Ко стоји иза Ватикана?
Снимак (приказан ниже) је прилично стар и о њему је већ доста речено, али ипак даје повода за размишљање о томе шта се дешава унутар Римокатоличке цркве.
Видео је део Васкршње мисе са латинским називом „Exultet“ или „Praeconium paschale“ (Проглашење Васкрса).
Видео је део Васкршње мисе са латинским називом „Exultet“ или „Praeconium paschale“ (Проглашење Васкрса).
Ево дела текста на латинском: „Flammas eius lucifer matutinus inveniat: Ille, inquam, lucifer, qui nescit occasum: Christus Filius tuus, qui regressus ab inferis, humano generi serenus illuxit, et vivit et regnat in saecula saeculorum. Amen.“
Руски (и српски) превод латинског текста: „Нека Луцифер нађе свој јутарњи пламен: Он је, кажем, Луцифер, који не познаје залазак сунца: Христос Син твој, који се вратио из подземног света, дао је јасно светло роду људском и живи и царује у векове векова. Амин“. (Гугл преводилац).
Енглески перевод латинског текста: „May this flame be found still burning by the Morning Star: the one Morning Star who never sets, Christ your Son, who, coming back from death’s domain, has shed his peaceful light on humanity, and lives and reigns for ever and ever. Amen.“ (перевод узет са Википедије).
Закључак: у преводима се значење не губи.
Ако узмемо преводе на друге језике земаља у којима преовлађује римокатолицизам, онда понекад значење оригинала, тј. латинског текста се губи. То је због чињенице да се текст не само преводи, већ и покушава да се тумачи.
Теорије:
- Луцифер се преводи као „носач светлости“ или „носилац светлости“ (lucis – свет + ferre – носити) и то је исто што и „дневна светлост“ или „јутарња звезда“ (нем. morgenster). Могуће је да је Свети Јероним Стридонски приликом превода Библије, са јеврејског и грчког на латински (први такав превод је Вулгата), једноставно погрешио у преводу речи הילל „hele“ – „светлећи“.
- Преводилац је сматрао још један превод непотребним, јер није мислио да ће неко поистоветити Исуса Христа са нечим … супротним. Тумачења кажу да је Христос јединствени, истински добар „сабор целог света“ … а то друго је ништа друго до лаж.
Али зашто онда остављати тако двосмислене фрагменте?
И зашто оригинал говори о Христу као о сину, а не о самом носиоцу светлости? (ово је у контексту теорије бр. 2)
У литургијској пракси се користи латинска верзија (као на снимку), која садржи или грешку или двосмислицу.
Треба напоменути да у Римокатоличкој цркви постоји израз „imprimatur“ (латински „нека се штампа“). То значи „завршну фазу одобравања књиге, којом се потврђује да у делу нема одредаба које су у супротности са доктрином Римокатоличке цркве. Имприматур овлашћује објављивање дела и одобрава га за читање и употребу у процесу духовног рада, образовања и теолошких истраживања.Сврха имприматура је да спречи изношење мишљења у име Римокатоличке цркве противно њеним званичним учењима“. (Википедија).
Истовремено, такође се мора нагласити да је Ватикан више пута ревидирао текст Вулгате, али горе описани фрагмент није исправљен (ради бољег разумевања). Ово се може подвести под теорију бр. 2, где то наводно није важно за цркву. Али, с друге стране, издат је имприматур, на пример, у пољском преводу, који не садржи фрагменте са помињањем „јутарње звезде“.
Ово није теорија завере. Али има нечег опскурног, рекао бих чак и злокобног, у томе што Римокатоличка црква не покушава да исправи оригинал овог текста, на латинском, и дозвољава било какву могућност упоређивања Христа са његовом супротношћу коришћењем идентичних дефиниција.
Веома чудно.
Шта би, на пример, муслимани рекли на тако нешто?
С руског превео Цветин Глоговчанин – https://politikus.info/events/147843-kto-stoit-za-vatikanom.html
Извор: Наука и култура