Косово – духовна задужбина
Митровске задушнице
У прву суботу пре празновања Митровдана, 8. новембра по новом календару, су јесење, у народу знане Митровске задушнице. Дан за подсећање на мртве претке, савременике и нажалост, код неких, и потомке. Тада се, по могућству, посећују гробља и пале свеће. Следећа песма је подсећање на новокосовске страдалнике и мученике.
KОСОВО – ДУХОВНА ЗАДУЖБИНА
Тамо,
на оним бреговима
и у доловима,
некада су села била.
Сада зјапе озидине.
Неке, …
сурване у гомиле.
Испод стаменца,
шарка палаца.
Камен говори.
На темељцу биљег живота:
Утиснуто стопало дјетета.
У свакој се озидини
заљуљала колијевка.
Долином,
плач пронио.
Сада плачу пустоловине.
Све дрвено у земљу урасло.
Питомина,
коров и травуљина.
Шуме и планине увукле јауке.
Од бола јече урвине.
Страшивоћа од дивљачи.
Само… камен говори!
Али,
ја сам Стамена,
жена покојног Стевана.
Не знам,
у коју јаму је бачен
са осталим мјештанима
и незагрнути
остављени лешинарима,
али знам:
Из сваке јаме неки свједок претекне.
Прибраја Kосово,
јунацима Kосовског боја
нове мученике!
Мајка сам тројице страдалника.
Радоја и Павла,
измучене и унакажене
у породичну гробницу сам сахранила.
Најмлађег, Здравка,
при бијегу
у окутницу.
Знадох за предање:
Та се земља не продаје,
и не купује.
На Видовдан,
из избјеглишта кренух
да им се у некој од косовских Светиња
за душе помолим.
Врата свих отворена.
За Српкиње, у многе дане, забрављена.
Световид ми вид изоштри.
Издалека видjех поломљене крстове;
оскрнављене иконе;
и Kуполе – небеске сводове.
Вратих се у Широко поље.
С нарамком крвавих божура
пођох на гробље.
Од призора,
вид ми засјени:
На поломљеним надгробним плочама
уклесано знамење
самозване државе.
Са слика на споменицима,
као Симониди,
остругане очи.
Не знају да су ондашњи,
а и данашни косовски јунаци
у небеским гробницама!
Тамо душе не умиру!
Домало…
чух Светог Вида опомену:
Дуг свој још ниси одужила.
Kосово је и духовна задужбина!
Пишу се историје; прекрајају истине…
Епска епопеја је завршена.
Kосовски бој није!
И док траје,
нису и не могу бити завршени
романи, епови, пјесме…
Kосово још иште!
Аутор: Станка Ћаласан, песма из књиге „Од увира“, Прометеј, Нови Сад, 2023.
