Ko u Evropi „postavlja” predsednike?
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će se kandidovati za drugi mandat na aprilskim izborima. Međutim, ova vest nije izazvala gotovo nikakvu reakciju u Francuskoj. Prvo, zato što su svi već znali da će on to svakako učiniti, a drugo, događaji u Ukrajini su sve, pa i najvažnije domaće političke vesti, potisnuli u drugi plan u Francuskoj. Naslovne strane svih novina ispunjene su „ukrajinskom temom“, predstavljenom u oštrom rusofobičnom duhu, i malo je interesovanja za predstojeće izbore.
„Ova vest nije bila iznenađenje, ali bi u nekom drugom trenutku izazvala lavinu analiza i komentara“, piše glavni urednik Aleksis Breze na stranicama „Figara“. „Danas, kada tutnje topovi, kada se ljudi bore i ginu, smrvljeni bombama, kada tupa melanholija obuzima celu Evropu, teško da se iko usuđuje da posveti nekoliko redaka nečemu što bi odjednom izgledalo gotovo smešno. Izbori, kakvi izbori? Ova prokleta kampanja, zamrznuta tri meseca zbog Kovida, a sada skamenjena ratom u Ukrajini, izgleda da je završena pre nego što je i počela.“
„Da li je ovo dobro za Emanuela Makrona?“ pita Breze i odgovara: Apsolutno!“, ukazujući da je i pre dešavanja u Ukrajini odlazeći predsednik već bio glavni favorit. To odlično razume i sam Makron, koji je u poslednje vreme razvio burnu aktivnost na međunarodnoj areni, stalno zove Putina, pokušavajući da se prikaže kao „mirotvorac“, jasno se fokusirajući na aktivnosti u spoljnopolitičkoj areni. I na domaćem planu, skratio je raspored događaja u kampanji tako što je deo akcija u zemlji delegirao premijeru Žanu Kasteksu. Makron je tokom vikenda proveo samo dva sata na vodećoj poljoprivrednoj izložbi u Francuskoj, koju svi kandidati moraju da vide. Pored toga, predsednik je navodno odustao od nekih mitinga na trgovima.
Pretenzija na ulogu „mirotvorca“
Međunarodne teme bila su i glavne u njegovoj izjavi o odluci da se kandiduje na izborima.
„Kandidat sam da zajedno sa vama pronađem poseban francuski i evropski odgovor na izazove veka. Ja sam kandidat da branim naše vrednosti, ugrožene svetskim prevratima. Kandidat sam da nastavimo da pripremamo budućnost naše dece i naših unuka. Tako da danas i sutra možemo sami da odlučujemo“, rekao je Makron u poruci naciji, koju su francuski mediji objavili u četvrtak uveče.
Makron je priznao da mu trenutna situacija ne dozvoljava da vodi izbornu kampanju kako je prvobitno planirao, te dodao: „Ali obećavam da ću jasno i sa svom posvećenošću objasniti naš projekat, našu volju, da zajedno sa svakim od vas vodimo našu zemlju napred. Zajedno možemo učiniti da ova krizna vremena budu polazna tačka za novu francusku i evropsku eru“, zaključio je on.
I ova taktika mu očigledno donosi uspeh. U ispitivanjima javnog mnjenja Makron sada zauzima vodeću poziciju. Televizija „BFMTV“ je krajem februara objavila podatke još jedne ankete, koju je zajedno sa listom „L’Ekpres“ naručila istraživačko-konsultantski centar „Elabe“. Makron je sakupio 24,5 odsto hipotetičkih glasova da su izbori održani u vreme ankete. U isto vreme, Marin Le Pen, drugi kandidat desničarskog Nacionalne koalicije, smanjila je zaostajanje za njim, dodavši tri poena i dobivši 18% (hipotetičkih glasova). Istovremeno, (hipotetičkih glasova) 13,5% glasova osvojio je šef pokreta „Rekonkista“, ekstravagantni novinar Erik Zemor, koji je on stvorio. Republikansku kandidatkinju Valeri Pekres podržalo je 11,5 odsto potencijalnih birača. Približio joj se lider levice „Nepokorene Francuske” Žan-Lik Melanšon, koji je ispred ostalih autsajdera, koji je, prema Elabeu, dobio 11% (hipotetičkih glasova).
Na talasu rusofobije
Međutim, na pozadini događaja u Ukrajini, Makron je napravio iskorak. Sada je 27 odsto Francuza spremno da glasa za njega. Drugo mesto sa 18 odsto i dalje zauzima Marin Le Pen. Tako će se, kako se sada ispostavlja, na izborima najverovatnije ponoviti obrazac prethodnog glasanja, kada su Makron i Le Pen ušli u drugi krug.
Kako primećuje uticajni „Mond“, u vezi sa Makronovim planovima za reizbor, „pre nekoliko nedelja, cirkulisale su uglavnom najluđe hipoteze“. „Ali, kao Fransoa Miteran i Nikola Sarkozi pre njega, Emanuel Makron je klasično izvadio pero kada je u pitanju ponovni izbor na izborima 10. i 24. aprila. Kao i njegovi prethodnici, on se pretvara da je garant jedinstva i zaštite Francuza“, kaže „Mond“.
Pre dešavanja u Ukrajini, mnogo se pričalo o tome da bi republikanski kandidat Valeri Pekres, diplomac sada raspuštene Nacionalne škole vlade (ENA), najveće škole i „staklenika” za političku elitu zemlje, mogla da ide u drugi krug. Zbog svoje istrajnosti u postizanju cilja dobila je nadimak „buldožer”.
Međutim, veruje se da je oštar nalet rusofobije u Francuskoj nakon početka rata u Ukrajini efektivno stavio tačku na njene predsedničke ambicije. Bilo je činjenica u njenoj prošlosti koje su je učinile lakom metom rivala. U mladosti, Perkres je naučila ruski i čak je posetila pionirski kamp na Krimu.
„Pohađala sam propagandne kurseve i pevala Internacionalu na ruskom“, prisećala se kasnije i sama Valeri Pekres. „Sa ovih putovanja ponela sam slobodu misli i ideju da je nekonformizam više desni nego levi. I, naravno, jezik.“ Iako u pozadini ukrajinske krize, ona ne samo osudila postupke Moskve, već je i iskoristila situaciju da zameri Makronu na neuspehu njegovih mirovnih napora. Međutim, u sadašnjoj situaciji, ovakva prošlost kandidata za predsednika Francuske ne može a da nema negativnu ulogu za njene predsedničke ambicije.
„Ukrajinska tema“ umanjila je šanse i druga tri glavna rivala Makrona, Žan-Lika Melanšona, Le Penove i Erika Zemura, kojima se sada zamera da su se otvoreno divili onome što Kremlj radi na međunarodnoj sceni, a optuživali Zapad da preuveličava „rusku pretnju”.
Lažna demokratija
Predsednički izbori u Francuskoj biće održani u dva kruga – 10. i 24. aprila. Nekoliko desetina kandidata je izrazilo želju da učestvuje, ali je do sada samo 11 uspelo da prikupi potrebnih 500 potpisa gradonačelnika i opštinskih odbornika da se zvanično registruje kao kandidat. Sam Makron je najavio svoju nameru da se kandiduje za drugi mandat dan pre isteka roka za prijavu kandidata. Ranije su francuski mediji u više navrata pisali da je šef države odlagao ovu odluku do poslednjeg trenutka, nadajući se da će se izjasniti o svojoj kandidaturi nakon razrešenja krize u Ukrajini.
Međutim, sva ova predizborna gužva kandidata sa rejtingom, mitinzima, intrigama je u stvari samo još jedna predstava „zapadne demokratije“. Pošto upravo Emanuel Makron, prema svim prognozama, ima više šansi od ostalih kandidata da ponovo postane predsednik Francuske.
Da podsetimo kako je došao do mesta predsednika. Kao što znate, „ulaznicu za život” dao mu je jedan od najuticajnijih francuskih ekonomista i političara Žak Atali, kojeg nazivaju „sivom eminencijom Francuske”. Upravo je on svojevremeno uočio energičnog mladića Makrona i zaposlio ga u Rotšild banci.
Atali je nadaleko poznat kao globalistički filozof, pisac šarenih utopija o tome kako će svi narodi i države tokom krvavih sukoba nestati sa lica zemlje, a preživeli deo čovečanstva ujediniti se pod zastavom demokratije i pod kontrolom svetske vlade. Istovremeno, Atali je već dugi niz godina član Jelisejske palate i jedan je od najuticajnijih savetnika čitave generacije francuskih predsednika od Fransoa Miterana do Fransoa Olanda. Prema posmatračima, upravo Atali, jedan od članova Bilderberg kluba, predstavlja vezu između „gospodara novca” – finansijskog kapitala i vladajuće političke elite Francuske.
Javna tajna
Veza Emanuela Makrona sa Rotšildima nije bila tajna za Francuze. Neposredno pre njegovog izbora za predsednika, francuska centralna televizija prikazala je specijalni film posvećen čuvenoj dinastiji bankara, u kojem je, kao slučajno, proleteo njihov bivši službenik Makron. Još ranih 60-ih, izvedena je formula „RF=RF“, koja je otkrila mešanje Rotšilda u poslove zemlje. Ona glasi: République Française=Rothschild Frères, odnosno „Francuska Republika=Braća Rotšild“. Do tada je Rotšild banku već napustio prvi predsednik Žorž Pompidu, koji je za njih radio dva puta 1954-1958 i 1959-1962. Kasnije je štićenik Rotšilda bio Nikola Sarkozi, prijatelj Edvarda Rotšilda. Tokom njegovog mandata kao predsednika, Jelisejska polja su bila ispunjena ljudima iz Rothschild & Cie. Konkretno, službenik banke Fransoa Perol postao je zamenik šefa predsedničke administracije.
Nakon što je radio u banci za Rotšilde, Makron je imao brzu karijeru, napredujući od menadžera do partnera u banci. Sam Dejvid Rotšild je skrenuo pažnju na Makrona. Kao rezultat toga, sposoban mladić postao je ministar ekonomije. Sa ove pozicije se u potpunosti odužio Rotšildima za pokroviteljstvo.
Godine 2015. usvojen je zakon „o rastu privredne aktivnosti” – kao rezultat toga, Rotšild banka, specijalizovana za spajanja i akvizicije, ušla je u prvih pet svetskih investicionih banaka. Jednom rečju, kada je postalo jasno da se mora smeniti Fransoa Olando, koji je postao nepopularan, a realno je pretila i pobeda na predstojećim izborima Marin Le Pen, koja je pozivala i na izlazak iz EU i NATO, a takođe i približavanje Rusiji, ulog je stavljen upravo na Makrona.
Pokrenuta je moćna kampanja da se on promoviše u medijima podređenim oligarsima, i bukvalno niotkuda pojavio se pokret „Napred!“ itd.
U intervjuu za italijanski list „Republika“, Atali je tada iskreno objasnio zašto se elita kladila na Makrona. „U ovom sve napetijem geopolitičkom kontekstu, da li će Makron moći moći da se suprotstavi Trampu i Putinu? upitao ga je dopisnik lista. „Mislim da sam među onima koji ga najbolje poznaju. On je autoritativan, ima jaku volju i to je pokazao“, odgovorio je Atali. Naravno, on ima samo 39 godina. Ali ima i šezdesetogodišnjaka koji ne rade ništa osim što vuku nazad i smetaju. Mnogi veliki osvajači prošlosti bili su u tridesetim godinama.“
E, sad, pošto je Makron, u fotelju predsednika Francuske, u koju ga je postavila svetska elita, uredno obavljao sve zadatke koji su mu zadati, očigledno je da su ponovo odlučili da ga „reizaberu“.
Najverovatnije će se upravo to desiti na predstojećem nastupu zapadne „demokratije“ u aprilu pod nazivom „Predsednički izbori u Francuskoj“.
„Makron je politički proizvod francuske hijerarhije i oligarhije, i ne samo francuske“, rekao je jednom prilikom poznati francuski pisac i novinar Alen Soral.
S ruskog preveo Zoran Milošević (http://www.stoletie.ru/zarubejie/kto_v_jevrope_naznachajet_prezidentov_323.htm)
Izvor: Nauka i kultura
