Ко заиста врши ратне злочине: Исповести грађана Бахмута о терору украјинских снага
Одвођење деце без пристанка родитеља, свесно гранатирање стамбених објеката и брутална смрт најближих су искуства становника Бахмута, пише канадска независна новинарка Ева Бартлет на основу спроведених интервјуа за РТ интернешенел
Запад је Русију током Специјалне војне операције у Украјини у више наврата и на разне маштовите начине оптужио за ратне злочине, док је Међународни кривични суд у Хагу чак и издао потерницу за руским председником Владимиром Путином због евакуације деце Донбаса из зона украјинских војних удара.
Међутим, исповести које су грађани Бахмута, у којем су се недавно водиле неке од најжешћих битака од почетка сукоба, поделили са канадском независном новинарком Евом Бартлет и њеном колегиницом Кристелом Неант, показују сасвим другачију слику.
О разговорима које је водила са локалним становништвом које је преживело украјинско гранатирање 11. априла Бартлетова је писала у новом тексту за РТ интернешенел.
Како наводи, украјинске снаге су тог датума разнеле приземље стамбене зграде њених саговорника, заробивши под насталим кршем цивиле који су се склонили у подрум. Седморо од седамнаест цивила у подруму умрло је скоро моментално, укључујући и једно седмогодишње дете.
Један саговорник канадске новинарке по имену Сергеј том приликом се нашао у оближњој болници где се опорављао од лома кука. Сергеј каже да су украјински војници, „или тачније“, како наводи, „Бандеровци“, намерно дигли зграду у ваздух.
„Десетог априла почели су да бацају бомбе у све просторије. Могли смо да чујемо како се бомбе котрљају по поду“, рекао је Сергеј.
Он је додао како су украјински војници претходно бренерима ослабили инфраструктурне цеви како би се цементни блокови који чине подове спратова срушили при експлозији. Сергејеве жена и мајка су погинуле, док је његов шестогодишњи син Коља једва преживео.
Бартлетина колегиница Кристела Неант разговарала је Јулијом, још једном од преживелих која се породила два дана пре експлозије. „Нечим чудом, новорођенче је преживело“, наводи Бартлет.
Две новнарке су потом разговарале и са Владимиром, Сергејевим свекром. Владимр је рекао да је своју ћерку нашао мртву са отвореном лобањом, док је његов унук био затрпан шутом, али жив, одакле га је извукао.
Ово није био први пут да становништво Бахмута трпи терор под украјинском паљбом, пише Бартлет и додаје како су јој саговорници рекли да су кијевске снаге гранатирале њихов град од фебруара 2022. године.
„Свакодневно су нас гранатирали (радикална екстремно десничарска организација) Десни сектор и Азов“, рекао је Сергеј.
Још двоје који су се нашли у подруму, Евгениј и Љубов, рекли су да су украјинске снаге месец дана рутински гађале стамбене зграде „да би ослабили зидове, како би једног дана могли лако да их униште.“
„Све је то представљено као да су за сва разарања одговорни Руси, али ја вам сада искрено кажем да су за 98 одсто уништења у нашем граду одговорне Оружане снаге Украјине“, рекао је Владимир.
„Бели анђели“ краду децу
Осим што су били изложени систематском гранатирању од стране украјинских снага, грађани Бахмута говорили су о још једној претњи – украјинским оперативцима који су отимали децу, што је потврдило четворо саговорника две новинарке. Они су те украјинске јединице звали „бели анђели“, наводи канадска новинарка. Реч је о специјалним полицијским екипама које украјински извори описују као тимове за евакуацију.
Почетком априла, украјинско министарство за реинтеграцију привремено окупираних територија — како Кијев назива бивше украјинске регионе који су се определили за улазак у састав Русије, односно Доњецку, Луганску, Запорошку и Херсонску област, као и Крим — објавило је да ће 126 деце бити „обавезно евакуисано“ са 21 неименоване локације у Доњецкој области.
То министарство тврди да ће „евакуисана деца отићи у пратњи једног родитеља или правног представника“ као и да ће им бити пружено „бесплатно склониште, социјалне гаранције, као и хуманитарна и психолошка помоћ.“
Међутим, наводи канадска новинарка, не одлазе све породице са својом децом, и подсећа да украјинкси медији попут „Укринформа“ пишу како неки родитељи одлучују да крију децу од белих анђела, те да у тим случајевима полицијски тимови покушавају да их убеде да децу предају.
Њени саговорници пружили су сасвим другачију причу, односно да украјинске службе узимају децу са или без родитељске сагласности.
„Ловили су нашу децу, а ми смо их сакривали по зградама“, рекао Евгениј. „Скривали смо нашу децу читав месец. Било је хладно. Моја жена је тада била трудна. Још један дечак се крио са својом мамом.“
Он и Љубов такође су говорили о области Бахмута где су људи ишли по хуманитарну помоћ. Према њиховим речима, 14-годишњи дечак је био испред зграде док су његови родитељи покушавали да добију помоћ.
„Дошли су неки људи и одвели га. Комшије су викле на њих. А они су рекли: ‘Није под надзором, о њему се не брине како треба.’ И то је било то. Сада не знамо његову судбину“, рекли су.
Сергеј је рекао да су он и његова супруга такође крили свог сина.
„Одводили су децу. Долазили су у 18 часова, понекад у 22 часа. Тражили су једног конкретног дечака у једном подруму, па би се тамо појавили“, рекао је он, додавши да су мушкарци које је видео носили црне ципеле и камуфлажну одећу.
Неки чак верују да „евакуатори“ нису ни полиција ни волонтери.
„Они су себе називали волонтерима, али они то нису, били су СБУ (украјински наследник совјетског КГБ) или можда нека друга организација која прикупља информације“, рекао је Владимир и додао да су „имали списак људи, знали су ко где живи и колико где људи има.“
Како додаје „волонтери би дошли колима, разделили неке кутије, прикупили информације и онда би, са тим информацијама, људи у униформама ишли около и тражили децу.“
Бартлетиној колегиници Кристели Неант је Јулија говорила о случају једног дечака којег су „евакуатори“ тражили.
„Био је фебруар и почели су да долазе бели анђели, а онда су дошле друге групе. Рекли су да је Врховна рада донела одлуку да немамо право да будемо овде и да своје дете излажемо непријатељском дејствовању. У суседству је био дечак, зове се Максим. Пет пута су долазили да га виде, хтели су да га нађу“, рекла је она.
Јулијину причу потврдио је и Владимир.
„Та породица је живела у студентском дому, у подруму. Упадали су у њихов стамбени простор, долазили ујутру, у време ручка, увече. Инсистирали су на одвођењу деце без сагласности родитеља“, рекао је он.
Бартлет подсећа на исповест девојчице објављене на телеграм каналу „Хронике конфликта“. Она говори о белим анђелима који су дошли, носећи са собом њену фотографију, у подрум где се скривала, представили се као војна полиција и рекли да морају да је одведу јер је „Русија убила њену мајку“.
Девојчица је рекла да су се вратили да је траже недељу дана касније. Њена мајка је била са њом и жива, додала је.
Сличне изјаве дала је још једна преживела становница Бахмута за РИА новости, која је независно потврдила да су украјинске снаге одводиле децу били родитељи са тим сагласни, или не.
„Ова сведочанства из прве руке могла би да буду прва од многих која откривају како су цивили морали да крију своју децу да би спречили украјинску страну да их отме – што је, иронично, управо оно за шта је Кијев оптужио руске снаге.
Извор: РТ Балкан