su celu priču rešili
papirilogijom.
Ako danas roditelj zahteva da vidi i sam sahrani dete koje je umrlo na porođaju, odmah pod nos će mu biti gurnut „Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom“, u kome između ostalog stoji da bolnica ne želi da dodatno nanosi bol roditeljima.
Dakle, naša deca se danas tretiraju i uništavaju kao medicinski otpad, dok zvanično završavaju u porodicama sa početka priče.
Sve kreće na početku trudnoće i tipovanjem buduće majke koja treba da bude porođena a uglavnom se radi o ženama koje rađaju prvo dete ili o mlađim osobama sa kojima je lakše manipulisati.
Buduća majka
kreće odmah na početku trudnoće psihički da se priprema da dete ima određene
anomalije i da sa njim neće nešto biti u redu.
U toj sinhronizovanoj akciji sve do poroda učestvuje ceo tim u bolnici.
Kada se
roditeljima saopšti da je dete rođeno mrtvo, radi se na tome da se majka što pre
pošalje kući, bez suvišnih pitanja.
Roditelji koji budu tražili da sahrane dete dobiće dokument o upravljanju
medicinskim otpadom.
A sama beba je već odavno tipovana za budućeg kupca.
Danas je u
Srbiji moguće kupiti bebu kao šilježe na stočnoj pijaci.
Dovoljno je poneti 15 000 evra, naći odgovarajućeg doktora, obući beli mantil i
udarcem rukom po krevetu doktoru dati znak koja vam se beba sviđa.
Deca uglavnom završavaju u bogatim hraniteljskim porodicama na zapadu, ali ono što se krije je to da neka završe i kao žrtve pedofila i raznih satanističkih rituala.
To je u stvari jedan gemišt koji je smućkan za otimanje dece i u njega je uključen i Centar za socijalni rad, te se ne oduzimaju samo novorođenčad, već i deca starije životne dobi.
Danas je javna tajna da radnica Centra za socijalni rad Zvezdara, Smilja Igić, sa već isprobanim sudijom za otimanje dece Lidijom Alagić, zajedno radi za Norveški „Barnevarn“ tj. konclogor, za koga nezakonito oduzima našu decu od čije prodaje dobija deo svog kolača.
U Srbiji je
od 2013. do 2018. godine oduzeto čak 6 368 dece.
Danas vam dete mogu oduzeti zbog najmanje gluposti, npr. ako ste ga udarili po
dupetu jer je pretrčalo ulicu na crveno svetlo ili ako ste ga uslikali golog na
prvom kupanju i ta slika izađe u javnost.
Norveški
Barnevarn je finansijski moćna organizacija čije se službe u pravom smislu te
reči bave legalnim kidnapovanjem dece koja se više nikad neće vratiti
roditeljima.
Pipci ove organizacije su poput hobotnice obgrlili i naše ustanove.
U celu priču je upletena kriminala mreža koja uključuje državne službenike, socijalne radnike, psihologe, sudije, kriminalce, sotoniste, sadiste i pedofile.
Fantomski
vlasnik organizacije je londonski fond pod nazivom „Organa Capital“,
a deo su grupe „Bank of America“ i jedan su od najbrže rastućih
biznisa u Evropi.
Pored prodaje dece ubiru profit i na otvorenim domovima za oduzetu decu.
Smilja Igić je
u oktobru mesecu 2018. godine od porodice Trkulja oduzela šestogodišnju Mariju
jer je ispred vrata našla grablje za kupljenje lišća na koje se dete navodno moglo
ozlediti.
Priča je digla veliku prašinu u javnosti te je dete vraćeno porodici i nije
završilo u kanalima Barnevarna.
Mnoga druga deca ipak nisu bila te sreće.
Ispod ove površine kriju se stvari koje nikada u istoriji normalnim ljudima nisu bile pojmljive.
Kao plodno tle namerno je odabrana Norveška, zemlja za koju se predviđa da će do 2050. godine većinski biti homo država, te će oduzeta deca vremenom pomoći i da se reše demografki problemi ove zemlje, jer njeni stanovnici ne mogu da ga poprave prirodnim putem jer će većina biti homoseksualci.
Normalni
odnosi muškarca i žene u Norveškoj su već odavno proglašeni kao prošlost.
Društvu koje je prekinulo sa tradicijama potrebni su drugačiji načini
razmnožavanja.
Zadatak da popravi stanje dobio je Barnevarn.
Jedan deo dece će raditi na natalitetu, deo će usvajati ti isti homoseksualci, dok deo dece odlazi u porodice koje imaju tradiciju intimnih odnosa sa decom i raznih drugih satanističkih rituala.
Da se ciljano
ide tim putem dokazuje Švedska Liberalna Partija koja je tražila da se incest i
nekrofilija tj. seksualni odnosi sa mrtvacima legalizuju.
U Švedskoj, inače zemlji sa najvećim seksualnim slobodama se trenutno radi na
zakonu koji kaže da ako dete umre u slučaju orgijanja sa odraslim osobama, da se
taj slučaj proglasi kao samoubistvo.
Zaštita porodice danas je ostavljena i prepuštena retkim pojedincima sa rudimentarnom savešću, koji su i sami onda u položaju Don Kihota pred nepreglednim vetrenjačama.
Možemo pobediti jednu, ili dve, ili tri, ili čak sedam, ali za razliku od sedmoglave aždaje u narodnoj priči, država će se pojaviti sa osmom nuklearnom glavom protiv samoorganizovanog pojedinca naoružanog perorezom.
Ovo moderno
janjičarstvo nije ni blizu onog osmanskog jer su Osmanlije bili otimači iz
redova stranog naroda.
Ovi danas za šaku dolara otimaju svoju decu, srpsku i daju ih stranim
satanistima, te je ovaj proces mnogo strašniji, univerzalniji i opasniji.
Porodica danas ne samo što je izgubila zaštitu sopstvene države, nego je neposredno ugrožena od svoje sopstvene države.
To je jedna elementarna, opšteprisutna, neposredna opasnost, nedostatak najosnovnije bezbednosti u kojoj čovek živi, svetog porodičnog kruga.
A izvan tog kruga čeka nas Barnevarn koji ne prašta…
Piše: Dean RS
Izvor: facebook.com
