Koliko ljudi će se razboleti od granatiranja radioktivnom municijom
Prepiska Nikole Janića o osiromašenom uranijumu sa švedskim Premijerom i Ministrom odbrane
Početkom ove, 2021. godine, podneta je prva privatna tužba protiv NATO-a sa zahtevom za odštetu zbog oboljevanja, usled bombardovanja Srbije osiromašenim uranijom. Tužbu je podnelo privatno lice, a ostaje pitanje: Zašto naša Srbija dve decenije nije bila, a zašto i dalje nije, zainteresovana da reaguje po ovako egzistencijalno važnom pitanja za mnoge građane u našim maticama?
(Na portalu www.koreni.rs 07. januara 2021. objavili smo tekst gospođe Mirjane Anđelković Lukić ”Gde je zapelo”, a danas, zbog aktuelnosti ove teme, umesto četvrtog dela feljtona ”Na fotografiji sam ja… Ili?” napraviću pauzu u iznošenju istine o organizovanim sabotiranjima, širenjima neistina i falsifikovanja dokumenata, sa ciljem blaćenja onih koji su se borili za istinu (ne samo u Švedskoj) o dešavanjima na prostorima bivše Jugoslavije i stradanju našeg naroda, ma gde oni živeli. Na svinjarije srpskih ”patriota” (jer se takvi koriste od neljudi u važnim institucija) vratiću se uskoro.)
Danas objavljujem moju prepisku iz aprila i maja 2001. godine, pred preuzimanje švedskog predsedavanja EU, sa tadašnjim švedskim premijerom Goranom Peršonom (premijer Švedske bio je od 22. marta 1996. do 6. oktobra 2006. godine) i ministrom odbrane Bjornom von Sidovom, po pitanju bombardovanja osirumašenim uranijumom zemlje u kojoj sam rođen, u kojoj sam shvatio šta je život i u mladosti doživeo prve ljubavi…
* * * * * * * * * *
Zajedno istražiti globalne zdravstvene i ekološke probleme u Jugoslaviji izazvane NATO bombardovanjima
Dragi premijeru Gorane Peršon,
Hvala vam na ljubaznom odgovoru na moje prethodno pismo koje ste mi poslali 20. decembra i koje se odnosilo na uslove za budući švedsko-jugoslovenski sastanak na najvišem političkom nivou.
Bilo je zadovoljstvo čitati ga sa nadom da je moja bivša domovina konačno na putu da izađe iz dugotrajne međunarodne izolacije i da će na kraju zauzeti svoje pravo mesto u Evropskoj zajednici.
Za razliku od prethodnog pisma, razlog današnjeg pisanja je složeniji i krajnje tužan.
Ministar odbrane Bjorn von Sydov najavio je danas da će EU sledeće sedmice razgovarati o belgijskom prijedlogu za uspostavljanje medicinske radne grupe zbog informacija o smrtnim slučajevima vojnika iz zapadnih zemalja koji su učestvovali u mirovnim operacijama u Bosni i na Kosovu.
Ispred Srpske federacije u Švedskoj, molim Vas da Švedska iskoristi početak svog predsedavanja u EU, za iznošenje predloga za proširenje ovih istraga, tako da ovo ne uključuje samo vojnike Kfora na Kosovu već da EU zajedno sa jugoslovenskim vlastima formira komisiju koja će istražiti globalne zdravstvene i ekološke probleme u Jugoslaviji izazvane NATO bombardovanjima.
Od samo nekoliko hiljada italijanskih vojnika koji su kratko boravili na ovom kontaminiranom području, šestoro je umrlo od leukemije. Logično je da se upitamo koliko je ljudi možda umrlo, razbolelo se ili će se u budućnosti razboleti među milionima Srba, kosovskih Albanaca i drugih nacionalnosti koje trajno žive u tim delovima Srbije (uključujući Kosovo) i ostatku Jugoslavije i Republici Srpskoj u Bosni koja je (ranije) granatirana radioaktivnom municijom.
Razumevanje ovoga je vrlo hitno, jer je moguće da će ista bolest koja je prouzrokovala smrt italijanskih vojnika u budućnosti ubirati više žrtava u Jugoslaviji nego građanski rat i NATO bombardovanje. Ako se to dogodi, zapadni svet mora biti spreman da solidarno pomogne pogođenoj zemlji i ljudima u neophodnoj nezi svih eventualnih žrtava.
U našoj zemlji Švedskoj ljudska prava i životi svih ljudi, bez obzira gde se to pravo koristilo ili na kom mestu u svetu ljudi živeli, uvek su vrednovani istom merom.
U nadi i uverenju da će naša vlada raditi na tome da buduća jednaka prava svih pojedinaca na zdravlje i život budu nepovrediva, verujemo da će zahtev Saveza srpskih udruženja biti razmatran sa najvišim prioritetom i naglaskom.
Sa poštovanjem, Nikola Janić
* * * * * * * * * *
Zabrinutost koja je prisutna mora se uzeti sa najvećom ozbiljnošću i sa naučnim istraživanjima i studijama
Odgovor švedskog ministra odbrane Nikoli Janiću
Hvala na vašem pismu na koje me je premijer Goran Peršon zamolio da vam odgovorim:
Zabrinutost koju izražavate, naime za moguće posledice po životnu sredinu i zdravstvene rizike koje bi mogao da nosi osiromašeni uranijum mora se, po mom mišljenju, shvatiti vrlo ozbiljno. To pitanje istražuju organizacije i institucije sa stručnim znanjem u ovoj oblasti.
Na sastanku 9. januara sa komitetom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku (ICUSP), održana je diskusija o takozvanom „balkanskom sindromu“. Rezultat diskusije bio je prvenstveno praćenje rada UN-a i NATO-a. Pitanje mogućih zdravstvenih rizika za vojnike koji učestvuju u mirovnim operacijama pod vođstvom NATO-a na Balkanu prvenstveno je odgovornost NATO-a i država učesnica.
Zemlje EU koje učestvuju u ovim misijama to čine na osnovu nacionalnih odluka. Međutim, radi najveće moguće otvorenosti u pitanju, trebalo bi da se održi kontinuirana razmena mišljenja unutar relevantnih nadležnih tela. Ovo je takođe važno s obzirom na celo civilno osoblje iz država članica EU koje radi u aktivnostima EU, misijama UN-a i raznim nevladinim organizacijama. Neformalna diskusija na ovu temu održana je i tokom ručka na sastanku Generalnog saveta 22. januara.
U svetlu rada na ovom pitanju, koji se dešavao u okviru različitih međunarodnih organizacija, EU je pokrenula to pitanje u Generalnom savetu 9. aprila. Savet je primetio rad koji su na tu temu obavili UNEP (Unitet Nations Environmet Programme) Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, SZO (Svetska zdravstvena organizacija), NATO i grupa nezavisnih eksperata koji deluju u skladu sa članom 31 i Euratom ugovora, a koji je Komisija hitno sazvala.
Savet primećuje da do danas nisu postojali naučni dokazi o povezanosti između osiromašenog uranijuma i različitih bolesti koje se javljaju među stanovništvom i među osobljem međunarodnih organizacija koje rade na tom području. Međutim, imajući u vidu zdravstvenu situaciju u regionu Savet će i dalje pratiti ispitivanja i ponovo razmatrati ovo pitanje ukoliko se pojave nova saznanja. NATO je izjavio da je spreman da u potpunosti sarađuje sa svim daljim istragama koje mogu sprovesti pojedine zemlje ili odgovorne multilateralne organizacije.
Osnovana je radna grupa za razmenu informacija u vezi sa mogućim rizicima usled upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, u koju su takođe pozvane da učestvuju i ne-savezničke države koje su učestvovale/učestvuju u KFOR-u i SFOR-u.
Prvi sastanak grupe održan je u utorak 16. januara. Zaključak na ovom sastanku bio je da svi dostupni rezultati istraživanja ukazuju da ne postoji veza između upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom i raka, ili drugih ozbiljnih bolesti.
Međutim zabrinutost koja je prisutna, kao što sam napisao, mora se uzeti sa najvećom ozbiljnošću i sa naučnim istraživanjima i studijama. U interesu svih nas je da se rizici po zdravlje i životnu sredinu osvetle uz multilateralne perspektive i transparentnost.
Sa poštovanjem, Björn von Sydov
::::::::::::::::
Osiromašeni uranijum i danas razara Srbiju
Video prilog
(traje 12 minuta)
:::::::::::::::::
Napomena: Jedna osoba u Srbiji (stručnjak po ovom pitanju) nije mogla da prikrije svoje iznenađenje da vlast u Srbiji nije pokazala ni trunku interesovanja za ovu prepisku, pismo Švedskog ministra odbrane u kome on iznosi neke za našu Srbiju veoma korisne podatke.
Nikola Janić
Skenirano pismo švedskog ministra odbrane u originalu
Izvor: https://www.koreni.rs/prepiska-o-siromasenom-uranijumu-sa-svedskim-premijerom-i-ministrom-odbrane/
