Корона вирус раздваја веру од невере
“Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово суђење, и Бога нашега благодат претварају у нечистоту, и јединога господара Бога и Господа нашега Исуса Христа одричу се.“ (посл.Јуда-4)
У невољама и искушењима свако покаже право лице. Епидемија корона вируса је разлобличила екуменисте у СПЦ. Њихово маловерје, или боље речено неверје, показало се на делу. Потврдило се да они не верују у Бога и Свете Тајне, да они не служе Богу него господарима овог палог света.
Уместо да они који управљају СПЦ позову на покајање, јер епидемија као и сва друга искушења су последица нашег греха, и да се поред уобичајених служби служе и молебани, екуменисти раде супротно. Они се не моле Богу, па неће то да дозволе ни народу! У складу са препорукама или очекивањима цивилних власти, препоручују народу: да не узима нафору од свештеника, нити благослове, да не целивају иконе и крстове, да не долази у храмове на службу, ограничавају број верника у храмовима или укидају службе и затварају храмове. Једноставно, не дозвољавају народу да узима највећи лек који лечи све болести душе и тела, који нам је сам Господ дао, Свето Причешће. Колико они иду далеко у свом неверју, показује то што причешћују људе са пластичним кашичицама за једнократну употребу, по препоруци евроунијата. Зар је могуће да тело и крв нашег Господа, Свето Причешће, инфицира наше тело вирусом или неком болешћу? За време епидемије Великих богиња 1972. године у Србији, комунисти су тражили да се народ причешћује посебним кашичицама. То је СПЦ, наравно, одбила! Данас су екуменисти на челу са Иринејом Гавриловићем у потпуној послушности евроунијатској колонијалној управи. Остало је да, по препорукама евроунијата, који су све увели “он лајн“ (настава, представе…), да екуменисти уведу “он лајн“ литургије.
Ко ће нам помоћи и спасти нас од пропасти у коју срљамо? Једино Свемилостиви Господ и то под једним условом да покажемо нашу веру у Њега.
Шта то значи показује нам мноштво примера из житија светих, где је верујући народ молитвом Господу заустављао епидемије, хорде освајача и сва друга искушења. Један такав догађај, који има сличности са тренутним стањем, догодио се 1911. године. Наиме, на просторима Старе Србије ( Рашка, Косово и Метохија, Северна Македонија), која је тада још увек била под влашћу Турског царства, ширила се колера. Она је дневно односила више десетина живота. Интересантно, ниједно дете није било болесно. Власт је разним тада познатим методама покушала да сузбије епидемију. Међутим, није било ефекта. Сваког дана број умрлих и заражених био је све већи. Митрополија Рашко-призренска свакодневно је добијала депеше са бројем умрлих по градовима. Наравно, епидемија је била и у граду Пећи. Захваљујући сну једне девојке, која је била Туркиња, и једног хоџе, власти је препоручено да траже од Срба и цркве да кроз град прође литија са иконом Пресвете Богородице из манастира Пећка Патријаршија. У суботу, литија је заказана била за недељу, умрло је чак 70 људи у Пећи. У недељу је после Литургије била литија са иконом, и на три важна места у граду водоосвећење. У литији је учествовала и турска војска, и власти и само становништво, међу њима и они исламске вероисповести. После литије епидемија је престала (изузев 8 жртава које су умрле, на сам дан литије).[1]
Срби, Божијим Промислом епидемија је код нас стигла у Часном посту. Тако да сте силом приморани на уздржавање од онога што нисте хтели сами, а што је узрок свих искушења која су нас снашла, па и корона вируса (свадбе, пунолетства и друга непримерена весеља у посту, коцкање у кладионицама, посећивање ноћних клубова, залуђивања са спортским резултатима, трошења новца на проводе и разоноде…). Уместо што жалите за ускраћеним греховним навикама, за почетак, Срби, сетите се да је у току Часни пост, да треба да се молите, да се кајете и исправљате, да чините милостињу, са новцем које сте хтели да баците на грех помозите ближњима који су гладни и живе у великој немаштини. Да вас не би снашле још веће невоље које припремају владари из сенке (присилно вакцинисање, чиповање…), тражите помоћ од Оног који вам једино може помоћи, Господа.
Евроунијатска колонијална управа уз договор са екуменистима иде ка томе да забрани црквена богослужења, али ми то не смемо прихватити. Забрањивали су и прогонили су Православну Цркву многи силници кроз историју, али се с тим никада нису мирили хришћани, ни по цену страдања. Прихватити забрану богослужења и одлазака на исте равна је издаји Господа. Зато се клоните екумениста и идите на службе и Свете Тајне примајте од оних који верују у Непобедивог Господа и који служе Њему како су то чинили и Свети Оци. Епархија рашко призренска у егзилу на чијем челу је владика Артемија, као стуб Православне вере у СПЦ, верује и служи Господу како су то чинили и Свети Оци.
Срби, вратимо се у наручје Васкрслог Господа победитеља греха, смрти и сатане, да заједно са Њим дочекамо Васкрс у духовном и телесном здрављу!
Учинимо што стоји до нас, остало ће Господ дати!
Грешни раб Божији
Горан
Живковић
[1] Препричана прича из књиге о Пресветој Богородици Красници, извор фејсбук
