Ко насиље најављује- он га и припрема
Нисам гледао фамозни „документарац“ који се вртео на више режимских медија истовремено о опскурној групи НВО телетабиса из Новог Сада и другима који не би могли да организују ни првомајски уранак и пикник а камоли државни удар и насилну смену власти. Нити планирам да га гледам, нити је неопходно да га гледа било ко ако је иоле упућен у деловање ове плодотворне коалиције Вучић + лојална опозиција и НВО активисти на „кратком ланцу“ = у служби истог господара.
За почетак апсурдно је да се човек који се у 19 часова неки дан подсмевао студентима на РТС-у а они му два сата касније у броју од неколико хиљада дошли пред исти тај РТС (за шта је он је л’ те знао данима унапред ) , сада хвали како су имали свог „инсајдера“ на овом састанку опскурних НВО активиста. Знамо председниче, имали сте више од једног инсајдера на том састанку, јер су тамо мање-више сви присутни ваши инсајдери тј. сарадници.
Почев од Миле Пајић која годинама неометано ради на РТВ Војводине упркос томе што је жестока опозиционарка (само једна од ове две тврдње о њој је тачна, а јасно је и која), преко „мастермајнда“ ове клике Динка Грухоњића који не само да је редовни професор на Универзитету у Новом Саду него је и од државе добијао паре за разноразне „медијске пројекте“.
Хоће држава да вас „казни“ тако кад сте сепаратиста који отцепљује Војводину, србомрзац и криптоусташа, што Динко свакако јесте, али није нешто што власт намерно не помиње- опозиција њима, већ српским интересима уопштено, као и они, само на далеко мањем нивоу јер они су ипак на позицији моћи и власти а он срећом није већ је „само“ универзитетски професор и НВО активиста.
Наиме, да би разумели концепт Вучићеве владавине морамо знати шта је концепт „заробљене државе“ или како ја често кажем партијска приватизација државе. У ситуацији где без партијске књижице не можете малтене више ни жваке на трафици да купите, апсурдно је мислити да власт која контролише сва јавна предузећа и државне ресурсе, већину медија, апарат силе (војска, полиција и службе), просвету, синдикате и све друге форме организовања које зависе од државне (не)милости за финансирање и рад, да препусти једно тако велико и важно поље као што је опозиција и да не утиче на њега ни на који начин.
Тако Вучић годинама паралелно гаји своје „лојалисте“ , скривене и нескривене присталице, ботове, симпатизере, сараднике, доушнике, послушнике и друге партијске и ванпартијске војнике, а са друге стране гаји своју опозицију и НВО сектор који је више новца примио од буџета грађана Републике Србије него од „душебрижних“ донатора из иностранства.
И онда, јасна је ова теза-антитеза-синтеза;
- Његова лојална опозиција/НВО сектор испланира и спроведе неку акцију,
- Његова партијска и ванпартијска машинерија се одмах надовезује и то осуђује, користи у пропагандне сврхе, ствара свој одговор на то, контра-мере, контра-акције и сл. и онда
- Долази председник као медијатор између две сукобљене (а заправо контролисане) групе и решава спор, у своју корист наравно.
У контексту актуелних дешавања и протеста у суботу у Београду јасна је поставка- у Пионирски парк је поставио своје „студенте“ а заправо махом криминалце, дилере, проститутке, разне уцењене, осиромашене и обесправљене људе да буду ту, гле чуда, баш на месту где је недељама уназад било јасно да ће бити средиште великог скупа најављеног много раније за март у Београду.
И онда сад као део подгревања атмосфере, данима преко својих медија „најављује“ (читај припрема) да ће неке „групе анархиста из опозиције и НВО“ (читај његови плаћеници) да започну сукобе са резидентима „Ћациленда“ и уопштено органима реда и да ће нападати на државне зграде и покушати насилну смену власти (читај „закуваће“ довољно да полиција потом реагује по мирним демонстрантима а провокатори ће се склонити и наравно извући без последица).
Срећа у несрећи је што ће „Ћациленд“ бити (макар привремено) демонтиран и што највероватније неће бити ту у суботу, чиме је у великој мери избегнут конфликтни потенцијал. Уз то, охрабрује што су данас и Вучићеви „западни партнери“ (читај газде), али и Руси, рекли да неће толерисати насиље према демонстрантима у суботу и поновили да је дијалог једино решење. Уз то, добродошле су и вести о спорадичним али све већим гласовима негодовања унутар служби безбедности (јавних и тајних) које Богу хвала не планирају да следе у свему и до краја одметнутог, ненадлежног и помахниталог председника у његовом походу ка урушавању протеста по сваку цену.
Није ту реч о одбрани државе и спречавању насилне смене власти јер нити су студенти и остали који протестују икада тражили тако нешто и радили у корист тога, нити постоји група у Србији која је способна да тако нешто изведе тренутно (чак ни они који неспорно „обигравају“ око протеста) , пре свега због изостанка реалне подршке из иностранства, читај због постојања малтене геополитичког консензуса великих сила (САД, ЕУ, ВБ, Русија, Кина…) о о(п)станку Вучића на власти (још увек, мада све мање).
Дакле, шта нам је чинити? За почетак, не наседати на његове приче о рушитељима државе и објашњавати нашим ближњима и свима уопштено да такви случајеви не постоје и да их Врховни шибицар плаши без разлога из сопствених циљева јер сви које он и његови оптужују за то су његови/имају истог газду као и он, а и поврх тога нема бољих и ефикаснијих рушитеља државе од њих који су власт и који је руше са позиција институционалне моћи и силе, далеко више и боље него што би неки НВО телетабис преко некаквих пројеката икада могао.
Даље, не наседати на њихове провокације у суботу. Ћациленд ће највероватније бити склоњен, постојаће међу студентима групе редара за „брзо реаговање“ и склањање убачених елемената и провокатора, биће ту и ратни ветерани да спрече веће изгреде и евентуално прекомерну употребу силе од стране органа реда, мада је и то упитно јер и међу њима све више преовлађује став о „неангажовању“ јер виде људи ко је главни фактор дестабилизације Србије и генератор подела у народу- онај ко има де факто највећу моћ (самим тим и највећу одговорност, макар нормативно посматрано) – а то је одметнути, ненадлежни и помахнитали председник.
Дакле, у суботу само мирно и достојанствено, чувајмо себе од других али и друге од себе, будимо свесни да ће демонтажа овог система бити дуга и тешка борба и да ћемо победити само ако придобијемо што већи број људи на своју страну и останемо ненасилни и наставимо да творимо добро. Јер ако је циљ Вучића да буде насиља (из раније описаних и верујем јасних разлога), како то онда може бити и наш циљ? Да несвесно испуњавамо агенду друге стране и будемо њихови заиста корисни идиоти? Не, напротив. Њега ћемо победити свим оним што он није- мирно, демократски, у складу са Законом.
Нека Бог благослови нашу борбу за правду овоземаљску као предукус и недостижни али за живот битни идеал и „залог“ вечне правде у Царству Небеском и нека не дозволи да се у суботу или било кад пре или после тога деси нешто лоше било коме од нас. Јер у супротном ће бити много лоше за многе од нас. Јер само добро може победити зло. Друго зло, макар било и мање, не може. Живи били и видимо се у суботу.
Аутор: Никола Јовић
