Коме смета транспарент “ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ“
ПОРАЖЕН САМ НА ДОМАЋЕМ ТЕРЕНУ
Поред мог села Календеровци код Дервенте протиче река Укрина, а уз њену леву страни вијуга регионални пут Бијељина –Бања Лука. Пре две деценије поставио сам изнад њега транспарент ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ.
Звали су ме људи и говорили да су се заустављали аутобуси да би путници могли фотографисати поруку.
Један возач тешких камиона из села Доњи Смртићи рекао ми је да је возио по целој Европи, и да је било милина гледати како је све уредно поред путева, али кад се врати својој Републици Српској па угледа оно ДОРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ, од радости би поскочио са седишта.
Проф.др Мила Алечковић је тада говорила на ТВ у Бањој Луци да она живи у Паризу, али да је најсрећнија кад изнад пута прочита поруку ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ.
Временом је ветар поцепао транспарент, па сам поставио нови : СРПСКА ЈЕ САМО ЋИРИЛИЦА.
Истовремено сам преко латинице на табли државне амбуланте залепио поруку ОСТАНИ СРБИН, ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ. Директор медицинског центра Дервента, неки др Шарац, избеглица из Херцеговине, нареди медицинској сестри Милици Чолић да уклони залепљено, како би на светлост опет изашла хрватска латиница.При том он њу још и поучи да су Календеровци вишенационална средина, па не приличи да се истиче ћирилица. Или, као што ми рече један важан човек из друштва ПРОСВЈЕТА у Брчком: „нећемо ми да ћирилицом гурамо прст у око суседима са којима складно живимо“. Истина је да у селу има и нешто мало Бошњака и Хрвата, али је истина и то да и Срби имају очи у које се без проблема може прстима гурати хрватска латиница.Милица се поноси тиме што је као девојчица у свом селу Палачковци учила веронауку у комунистичко доба, па се није љутила што је више пута морала да скида моје налепљене ћириличке плакатице.
У селу има продавница у којој се снабдева народ из неколико околних села.Укупно узевши, купаца Бошњака и Хрвата нема ни један постотак, али .је фирма исписана латиницом.
А онда одем тамо претпрошле године на гласање. Питају ме познаници за кога треба гласати, а ја им одговарам да треба гласати за оне против којих је Америка.
Гласање је у школи, где ме дочека велики латинички плакат на коме је писало NAPUTAK ZA GLASOVANJE.Питам човека који упућује гласаче шта је сад ово, а он не разуме шта то није у реду.
Нови су поштански бројеви на кућама у селу Календеровци Горњи. У њему нема ниједног Бошњака и Хрвата, али је име села написано и ћирилицом и латиницом. Ваљда зато што у суседном селу Доњи Детлак има мала пилана, или стругара како се каже у Србији, а пут до ње води кроз Календеровце, па да сама ћирилица не би бола очи другима. То устручавање пред другима Срби су увежбали још у време братства и јединства под другом Титом. Тако ми је причао кум Здравко Ратковац, који је у време постојања земљорадничке задруге комбајнирао пшеницу, да се увек почињало од оног дела села у коме су муслимани и Хрвати. Наиме, постојала је опасност да удари невреме с ледом па да пропадне род, а пошто је братство и јединство увек значило неко попуштање Срба, као што је и одустајање од ћирилице, ишло се на пажњу према мањини.
И иначе је тамо велики србски капацитет у повлачењу пред другима зарад мира, што подразумева и брисање сећања на злочине учињене према њима током Другод ветског рата. Тако сам тек почетком својих седамдесетих година чуо од свог стрица Јована, а не од оца, за злочин који у учиниле Хрватске усташе у селима Осојци, Рапћани и Бишна. Године 1945. на Божић ујутро убили су 74 чељади. Стриц је био присутан кад је Душан Милаковић коњском запрегом довозио посмртне остатке страдалих на гробље у Календеровцима. Причао је да затекао изгорела тела жене и троје деце Панте Лејића, којег су заробили Немци као југословенског војника. Мајка и деца су били везани жицом и ланцем око стога сламе, који је онда запаљен.Стријц је био сведок како неки човек држи у канти остатке своје изгореле жене и стално понавља:“Јој, моја Анђо, зар је мени од тебе само ово остало.“ Комунисти су направили латинички споменик с петокраком и текстом из кога се не зна ко су злочинци, а ко су жртве. Вероватно је тако морало бити у комунизму, али је све остало исто и у Републици Српској кад је споменик недавно реновиран. Зато што тамо нема србске мисли, културе сећања и србског духа уоште. А кад нема тога,има гласовања..
Остарели народ се сећа како је у доба вољеног друга Тита све било на латиници, а добро се живело. У суседном селу Доњи Детлак је онај чувени Станоје Ђујић који је рекао да не треба бринути због нестајања ћирилице, “јер је нама Вук смислио и нашу латиницу, па ће нам остати она ако пропадне ћирилица“ То је чуо од професора на ТВ, вероватно од .Душка Певуље који је једном приликом, док је још био доцент, рекао да је Драгољуб Збиљић агент CIA-e, јер тврди да је само ћирилица србско писмо.Чувен је Певуља и по томе што је у ТВ камере рекао да је за латиницу ако већ два писма не могу опстати у једном језику.
Аутор: Немања Видић
