Косово, Руси и истина
Једна речиница сећања, од господина Виктора Литовкина, руског војног експерта, а која је непобитна истина, коју ћу да цитирам, је: … „Србија и Русија нису били савезници, јер нису имали никакав потписан споразум…“ Тако да ме је ова реченица натерала да нешто о њој напишем и јавно кажем. Јер ова реченица, паметним људима, говори све. А глупанима, будалама и идиотима или олошу од Срба, џаба ју је подносити под нос, иако је она гола и жива истина. Да је тај, наш србски олош разумије и уважава, па не би они били будале, идиоти и србски олош. Али постоји још једна истина за србске „паметњаковиће и свезналице“, која је следећа: Па ми тај споразум о војној и свакој другој безбедносној сарадњи, са Русијом, никада нисмо имали, нити смо га потписали, те га ради непотписивања, немамо ни данас.
На лепе очи, или речи, ни брат – брату, није дужан да помогне, а нити да ради брата, своју главу изгуби. Те тако своју породицу угрози и упропасти, и то ради неозбиљног и неодговорног понашања брата. А који се брату обраћа само онда, кад га његов стални непријатељ, животно угрози и стави му нож под врат. Е, такво понашање је, било ког човека или народа и те како подмукло и лоповско, ма потпуно преварантско, курвањско и коцкарско, те ради таквог понашања, не заслужује никакву помоћ, па ни од рођеног брата.
Али да наставим и додам. Русија као држава или царевина, никада, ама баш никада, није имала никакву обавезу, да нас Србе и нашу Србију штити или заштити, од било којег зла или непријатеља. Свака сарадња између држава се решава на основу међудржавних уговора и интереса, за обје потписнице уговора о међудржавној, па и безбедносној сарадњи. А када то, ми Срби научимо, онда ћемо и знати за кога ћемо се одлучити, за Русе или за Запад.?! Те ћемо онда имати, али и потписати такав уговор о сарадњи и заштити наших животних и државних интереса. И то са оном државом, са којом такав уговор, али и однос хоћемо да изгрдимо и имамо. Јер не може се седети на две или више столица, како то ми – Срби увек радимо. А радимо то, тако, да увек шурујемо са Западом и њега грлимо и хвалимо, али када нам са тог истог Запада, дођу убице и злочинци, е, онда се ми – наше власти и политичари, досетимо Русије и Руске браће. Па на сва уста кукамо и зовемо нашу „браћу“- Русе, да нам помажу и да нас спашавају од тог Западног убице, тлачитеља и сталног непријатеља.
Ако то Руси не могу, или им у датом времену, то није у њиховом интересу, да ради нас, са другим државама улазе у ратни сукоб, штитећи на тај начин, своје личне интересе. Е, онда их, ми ( не сви), пљујемо и псујемо, ма нема шта им не говоримо. Иако се прије тога зла или напада неког нашег непријатеља на нас, са Русима, уопште нисмо ишли договарати, како да водимо политику или шта да радимо, да би смо избегли напад нашег непријатеља. И то из простог и рационалног разлога, како нас неки криви потез, не би довео у положај, да будемо угрожени или од некога непријатеља нападнути. Што би по логици и памети, али и знању вођења политике и државе, било у нашем, али и Руском интересу. Али то, баш то, ми нећемо. Већ ми овако мали и јадни, иако смо у многим политичким стварима непросвећени и довољно необразовани, уместо тог политичког знања, ми имамо беспотребу надменост, понекад и свадљивост, а поготово неорганизованост, као и необавештеност. Те поред свих тих недостатака, наши политичари, као и власти, али и неки самозвани интелектуалци, небројено пута и то дрско и некултурно, хоће и то Русима, да говоре, шта је то, што Русија треба да ради и то да ради у нашем интересу, а не свом.
И при томе би, ти србски глупани и идиоти, још хтели, да командују Русији и да јој кажу, када и против кога, она треба да уђе у рат, а зарад нас и наше, наводно самосталне државне политике. Што је ван памети. Као што је и ван памети, да ми ( не сви), сада и то Русима, држимо лекције и још их прекоревамо, ради њиховог напуштања и војног повлачења са Косова и Метохије. Те то називамо Руском издајом, не само нас Срба, већ и наших државних интереса. Што је по мени, али и свим светским правилима културе и понашања, а поготово политике и дипломатије, тотално некултурно и непристојно, ма гнусно и дрско, да се тако, Руси и то са наше србске стране оптужују и окривљују. Да се пре било каквих оцена или оптужби, упућених Русима и Русији и то са наше стране, уопште нису сагледале и то објективно, све околности, повлаћења Руске војске са Приштинског аеродрома. То се и те како требало урадити, те се после таквог сагледавања и анализе, требало и изаћи у јавност пред србски народ, те том приликом и голу истину, нашем народу саопштити. Из разлога, да народ не би долазио у заблуду и како не би наседао лажима, да су нас Руси, на Косову издали и оставили на цедилу.?! А што је подвала, не само нама, већ и Русима. Да није тако, откуда би се сада појавили “паметњаковићи” и своју мржњу, али и зло бацали и сијали према Русима, управо том тврдњом, како нас Руси, издадоше на Косову. По мени, такве оптужбе и подвале, долазе из кухиња и то оних обавештајних структура, које сарађују са Западним убицама и „нашим“ политичким структурама, које су подржане од западњака. Јер су их ти западњаци, од поодавно углавили у све институције државне власти. Те на основу тога, ти наши политички издајници, извршавају преузете обавезе од тих Западних политичких убица Србије и Републике Српске, али и србског народа. Враћајући на тај начин дуг, тим Западњацима, који су их и довели на власт. Али исто тако, то по мени долази и, из разлога сакривања праве истине, и то од оних наших политичара, као и безбедносних служби, па и војних кругова, који су у то време водили државу, војску и народ. Који у то време, нису добро и правилно одрадили свој посао, који су и те како морали да га поштено и успешно по народ, војску и државу одраде. Ппошто га нису одрадили, оставили су простор србском олошу, који је плаћен од Запада, да шири лажи, али и сије мржњу према Русима и Русији и то, у нашем народу. Ссамо са једним циљем, да србски олош и издајници сакрију своју одговорност, а други је разлог, да почнемо да мрзимо Русе и Русију, те да на тај начин, опањкавајући, пљујући и оптужујући Русе и Русију, за оно што нису криви, изгубимо њихово пријатељство, поверење и наклоност. Али и угасимо нашу љубав, коју многи Срби имају и у својој души, за Русе и Русију, и то одавно у себи носе.
И због свега што у јавности чујем и то о Русима и Русији, рећи ћу потпуно јасно и одговорно, да је то са наше стране и то једног дела Срба, потпуно неозбиљно и неодговорно, као и сав приступ том догађају.
Сем тога, то говори и све о нама ( не целом народу), о нашој површности, необавештености и неодговорности, али и о некултури, ма чистој дрскости и глупости, са којом велики број Срба располаже и живи. Док год те недостатке, код себе не променимо, ко ће нас заозбиљно узети и пријатељ нам, али и озбиљан партнер у политици бити ??? И још при крају, овога оглашавања и објективног, а чињеничног сагледавања нас и нашег односа према Русији, морам и то, али искрено и из душе, а од срца рећи: Хвала Русима и Русији за све оно, што до сада, за нас Србе, кроз историју учинише. Поготово им хвала на пруженој помоћи, да ми, као народ, са Србском државом опстанемо и до данашњих дана. Иако то Руси, нису морали, а нити су били обавезни, да то све, а што су за нас Србе учинили, и учине.
Из простог и чињеничног разлога, што никакав уговор, о пружању помоћи или заштити нас Срба, од стране Руса, никада између наше две државе, као ни наша два народа, није био потписан. Тако да све оно, што смо ми, кроз историју од Руса добијали, била је њихова добра воља, или њихов лични државни интерес, у одређеном историјском времену. Што је нормално, схватљиво и разумљиво за сваког разборитог, паметног и образованог човека. Јер, го – интерес, је оно, што и сваку породицу држи на окупу, као и супружнике у браку, а поготово рођену браћу или сестре!
Ттешко је то глупану и идиоту објаснити, јер они су отпадници од Господа Бога, и кад би им неко и целу Земљу поклонио, они би му неку замерку или кривњу нашли. Е, из тих се разлога, не треба освртати на незахвалнике, олош и бетере, који би пљували по Русима и Русији. Јер оно добро, које ми до сада, од наше браће Руса добисмо, веће је од сваке лажи, коју ево и ја, овим оглашавањем, побијам, јер сведоћим истину.
И зато ћу на крају још додати: Поштовани и уважени Руси, ако некада и чујете критике, псовеке и ружење вас Руса, из неких србских покварених уста, не осврћите се на те испразне приче. И то неких србских незналица и незахвалника, ма чистих идиота и олоша од људи, који су своју душу, за шаку смрдљивог новца, Западњацима продали. Јер олоша и издајника је увек било и биће их, како код нас Срба, тако и код вас Руса, као и код других народа. Без таквих ништавних, бездушних и безбожних људи и ликова, овај живот на Земљи и међу људима, народима и државама, понекада би био, чак и досадан! Те не би смо у поједним времени ни знали како и од кога требамо да бранимо себе, своје пријатеље, као и Божије дело, истину, правду и Божије законе.
Аутор: Милосав Миле Кнежевић
