Ко уништава гробове војничке и борачке тај је уништио и себе и све оно што је направио или породио
САМО ТИ РОДЕ ЋУТИ
Безброј пута су паметни и мудри људ рекли: Ћутање је одобравање и подршка, сваком оном човеку, људима или властима, за оно што они праве или чине, без обзира какав је резултат – њиховог рада.
А њихов рад, тих “србских” – властодржаца, функционера, политичара и службеника, сведно које институције или организације је погубан и злобан, али и уништавајући, према своме народу, држави, али и према Божијем делу и Божијим законима. Што се најбоље показује и да видети у односу власти, према живим људима, а поготово се то види у непоштовању ратних ветерана, као и њихових породица. А још боље се то види у односу и понашању, према оним изгинулим борцима, који изгинуше за народ и државу, коју по звршетку рата, преузеше и воде ђавољи следбеници.
Јер само су ђавољи следбеници могли домислити, да се борцима, прво наплати гробно место, а потом, по сахрани, наметне ђавољи порез, којег неко из породице мора да плаћа. И то за наводно уређење и одржавање гробног места, иако то банда, упослена на Новом Бањлучком гробљу, не ради, сем на папиру. Сем тога, та ђавоља банда, успоставила је застрашујућу меру, која гласи: Ако сахрањени борац, нема никога од породице или родбине, да плаћа тај ђавољи, срамни и безбожни порез, за одржавање гроба, и то сваки месец по две марке. Е, онда ће управа градског Бањалучког гробља, из те раке, извадити посмртне остатке борца – “НЕПЛАТИШЕ”, те ће његове посмртне остатке, бацити у неку заједничку гробницу и то свих “неплатиша”… Из разлога, да би његово гробно место “ослободили”, а онда и продали, неком новом умрлом човеку и његовој породици. Е, то и такво злодело и Богохулење је производња сваког ЗЛА, али и призивање ђавола, да зајаше сваког ћутолога, како би га што лакше, одвео, у ново и још веће страдање.
Страдање је ту, и оно је разиграно међу нама, не од јуче, већ од поодавно. И то захваљујући нама Србима и србском ћутању, које омогућује свим властодржцима, тој ђавољој банди, да свакодневно производе и чине зло, као и неправду. Али да чине и понижавање, непоштовање, али и пљување не само изгинулих и умрлих бораца, већ и свих живих, часних и поштениих људи, поготово оних преживелих борца, које називамо ратним ветеранима. И то ратним ветреранима и великим губитницима части и достојанства, међу којима се, на моју велику жалост, налазим и ја. И то потпуно разочаран, не само ратним, већ и свим послератним дешавањима, али и односом политичара и власти, као и већине народа, према изгинулим, али и нама, преживелим борцима.
Сем разочарења, ту је и бол, као и неправда, на основу које сам онемогућен да заштитим себе, од плаћања тог ђавољег пореза, којег у Бањалучком градском гробљу, називају: Накнадом за уређење и одржавања гробова, иако они то не раде, сем на папиру. У шта се може уверити сваки човек, који зађе и дође на гробље, да би обишао неки гроб, свога блиског рођка или да би присуствовао некој сахрани.
Оно, што ме и те како боли, је немогућност, да заштитим и два гробна места, од моја два упокојена рођена брата, који ми од првог ратног дана у БиХ – рату, бијаше ратни саборци. Чије ће гробове, и то сутра, кад нико, за њихово наводно одржавање и уређивање гробних места, не буде плаћао, тај ђавољи порез, бити уништени и прекопани, а посмртни остатци извађени и бачени, у ту неку безимену и нову, заједничку гробницу. Што ни један народ на свету, то тако не ради, према својим борцима и створитељима државе. Али то недело и велики неопростиви грех ће бити урађен од стране управе и руководства Градског бањалучког гробља. Јер ти ђавољи следбеници и Богохулници, уз припомоћ нас Срба ћутолога, направише од србских гробова и гробних места, нови и то велики и уносни ђавољи, али и проклети бизнис, који је велики и неопростив ГРЕХ. И то грех за сваку осуду, да се борцу или ратном ветерану, прво продаје земља за гробно место, а потом да се за његов гроб наплаћује накнада за наводно одржавање тог гроба. Уместо да власт, као и народ, извршише људску и Божију правду, па да то гробно место, за сваког бораца, ветерана и његову породицу, буде потпуно бесплатно. Али и место одуживања, поштовања и часног сећања, на те људе, као и на оно јуначко и херојско дело, шта тај борац, ветеран, уради за народ и државу. Али пошто то код нас Срба није тако, могу још само рећи: Онај, ко уништава гробове и своје претке, поготово војничке и борачке гробове, тај је уништио и себе и све оно што је направио или породио. Јер зло је ђавоље и оно лагано, лукаво и упорно уништва све, па и оне ћутологе, који то све јуначки и громогласно, гледају и својом ћутњом порджавају.
Аутор: Милосав Кнежевић Миле
