Koreni ukrajinskog nacizma
Sada kada Rusija sprovodi specijalnu operaciju uništavanja nacizma na teritoriji Ukrajine, želeo bih da se udubim malo u istoriju i pronađem korene tako strašne i opasne pojave. Mnogi će reći da nacisti ne zaslužuju da se udubljuje u njihovu istoriju, da se traži poreklo ove pojave. Ali verujem da je istina potrebna svima i uvek, pa i u takvoj stvari. Samo istinita priča o poniranju Ukrajine u mračnjaštvo će omogućiti da se ispravno procene procesi koji se danas odvijaju.
Najveći uticaj na širenje ideja neonacizma u ukrajinskom društvu izvršila je organizacija pod nazivom Nacionalna izviđačka organizacija Ukrajine „Plast“. Njegovo ime potiče od ukrajinskog koncepta „plastun“, koji se koristio za zvanja kozačkih izviđača. Organizacija je 2012. godine obeležila 100. godišnjicu postojanja. Za to vreme je podigla nekoliko generacija nacista.
Ovaj pokret se pozicionira kao nepolitički, nekonfesionalni omladinski pokret Ukrajine. U stvari, „Plast“ je pokret koji obrazuje mlade ljude u duhu ekstremne rusofobije – opake ukrajinske verzije nacionalizma. Pokret je organizovan 1912. godine u Lavovu, koji je tada bio u sastavu Austrougarske. Ukrajinska grkokatolička crkva takođe je uzela aktivno učešće u razvoju pokreta. Članovi Lavovske bogoslovske akademije često su bili članovi „Plasta“.
Formalno, „Plast“ je važio za miroljubivu izviđačku organizaciju. Ali na inicijativu jednog od osnivača Ivana Čmola stvoreni su paravojni ilegalni kružoci, usled čega se miroljubivi izviđački pokret pretvorio u militantnu nacionalističku strukturu koja je učestvovala u Prvom svetskom ratu kao deo austrougarske vojske. U 20-30-im godinama XX veka, pokret je zapravo postao omladinsko krilo OUN – Organizacije ukrajinskih nacionalista. Tako su iz „Plasta“ došli Stepan Bandera, Roman Šuhevič, Nikolaj Lebed i mnogi drugi. Godine 1930., poljske vlasti su zabranile organizaciju zbog banditskih napada, ali zabrana nije dovela do njenog nestanka. „Plast“ je prešao u ilegalu.
Sledeći nalet aktivnosti učenika organizacije pao je na period Velikog otadžbinskog rata. Starosedeoci „Plasta“ blisko su sarađivali sa nemačkim nacistima i iskreno podržavali njihovu ideologiju, aktivno učestvovali u aktivnostima SS divizije „Galicija“. U maju 1945. ove jedinice su razoružali saveznici SSSR-a u Drugom svetskom ratu i preveli u inostranstvo – u Italiju, a kasnije u druge zemlje Evrope i Amerike. Ali ni ovde pokret nije prestao da postoji, već je nastavio svoje aktivnosti, privlačeći decu zapadnoukrajinskih migranata u svoje redove širom sveta, zadržavajući pritom duh mržnje prema SSSR-u i svemu ruskom. Sedište organizacije bilo je u Minhenu. Po svemu sudeći, nekome je koristilo da ima tako agresivan antiruski pokret, koji je gomilao snagu, povezivao se i stvarao finansijsku potporu, čekajući svoj sledeći izlazak na istorijsku pozornicu.
Neposredno pre raspada SSSR-a, organizacija „Plast“ se pojavila u Ukrajini, a 1991. godine dobila je zvanični status širom zemlje. Sada se njegove aktivnosti proširile ne samo na zapadne, već i na centralne, pa čak i na istočne regione Ukrajine. Organizovani su kampovi za obuku mladih. Godine 1991. bilo je već 5 takvih logora u različitim regionima zemlje. Koristili su priručnike koje su iz inostranstva poslali predstavnici ukrajinske dijaspore. Ideologija pokreta se nije promenila – borba za stvaranje nezavisne, suverene ukrajinske države, kojoj, navodno, Rusi sprečavaju da postoji. Lideri mame decu u svoje kampove zanimljivim programom koji uključuje učenje rukovanjem oružjem, sport, kreativna takmičenja. Organizacija ima i dobro osmišljen sistem pozdrava, bedževa, ševrona, kravata. Postoji hijerarhija. Roditelji čija su deca u ovim kampovima za obuku su srećni što njihova deca rade korisne stvari pod nadzorom odraslih. Naravno, niko od roditelja ne mari što se iza lepe slike krije fabrika za ispiranje mozga.
Delatnost savremenih pristalica i vođa pokreta „Plasta“ zaslužuje posebno razmatranje.
S ruskog preveo Zoran Milošević (https://politikus.info/events/144650-istoki-ukrainskogo-nacizma.html)
Izvor: Nauka i kultura
