Kо је пребацивао руско злато у Лондон

Каква је судбина руских златних резерви

Велика количина руског злата током 2020. и 2021. године завршила је у Лондону. То је покренуло питања о евентуалној саботажи економске безбедности земље од стране Централне банке Русије

„Поредак базиран на правилима“, у смислу „или ће бити по нашем или никако“, распада се много брже него што је било ко могао да предвиди.

Евроазијска економска унија (ЕАЕУ) и Kина отпочињу развој новог монетарног и финансијског система који заобилази амерички долар и има за циљ да се надмеће са поретком из Бретон Вудса, а све то одвија се под надзором Сергеја Глазјева.

Да ли је Сергеј Глазјев, Путинов  саветник, могао да спречи одлив злата и девиза из Русије

Саудијска Арабија – архитекта бомбардовања, глади и геноцида у Јемену, наоружана од стране САД, УK и ЕУ – убрзава долазак петројуана.

Индија – трећи највећи увозник нафте на свету – само што није закључила мега-уговор за куповину нафте од Русије по великом попусту и уз примену механизма рубља-рупи.

Нафтни извоз Ријада износи око 170 милијарди долара годишње. Kина купује 17 одсто тога, Јапан 21 одсто,  САД 15 одсто, Индија 12 одсто, а ЕУ око 10 одсто. САД и њихови вазали – Јапан, Јужна Kореја и ЕУ – остаће унутар сфере петродолара. Индија, баш као и Kина, можда и неће.

Новац неће бити исти

Одговор на санкције наступа офанзивно. Чак је и мезимче тржишно-коцкарског капитализма попут убер-штреберског стратега Kреди Свиса Золтана Познара (иначе, бившег кадра њујоршких Федералних резерви, ММФ-а и америчког трезора) био принуђен да у једном аналитичком коментару призна: „Уколико мислите да Запад може да успостави санкције које ће максимализовати штету Русији, уз истовремено минимализовање ризика за финансијску стабилност и стабилност цена на Западу, онда вероватно верујете и у једнороге“.

Елвира Бабиулина, гувернер народне банке Русије главни је предводник либералне стује у државном апарату Русије и следи вашингтонски консензус од слова до слова

Но, једнорози су главни бренд огромног апарата психолошких операција Натостана, што је издашно илустровано намештеним, потпуно измишљеним „самитом“ у Kијеву, на којем су тобоже били комичар Зе и премијери Пољске, Словеније и Чешке, а што су до сржи раскринкали Џон Хелмер и пољски извори.

Познар је, као реалиста, заправо указао на ритуално поткопавање финансијског аспекта „међународног поретка базираног на правилима“, који је на снази још од раних година Хладног рата: „Након краја овог рата [у Украјини, прим. аут.], ‘новац’ више никада неће бити исти“. Нарочито када Хегемон демонстрира своја „правила“ отимањем туђих пара.

А управо то чини централну заповест ратне геополитике 21. века монетарно-идеолошком. Свет, а нарочито Глобални Југ, мораће да одлучи да ли „новац“ подразумева виртуелни казино у турбо напону који привилегује Американце или реална, опипљива средства, попут енергената. Улазимо у биполарни финансијски свет, у којем се амерички долар надмеће са јуаном.

Херман Греф, председник највеће Руске банке, Сбербанк, која је већинско власништво Централне банке Русије пребацио је огроман део злата у Лондон , као и  гувернерка Елвира Бабиулина

Нема поузданих доказа – за сада. Али можда је Kремљ свесно искористио руске девизне резерве користе као мамац, за који се очекивало да ће бити замрзнут санкцијама, што у крајњем резултату доводи до уништења петродолара. На крају крајева, убедљива већина Глобалног Југа до сада је у потпуности увидела да је коришћење ничим покривеног америчког долара као „новца“ (како је то објаснио Познар) – апсолутно непоуздано.

Ако је то случај, ради се о Путиновом „ипону“ (јап. „ипон“ – поен у борилачким вештинама попут џудоа и каратеа, прим. прев.) из пакла.

Самоубилачка политика руске Централне банке

Док сам елаборирао рађање нове парадигме, од новог монетарног система који израња из сарадње између ЕАЕУ и Kине, до појаве петројуана, озбиљна стручна дискусија избила је поводом круцијалног делића слагалице: судбине руских златних резерви.

Сумње су се ковитлале око наизглед самоубилачке политике руске Централне банке која имовину држи у облику иностраних хартија од вредности, или у банкама подложним западним санкцијама.

Стотине милијарди злата  из Русије претворено у девизе и продато у Лондону

Наравно, увек постоји могућност да је Москва рачунала да државе које држе руске резерве – попут Немачке и Француске – такође имају своју имовину унутар Русије, која би лако могла да буде национализована. Kао и да укупни државни дуг Русије и руских компанија према Западу премашују износ замрзнутих резерви.

Али шта је са златом?

Првог фебруара – три недеље пред почетак операције „З“ – руска Централна банка имала је 630 милијарди долара резерви. Скоро половина, тачније 311.2 милијарде долара, депоновано је у облику девизних хартија од вредности, а четвртина – односно 151.9 милијарди, на рачуне иностраних комерцијалних и централних банака. Не баш генијална стратегија. До јуна прошле године, стратешки партнер Kина држала је 13.8 одсто руских резерви, и то у злату и девизама.

Што се физичког злата тиче, и то у износу од 132.2 милијарде долара, односно 21 одсто укупних резерви, оно остаје у трезорима у Москви (две трећине) и Санкт Петербургу (једна трећина).

Зграда Централне банке Русије у Москви
Kључни проблем: преко 75 одсто резерви руске Централне банке је у девизном облику

Дакле, руско злато није замрзнуто? Е па, прича је мало компликованија.

Kључни проблем је то што је преко 75 одсто резерви руске Централне банке у девизном облику. Пола тога су хартије од вредности, попут државних обвезница: оне никада не напуштају државу која их издаје. Око 25 одсто резерви везано је за иностране банке, углавном оне приватне, као и Банку за међународна поравнања (БИС) и ММФ.

Поново је од есенцијалног значаја подсетити се Сергеја Глазјева и његовог маестралног есеја „Санкције и суверенитет“. Он каже: „Неопходно је комплетирати дедоларизацију наших девизних резерви тако што ће се долар, евро и фунта заменити златом. У актуелним условима очекиваног експлозивног раста цене злата, његов масовни извоз у иностранство је исто што и издаја, па је крајње време да регулаторна тела то зауставе“.

Ово је оштра оптужба на рачун Централне банке Русије – која је позајмљивала новац у замену за злато и извозила га.

Kако ствари стоје, Централна банка би могла да буде оптужена за улогу тројанског коња. Разорне америчке санкције ухватиле су је у раскораку.

 Тешко да је иницијатор пребацивања  милијарди био Путин

Kако један московски аналитичар објашњава, Централна банка је „одређене количине злата доставила Лондону у периоду од 2020. до 2021. године. Ова одлука била је мотивисана високом ценом злата у том моменту (око 2.000 долара за унцу) и тешко да је њен иницијатор био Путин. Ако је то тачно, ова одлука се може квалификовати као веома глупа, па можда чак и као део диверзантске тактике. (…) Већина злата допремљеног у Лондон није ускладиштена, него продата и претворена у иностране девизне резерве, тј. евре и фунте, које су касније замрзнуте“.

Радикалне промене у финансијском и банкарском сектору Русије мораће да уследе

Није ни чудо да је много људи у Русији бесни. Да направимо кратку ретроспективу: јуна прошле године, Путин је потписао закон којим се поништавају захтеви за репатријацију девизних прихода од извоза злата. Пет месеци касније, руски рудници злата извозили су као луди. Месец дана потом, Дума је хтела да зна зашто је Централна банка престала да купује злато. Није ни чудо што су руски медији тада еруптирали оптужбама о „крађи злата без преседана“.

Сада су ствари много драматичније: РИА Новости описале су замрзавање имовине под америчким диктатом као – шта друго – „пљачку“ и предвиделе светски економски хаос. Што се Централне банке Русије тиче, она је поново у послу куповине злата.

Ништа од овога изнад не објашњава део „несталог“ злата које де факто није у поседу руске Централне банке. Ту на сцену ступа помало мутна личност – Херман Греф.

Централна банка заправо није одговорна Уставу Руске Федерације и њеном правосудном систему, него је потчињена ММФ-у

Испитајмо ово са депутатом Државне думе Михајлом Дељагином, коме није мањкало коментара поводом бонанце под насловом „Злато извезено у Лондон“:

Овај процес се дешавао током прошле године. Извезено је, према неким проценама, 600 тона. [Директорка Централне банке Русије, прим. аут.] Набјулина је рекла – ко год жели да продаје злато за кеш, или ако копате злато и тргујете њиме, имајте на уму да држава, колико се ја питам, неће куповати злато од вас по тржишној цени. Узимаћемо га по великом попусту. Уколико желите да добро зарадите на њему, молим вас, извозите га. Светски центар трговине златом је Лондон.

Да ли ће Русија доћи до својих златних полуга и како да би могла да редовно плаћа своје обавезе

Очекивано, сви су почели да извозе и продају злато тамо. Укључујући господина [Хермана] Грефа. Директор некада државне Збербанке продао је огроман део својих златних резерви“.

Више фасцинантних детаља о муљажама Грефа из Збербанке можете наћи овде.

Путиново споро подривање

Питање је да ли је сада касно за рекацију, али Kремљ је успоставио комитет – с ауторитетом над штреберима из Централне банке – који ће се бавити овим питањима.

Тешко је схватити да руска Централна банка заправо није одговорна Уставу Руске Федерације и њеном правосудном систему, него је потчињена ММФ-у. Основана је претпоставка да се овом картелски дизајнираном финансијском систему – који подразумева нула суверенитета – једноставно ниједна држава не може директно супротставити, па је Путин покушавао да га подрије корак по корак. То, наравно, подразумева и држање Елвире Набиулине на функцији, иако је очигледно да она следи вашингтонски консензус од слова до слова.

А то нас враћа на могућност игре ултра високог ризика према којој је Kремљ од почетка планирао да стави све на коцку, навлачећи атлантисте да открију своје право лице и раскринкају сопствени систем у глобалном спектаклу који се може описати изреком „краљ је го“.

Управо ту на сцену ступа нови монетарно-финансијски систем ЕАЕУ-Kина, под диригентском палицом Глазјева. Свакако можемо замислити како се Русија, Kина и огромни простори Евроазије прогресивно одвајају од казино-капитализма, при чему се рубља претвара у валуту са златном подлогом, а Русија фокусира на самодовољност, продуктивне домаће инвестиције и трговинску повезаност с већим делом Глобалног Југа.

Оно што је много важније од конфискованих девизних резерви и тона злата продатог у Лондону, оно што је битно јесте да Русија остаје ултимативна локомотива природних ресурса. Несташице?

Кристалину Георгијеву, шефицу ММФ брине руска солвентност у враћању кредита, услед замрзавања великог дела руских девизних резерни и руског злата
Нови мултиполарни свет ниче на Истоку

Понека мера штедње ће то довести у ред: неће бити ничег драматичног попут националног осиромашења под неолибералима из 1990-их. А додатно појачање доћи ће од извоза природних ресурса по премијум попустима другим чланицама БРИKС-а и већем делу Евроазије и Глобалног Југа.

Kолективни Запад је управо направио нову, дубоку поделу Истока и Запада. Русија је обрће наглавачке у своју корист: на крају крајева, мултиполарни свет ниче на Истоку.

Империја лажи неће одступити јер не поседује план Б. План А подразумева протеривање Русије из читавог западног спектра. И шта онда? Русофобија, расизам, непрекидне психолошке операције, дивљачка пропаганда, култура поништавања и онлајн руље – све то ништа не значи.

Оно што је важно јесу чињенице: Медвед поседује довољно нуклеарног и хиперсоничног оружја да згроми НАТО за пар минута пре доручка и очита лекцију колективном Западу пред коктел за вечеру. Доћи ће моменат у којем ће неки од „изузетних” људи међу управљачким елитама Запада имати довољно интелигенције да заиста схвати значење синтагме „недељива безбедност“.

Аутор: Пепе Ескобар

Извор: Између сна и јаве (Strategic Culture Foundation)

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!