Козачки генерал Виктор Водолацки: „У Украјини се води рат цивилизација“
Телефоном смо контактирали првог заменика председника Комитета Државне думе Русије за Заједницу независних држава и односе са сународницима, једног од аутора апела посланика Државне думе председнику Русије Владимиру Путину о признању независност република Донбаса, бившег атамана Свевелике Донске војске Виктора Водолацког.
Сада су моје обавезе бројне. Морам да се бавим многим неодложним пословима – помоћи избеглицама из Донбаса, интервјуима о актуелним темама, законодавним активностима и многим другим питањима. Али нисам могао да одбијем интервју итицајном српском сајту „Наука и култура“. Поносан сам што имам част да говорим у име Русије за ваш сајт, који за мене персонификује јавно мњење у Србији. Ваш народ и ваша земља су увек подржавали Русију и Русе у тешким временима. Пре једног века, 1920. године, Краљевина Југославија, сиромашна и измучена светским ратом, прихватила је избеглице – војнике руске војске генерала Врангела, међу којима је било на хиљаде козака. Многе земље су прихватиле руске прогнанике, али само у Србији нису се осећале на туђој земљи. Ви, Срби сте веровали нас више од нас самих у тешким тренуцима сопственог неверства, и ваша вера нас је спасла. Сада је цео Запад устао против нас, наоружан својом снагом и богатством, али сте ви, Срби, опет радије били са Христом и Русијом, а не са „цивилизацијом“. Као што је рекао мој омиљени песник Фјодор Тјучев,
„Русија ти није опроштена,
Русија – ти не опрашта!
Видео сам много Срба који су се добровољно јавили да бране руски народ у Донбасу. Ко боље од Срба да разуме бол руског народа Донбаса, који је два пута убијен – физичким и духовним оружјем – лажи. Исти прогон доживљавају и Срби. Али наши народи нису сломљени. Напротив, Русија је превазишла духовну и војну слабост 1990-их. Хвала Западу – данас су нам народ, војска и власт уједињени! А духовни отпор расте у словенском свету и као и увек Србија предњачи. Ми у Русији знамо да се ових дана у Србији и Црној Гори одржавају акције подршке Русији, литија од споменика цару Николају II у Београду заказана је за 4. март (интервју је обављен 2. марта увече. – прим. прев.). Хвала и низак руски наклон до земље! Козачки: „Любо, Сербия!“
Поштовани Викторе Петровићу, хвала вам на речима. Објасните нашим читаоцима/пратиоцима: Шта би се десило Донбасу да Русија није интервенисала?
Да подсетим, специјална операција је почела рано ујутру 24. фебруара. А како се пре неки дан сазнало из изјава руских званичника и сведочења украјинских ратних заробљеника, Оружане снаге Украјине и нацистички батаљони планирали су да крену у офанзиву сутрадан, 25. фебруара. Сваки дан разговарам са избеглицама из Доњецке и Луганске Народне Републике и сви као један кажу: оно што се дешава у Донбасу је прави пакао. Украјинци гранатирају мирне градове невођеним ракетама и тешким ракетним системима Точка-У. Један погодак такве ракете у стамбеној згради – а Доњецк је велика метропола – оставиће огроман левак на свом месту …
Да председник Путин није дао такво наређење, од 3 милиона становника Донбаса, преживели би само они који су успели да побегну у Русију.
Ово нисмо могли да дозволимо, а руски председник Владимир Путин је то рекао неколико пута, надајући се да ће га чути украјинске „колеге”. А они или нису разумели или су намерно изазвали рат.
Реците ми зашто и против чега се Русија бори у Украјини? Зар није било довољно само потиснути украјинске трупе из Донбаса?
Украјинску војску је немогуће одбацити од Донбаса. Може се уништити или приморати на предају. Али ко ће гарантовати да се ова војска после неког времена неће обновити и да неће поново започети рат? Уосталом, Украјинци су два пута добили шансу за мир. Два пута су поражени у септембру 2014. и фебруару 2015. и два пута су тражили мир. Сами Украјинци! Украјина је била иницијатор „Минска-1” и „Минска-2”, а сада кажу да им је то наметнула Русија. То су лажи.
Али чак и узимајући у обзир лаж и садистичку суровост Украјине, њеног политичког система, друштвене идеологије и војне машинерије, рећи ћу: оно што се дешава у Украјини није рат Русије против Украјине. Русија спроводи специјалну операцију на територији Украјине. А ако је ово рат, онда рат друге врсте и рат са другим непријатељем.
Ко је, заправо овај противник, односно противници?
Догађаји који се ових дана одвијају у Донбасу и Украјини имају више димензија: духовну и цивилизацијску, геополитичку, војно-политичку, борбу за јединство руског света. Ако говоримо о војно-политичком и геополитичком аспекту: Русија се спашава од наступа НАТО-а. Управо офанзиве, а не „ширења НАТО-а на исток“, како су се дипломатски изразиле наше дипломате! Управо како је председник Путин изјавио у свом говору 22. фебруара на седници Савета безбедности Русије, да размештање снага НАТО-а на источним границама Украјине смањује време лета америчких хиперсоничних пројектила до Москве на 4-5 минута. Пријем Украјине у НАТО срушиће руску противракетну и противваздушну одбрану. Наћи ћемо се ненаоружани и беспомоћни против НАТО-а. И то не рачунајући конвенционално оружје. Амерички и НАТО тенкови неколико десетина километара од мог родног Ростова на Дону – ово није „разлог за забринутост“, ово је смртна претња. Зар Американци ово не разумеју? Американци су се „праве луди“, односно праве се да не разумеју нашу стрепњу. „Запад је империја лажи“, како је пре неки дан тачно и сажето рекао председник Путин. Прикладније и опширније нећете ништа боље наћи.
У потпуности делим вашу забринутост. Али, уосталом, Американци апелују на то да су врата НАТО-а отворена за све и да Украјина, као суверена држава, има право да одлучује којим блоковима ће приступити…
Ове речи још једном илуструју председникове речи о царству лажи. Ако Украјина има право да сама одређује своју судбину, зашто су онда Америка и Европска унија оркестрирале државни удар у Украјини који се завршио свргавањем легитимног председника Виктора Јануковича, демократски изабраног од народа суверене Украјине? Само зато што је Јанукович заузео курс ка придруживању интеграционим пројектима на евроазијском простору. Чак и најрусофобичнији украјински политичари знају да се после државног удара „суверена“ Украјина води из амбасаде САД. „Суверенитет“ и „демократија“ за Сједињене Државе су добровољно ропство Америчкиј империји. Ако посматрамо концепт суверенитета у овој перспективи, онда да: Украјина је суверена земља.
У потпуности делим вашу забринутост. Међутим, Американци апелују на то да су врата НАТО-а отворена за све и да Украјина, као суверена држава, има право да одлучује којим блоковима ће приступити…
У уставу Украјине из 1996. члан 17 каже: „Распоређивање страних војних база на територији Украјине није дозвољено“. У међувремену, стране копнене и поморске базе у Украјини су већ успостављене одмах након пуча. Срећом. Најмање једну од њих, америчку поморску базу у Очакову, наша храбра војна авијација је већ уништила првог дана специјалне операције. Углавном, нека Американци потпуно глупим староседеоцима препусте бајке о слободном избору да уђу или не у НАТО.
И друго: зар Американци и лаковерни Украјинци заиста нису разумели да ће улазак Украјине у НАТО и размештање офанзивног наоружања на руским границама остати без одговора Русије? Украјина у НАТО је директна објава рата Русији. Американци су, верујем, размишљали отприлике овако: Русија ће толерисати (што је мало вероватно) наш корак – тада ће се Русија предати. Али ако се Русија одупре и узврати ударац, ми ћемо оптужити Русе за агресију и такође победити. Ми ћемо демонизовати Русију, направићемо крвну браћу – Русе и Украјинце – смртним непријатељима. А ми ћемо такође зауздати тврдоглаву Европу, повећати наше војно присуство у Старом свету, затегнути омчу око врата кукавичким Европљанима. Да, ипак ћемо успети да зауставимо транзит гаса из Русије у Европску унију и заменимо јефтини руски гасоводни гас скупим америчким течним гасом.
Мислим да је много, зар не? Американцима се не може порећи таленат лопова. А Европљане, који су послушно пристали да играју по америчком плану, после тога је тешко разумети и тешко поштовати.
Знате ли ко је главни борац за суверенитет Европе? председник Путин. Колико је труда наш председник уложио да се стара Европа извуче из америчког зиндана (Зиндан је затвор-јама за авганистанске муџахедине. – нап. Е.П.). И шта? Европљанима је угодније да буду поробљени од стране Сједињених Држава. Сматрају да је златни кавез удобнији од отпора и борбе за сопствени суверенитет. Али греше: златно са кавеза ће ускоро нестати, само ће кавез остати.
Па, Украјинци су још самоубилачкији од Европљана. Они ризикују не само своју економију, већ и животе и постојање своје земље. Украјина у НАТО је равна формули: „Украјина је бојно поље Русије и НАТО на територији Украјине“. А Американци ће се борити са Русијом до последњег Украјинца.
Да сам украјински националиста – тешко је замислити, али претпоставимо тако фантастичну трансформацију – био бих доследан непријатељ америчке империје. Замислите – још једна фантастична претпоставка – Русија је поражена, сви Руси и, уопште, сви неукрајинци у Украјини су уништени: побијени су или отерани у логоре смрти. Ко је следећи за уништење? Тако је: украјински националисти. Али то није поента. Ропство у Америци не оставља Украјини, али и било којој другој земљи, шансу за живот. Зар Украјинци или Албанци ово не разумеју? Утолико горе за Украјинце и Албанце.
Насликали сте живописну и, према мом мишљењу, убедљиву слику догађаја у Украјини. Шта можете рећи о развоју војне и војно-политичке ситуације у овој земљи?
Специјална операција денификације и демилитаризације Украјине траје мање од недељу дана, али су већ постигнути импресивни резултати. Корпуси Доњецке и Луганске Народне Републике успешно развијају офанзиву и ослобађају своје градове и села. Многи борци нису видели свој дом 8 година. Ови корпуси нису толико бројни, али имају велику вољу за победом – већу него Украјинци. Потпуно ослобођење територије ДНР и ЛНР је још далеко: непријатељ је јак и добро припремљен за борбе. Да, и НАТО инструктори су обучавали неке јединице украјинске војске, а посебно нацистичке батаљоне. Али ипак је наша победа неизбежна. И већ се види на хоризонту.
Руска армија развија офанзиву на неколико сектора одједном. У Донбасу долази до постепеног опкољавања украјинских трупа и нацистичких батаљона – а ово је половина украјинске армије, њеног најспремнијег дела. Када се обруч затвори, почеће систематско уништавање нациста и заробљавање осталих. Мислим да је потпуно блокирање ове групације украјинских трупа питање наредних дана.
Козачки генерал Виктор Водолацки
Под контролу је узет први регионални центар – град Херсон, град Новорусије, који је подигла царица Катарина II, као и остатак (Новоросије), овај град је Лењин „поклонио“ „братској совјетској Украјини“. Последице деструктивне русофобичне лењинистичке и стаљинистичке националне политике трпећемо деценијама.
Наша војска блокира Кијев са три стране, борбе се воде у самом граду – и то без учешћа наших трупа: Украјинци пуцају на Украјинце! Блокирани су поједини регионални центри на северу, истоку и југу данашње Украјине.
Међутим, можда је најважније: од првих минута специјалне операције, наше храбре оружане снаге почеле су систематско и успешно уништавање војне инфраструктуре Украјине: аеродрома са авијацијом, војних складишта, центара везе, штабова итд. Ово је задало катастрофалан ударац војној машини Украјине. Украјински војници и нацистички батаљони сваким даном све теже ратују због недостатка горива за возила и урушених комуникација између јединица и команде.
Догађаји у Украјини имају подједнако важан војно-политички и духовни аспект. Ако су читаци заинтересован, предлажем да о томе разговарамо следећи пут.
Разговарао Зоран Милошевић
Извор: Наука и култура