Које намирнице садрже највише, а које најмање пестицида?
„Пробајте грожђе, није прскано!“ – свако од нас макар једном је чуо ову реченицу од пијачних продаваца који се својски труде се да своје намирице представе у најбољем светлу, што ће рећи као укусне, свеже и, што је најважније, непрскане.
Ипак, уколико нисте спремни да издвојите више новца за органску храну, тешко да ћете појести воће или поврће које није хемијски третирано. Пестициди могу изазвати низ здравствених проблема код људи, а ми вам доносимо списак намирница са којима морате бити нарочито опрезни јер већ дуги низ година предњаче по количини ових хемикалија.
Јагоде су рекордери по прсканости
Преко 70 одсто воћа и поврћа произведеног за комеријално тржиште садржи пестициде, истиче Одсек за агрикултуру САД-а, а неке биљке се у току свог животног циклуса прскају и по 30 пута.
Америчко непрофитно еколошко удружење ЕWГ оценило је да јагоде и спанаћ држе прво место у овој неславној категорији јер је код ових намирница потврђено присуство преко 20 различитих пестицида. Затим следе брескве, кајсије, јабуке, грожђе, трешње, крушке, целер, парадајз и кромпир, истиче ЕWГ.
Лекари и научници препоручују да све ове намирнице, од којих неке свакодневно конзумирамо, набављамо од локалних и поузданих произвођача, док би идеално било када бисмо сами могли да их производимо.
На срећу, има и оних намирница за које не морамо тражити локалне или органске произвођаче јер оне саме по себи не захтевају третирање пестицидима, а хемијске анализе показале су да су ове намирнице безбедне чак и када их набављамо из увоза.
Неке од ових намирница су авокадо, купус, лук, ананас, плави парадајз, броколи, бундева, диња, карфиол и печурке, преносе светски медији. Иако сте већ имали добар разлог да ове намирнице уврстите у своју исхрану будући да обилују хранљивим састојцима и витаминима, још један добар разлог је и одсуство пестицида што их чини изузетно погодним за исхрану деце.
Пестициди никога не штеде
Научници упозоравају да пестициди нису опасни само по људе, већ могу нарушити читаве екосистеме и нанети велику штету биљкама и животињама. Сваке године пољопривредници широм света искористе преко 400 милиона килограма пестицида у шта спадају разни инсектициди, хербициди и фунгициди, преносе светски медији.
Прекомерна употреба пестицида мора се окончати јер сваке године од последица тровања овим хемикалијама страда између 10.000 и 20.000 фармера, као и око 70 милиона птица.
Пестициди имају низ негативних ефеката по здравље људи а научници тврде да последице укључују већи ризик од добијања рака, повећану неплодност, као и низ кардиоваскуларних и психичких обољења.
Поред тога што се пестициди прскају, постоји још једна метода примене пестицида која укључује третирање семена и земље овим хемикалијама. Када пољопривредници на овај начин третирају биљке, практично је немогуће одстранити пестициде љушћењем или прањем јер се они налазе з самом плоду.
И не само то, пестициди се примењују и након бербе како би се плодови заштитили од инсеката и буђи, па тако имамо храну која је практично изложена хемикалијама од тренутка када је засејана до тренутка када се нађе у продаји, преносе светски медији.
Удружења за заштиту животне средине широм света сада се залажу за употребу традиционалних метода у борби против корова и паразита, као и безбедних пестицида који не садрже отровне хемикалије, баш као у органској производњи. За сузбијање корова некада су се користили ашов и мотика, мада овој методи сада ретко прибегавају и мањи произвођачи хране јер је далеко лакше и брже употребити пестициде.
Када је у питању комерцијална производња, о употреби традиционалих метода нема ни говора јер се све врти око увећања производње и профита, а пестициди у томе играју важну улогу.
Нада лежи у већем коришћењу биопестицида који се за сада користе само у органској производњи. Ови пестициди базирају се на природним састојцима који су нетоксични по људе и околину и делују само на циљану инвазивну врсту. Иако су мање ефикасни од хемијских пестицида и имају спорије дејство, шира употреба биопестицида заштитиће људе, али и биљни и животињски свет, преноси пољопривредни портал Агроклуб.
Аутор: Милена Магловски
Извор: https://www.energetskiportal.rs/koje-namirnice-sadrze-najvise-a-koje-najmanje-pesticida/
