Kovid-vakcinacija ubistvo iz nehata ili ubistvo s predumišljajem
Opet o slomu srpske medicinske pameti
Na stranicama Politike poveo se spor između epidemiologa i sociologa oko nekih aspekata vakcinacije, pri čemu je onaj prvi, u osam tačaka, uverio onoga drugog da ne zna šta je epidemiologija. Ne zna to ni potpisnik ovih redova, ali se usuđuje da o nekim epidemiološkim postulatima ponešto — pripita. I čini to i po nekim svojim uvidima i ranijim zapisima.
Neka prvi bude onaj iz 2009. kad nam je dr Kon najavio pomor od svinjskog gripa, tražio da se vakciniše i kuso i repato, kad se razbolelo 6.000, umrlo 139, on za vakcine bacio 7 miliona evra i za to mu od Bila Gejtsa i njegove SZO/WHO pripao „procenat“. To — kao uvod „u istoriju problema“.
Kovid se mogao lečiti i bez bolnice u Batajnici i bez masovnih vakcinacija
Manje je, međutim, jasan ostao osvrt epidemiologa na navode sociologa o nekim dešavanjima u poslednje dve godine kad se onaj pomor preobukao u „kovid 19“ i produžio tamo gde se njegov prethodnik zaustavio. Za shvatanje sociologa, naime, da su vakcine protiv kovida 19 „prerano puštene u opticaj“, epidemiolog veli da bi to „već bila zlotvorska zavera globalnih razmera“, da SZO »poseduje globalnu moć da uvodi vanredna stanja«“ jer „ta organizacija ima samo savetodavni karakter“. Mi se sa tim možemo saglasiti, ali i pripitati: ko je proglasio pandemiju kovida, tj. koga je to SZO „posavetovala“ da učini ono što ona nije mogla, tj. „da uvodi vanredna stanja“; i od čije se zaglušujuće buke nisu mogli čuti glasovi razuma, tj. da ni kovid 19 nije baš mnogo opasniji od već pominjanog svinjskog gripa: ozbiljni lekari odmah su mu „doskočili“, lečili pacijente „po ozbiljnim protokolima“, „u domaćim uslovima“, bez respiratora, bez bušenja plućnih maramica i dijafragmi…
Kovid se, dakle, mogao lečiti i bez bolnice u Batajnici i bez masovnih vakcinacija, a epidemiolog ne objašnjava koje su sile, na počecima pandemije, pobile predsednike Tanzanije, Burundija, Haitija, premijere Obale Slonovače i Svazilenda, i mnogo njihovih, i drugih, ministara i visokih funkcionera — zato što nisu shvatili da svoje narode moraju vakcinisati. I to vakcinama za koje su sve svetske medicinske adrese obaveštene da su otrovne i da „nijedno ljudsko biće, ni pod kakvim uslovima, nikada, ne bi smelo da primi nijednu… jer nisu prošle kliničke testove bezbednosti“.
Po svemu sudeći, srpski ministar zdravlja i njegovi epidemiolozi nisu se našli u tom „adresaru“ jer valjda ministar ne bi uvodio poseban telefon za cinkarenje lekara koji su na pravi način lečili pacijente, niti bi epidemiolog uveravao svog oponenta da čl. 20 Ustava uređuje da se narod, ipak, može trovati ako tako narede Bil Gejts i njegova SZO.
Može naš epidemiolog da ne veruje u to da je SZO upletena „u zlotvorsku zaveru globalnih razmera“, ali bi mogao neobaveštenima razjasniti prirodu medicinskih aspekata njenoga „dokumenta“ Standardi za seksualno obrazovanje u Evropi: Okvir za političare, nadležne u obrazovanju i zdravstvu i specijaliste u kojem se savetuje da deca budu podučavana o seksualnom samozadovoljavanju i transdženderizmu pre nego što nauče čak i da govore…
SZO savetuje da deci uzrasta 0-4 godine budu pružene „informacije o uživanju i zadovoljstvu koje pruža dodirivanje sopstvenog tela“, tj. masturbacija, tj. ono što je Kinsi (uz neograničenu Rokfelerovu finansijsku podršku) formulisao kao „naučni stav“ da na vrištanje dvomesečnog silovanog deteta treba gledati kao na njegovo „orgazmičko ispoljavanje“.
Verovati „u savetodavnu ulogu“ institucije koja formuliše takav dokument mogu samo ljudi koji su se posvađali s pameću, a to se mora odnositi i na onu „medicinsku pamet“ koja propisuje da pacijentima treba „bušiti plućne maramice i dijafragme“, a ne tražiti lekove kojima bi se za nekoliko dana mogli podići na noge. I zato, na drugom mestu, „za nezaborav“ ostaje zapis da je „smrtnost intubiranih u jedinicama intenzivne nege iznosila krajem 2021. godine više od 90 odsto“. I to se nikako ne sme zaboraviti i treba, pre svih drugih, pozvati javnog tužioca da propita i ministra zdravlja, i „Krizni štab“, i sve epidemiologe, o tome po kojim su „protokolima“ ubijali pacijente u „kovid-bolnicama“, a nisu pitali ni dr Raula kako je od samog početka „pandemije“ vrlo uspešno lečio svoje pacijente, niti dr Zelenka kako ih je izlečio više od 6.000 (među njima i predsednike Trampa i Bolsonara), ali i mnoge druge lekare koji su svoje pacijente lečili u kućnim uslovima, tj. u pacijentovom, krevetu, i koji nisu stizali ni do intubacije ni do respiratora, niti su im bušene ni plućne maramice ni dijafragme.
Srpska kovidiotska medicinska pamet morala bi dokazivati da nije zločinačka
I na osnovu kojih su „zakona“ podnosili krivične prijave protiv apoteka koje su priređivale lekove koji su mnogo efikasnije „bušili srpsku medicinsku pamet“ nego ona dijafragme svojih pacijenata. I pripitati ih po čijoj su pameti vakcinisana deca ako je drugde zapisano da to mogu činiti samo oni koji „veruju u paganske običaje žrtvovanja dece“ i koji decu „doživljavaju kao potrošnu robu“ budući da stopa preživljavanja dece do 18 godina iznosi 99,998% (i to bez lečenja), a za uzrast 18-45 godina — 99,95%.
Srpska kovidiotska medicinska pamet morala bi dokazivati da nije zločinačka. Ja ne znam kako se ona od svojih zločina može odbraniti budući da ja onoj dvojici čuvenih lekara koje sam napred pomenuo priključujem i svoje lično iskustvo: mene su, stara, lekari dosad dvaput „oteli“ od korone (prvi put – za pet dana, drugi put – za pet nedelja (treći put – ne verujem da će to uspeti), a mog mladog prijatelja kovidioti su ubijali – pet nedelja, pošto su mu pre toga izbušili i plućnu maramicu i dijafragmu.
Po „Protokolima“ SZO / WHO.
Autor: dr Dragoljub Petrović, lingvista i slavista
Izvor: Između sna i jave
