Ко је кривац за беду, јад, чемер, сиромаштво, за незапосленост, безакоње и издају у нашој држави

Наметнута самообмана

Поштовани роде, пошто нам наши, такозвани брижници, заметнуше, ма сакрише ову животну лекцију, не преостаје ми ништа друго, него да је пред вама просто, једноставно и разумљиво распакујем и кажем: Престанимо се лагати и обмањивати те почнимо већ једном, отворено и јавно говорити истину и то на сваком кораку и на сваком месту и рецимо себи: Ко је КРИВАЦ.

Да, кривац него шта, и то за сву беду, јад, чемер, као и сиромаштво, али и за незапосленост, као и ово безакоње и издају у нашој држави. Јер кад кажете држава, ништа нисте рекли и лажете сами себе и све око себе. Јер држава су ЉУДИ и НАРОД, који живи на некој територији и која је његова, народна држава. А за све оно лоше, што се у државним институцијама и фирмама дешава, криви су људи из народа, које ми бирамо и дајемо им власт и привилегије. А те људе, којима ми дајемо и указујемо поверње, називамо политичарима, свештеницима и просветним радницима или судијама, тужиоцима, полицајцима, као и новинарима и војним официрима. И какви су ти људи, тако ће и бити на територији на којој ми – народ, живимо.

Тако да за сва народна страдања, уназад једног века, криви су наши владари, политичари, свештеници, просветни радници, судије, тужиоци, полицајци, као и новинари, али и војни официри. А криви су зато, што су они ти људи, који обликују нашу младост, човека и на крају цео народ. Као и нашу свест, просвећеност и културу, али и свеукупно понашање и живљење у нашој држави. И шта су нам то они обликовали и дали.?: Па лаж, превару, мито и везице, пљачку, подаништво, лицемерје, као и издају, те неморал на сваком месту, а уз све то и похлепу, дрскост, инат, непросвећеност и безверништво. А поготово су нас научили да пљујемо на знање, на памет, на село и сељака, као и на радника, а поготово на велемајстора и стручњака у својој струци. И поврх свог тог зла, још су нам и књигу огадили, тако да само ретки међу нама, хоће са књигом да другују и да књиге читају. А ради моје чисте савести и душе, као и објективности, пре него ли даље наставим, морам рећи и следећу истину: Да је у нашем народу, као и у поменутим професијама, одувек било часних и поштених људи, који су били и остали уз народ.

Чак су се многи и то јавно и без икаквог страха, борили за народ истину и правду, ради чега су од поменуте бандитске дружине, дебело настрадали. А после свега, до сад изнесенога, мора се поставити оно право и логично питање: А зашто нам то, та побројана банда штеточина и издајника народа и државе, до сада све уради, али и даље ради.?! Па само са једним циљем и намером: Да њима, са народом, буде лакше манипулисати и владати и на народним леђима, без икакве одговорности живети и уживати. И то у свим својим незаслуженим привилегијама и почастима, које су ради себе и свога задовољства домислили и између себе поделили, поготово народно благо и новац. Али њихова поквареност се види и по законима које су направили и по којима владају. И то без икаквог страха о њиховој одговорности, за сва наша страдања и изгибије у које смо ради њиховог незнања, неспособности, али и покварености упадали. Јер њих, никада није била брига за народ, као ни за територију на којој народ живи, то јест, нашу државу. А док ту истину роде, не изнесемо пред себе и прстом не уперимо у те кривце. И не кажемо сами себи, да са таквим олошем од људи и злочиначким владарима, политичарима, свештеницима, просветним радницима, судијама, тужиоцима, али и полицајцима, као и новинарима, али и војним официрима, ми даље не можемо скупа, а нити заједно да живимо. Из простог разлога, што са њима, међу нама, ми никада и ништа нећемо моћи, од доброга, направити за себе, своје породице, али ни за народ, као ни за државу.

Све док се таквих штеточина и криминалне банде, не решимо. Те их од себе одстранимо, почистимо и из куће и државе за сва времена избацимо. Те по том обављеном чишћењу, међу нас не вратимо истину, правду, мир и слободу! А поготово поштење и уважавање сваког човека, његов рад, знање и памет, а поготово поштење, част и образ, без којих се не може нормално и задовољно, а нити срећно живети, ни у једној држави, па ни у нашој. Која је на нашу општу жалост, данас, у тоталном расулу, безакоњу, беди и сиромаштву, незапослености, али и бежанији младих из наше државе и овакве несреће, која је сваким даном све већа и већа. И ако се то зло и несрећа не заустави и то од нас самих и од оног поштеног дела народа, задесиће нас тотална пропаст. А онда ће за све бити касно и нико нам други, до нас самих и нашег ћутања, а поготово кукавичлука и самообмањивања, за ту нову трагедију, неће бити крив.

Без обзира колико ми од истине бежали, кукали или се самообмањивали. Јер онај човек, као и народ, који неће са истином да другује, никада неће имати среће, мира, слободе и правде, а нити и неког напредка, здовољаства и доброг рода у својој кући и држави. Е, зато нам трачеви и та све гласнија кукњава народа и поштених људи, и то по неким скривеним чошковим или кафанама, о тој неправди и злу, којег нам та поменута банда у држави чини, неће зауставити нашу трагедију и пропаст. Као што неће зауставити ни поштену и вредну, а паметну младост, да од зла, неправде, беде, безакоња и поменуте злочиначке банде, из државе и наше опустошене куће, у свет бежи. А пошто је све ово истина, на теби је сада роде, да изнесено пљунеш, одбациш или шириш.

Како би ти неко, а ко ти је роде, драг, можда и прогледао или схватио, шта је истина, али и чему она служи, као и шта се са истином може чинити и постићи, али и у шта, а и где и до чега на крају доћи. Ако је поштен човек или цео народ пригрле и са њом, другујући живе.

ЗАВРШИЋУ СА ОВОМ МИШЉУ, Коју по Божијој промисли – домисли: Ко истину пригрли, ето му у друштво правде, још ако их обе, у своју душу насели, онда је такав човек, јачи од сваког људског олоша, који зло и неправду, људима производе!

Аутор: проф. Милосав Кнежевић Миле – србски песник за децу и одрасле, романописац и књижевни критичар

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!