Као некада витлејемску, данас србску децу приносе на сатански жртвеник
“Нити ђецу своју својом звати,
Нит слободно мислит ни дисати.“[1]
Сетите се како је некада давно зли и похлепни јеврејски цар Ирод на сатански жртвеник принео 14000 витлејемске деце. Данас је на делу један, у суштини исти злочин, само уместо Ирода наредбу издаје евроунијатска власт, а уместо витлејемске, су србска деца. Сведоци смо да се силом одводе деца из нормалних србских породица, затим промене више хранитељских породица, и на крају губи им се сваки траг. Србску децу продају преко страних агенција (које тргују децом) богатој клијентели, а то су: хомосексуалци, педофилске организације, продукције дечје порнографије, секте, трговци дечјим органима и други настрани типови. Они који данас отимају нашу децу, превазишли су по суровости крвави турски данак.
Тужна је реалност да већина Срба, опчињена ријаилити програмима Великог брата, не препознаје овај ужасни проблем и причу о њему сматра обичном теоријом завере. Међутим, два догађаја у којима су жртве бахатости Центра за социјални рад (ЦСР) о томе храбро јавно проговорилe мало су уздрмали литијумом успавану србску јавност. То је прво случај породице Тркуља, којој су службеници ЦСР, отели шестогодишњу ћерку. Затим је као бомба одјекнуо случај истакнуте јавне личности др Миле Алечковић, којој су службеници ЦСР отели девојчицу, коју је она у оквиру хранитељске породице брижно гајила две године, успевши да дете после великих животних траума поптуно опорави.
Срби, памет у главу; сви ми који имамо децу смо потецијална мета, а када мечка у виду службеника ЦСР и полиције заигра пред нашим вратима, тад је касно. У великој заблуди су сви они који мисле да њихову децу неће дирати, јер овде се не ради ни о каквом насиљу у породици или угрожености права детета, већ je једини мотив трговина србском децом, а повод је анонимна пријава. Још у већој заблуди су они који сматрају да снагом својих мишица или оружјем могу заштитити децу, јер тим хладним службеницима ЦСР заштиту пружа полиција, која то ради без имало осећаја за правду извршавајући усмена наређења. То најбоље потврђује случај Миле Алечковић, када је девојчица плачући на коленима молила полицајца да је не одводи, а он и поред тога што види и зна да то није у реду, ипак поступио супротно и људским и Божијим законима, правдајући се да само извршава наређење. Што значи да су полицајци постали само сурово и слепо оружје у рукама сатаниста, који су спремни на употребу било које силе да изврше наређење.
За нас Србе породица је црвена линија због чије заштите смо спремни и немогуће да урадимо. Због тога верујем да у овом посрнулом и грешном народу има још довољно снаге да се подигне из ријалити сна, и да се, што хитније, створи сверодитељски фронт за одбрану наше деце. Зато Срби, због наше деце, уз Божију помоћ, на саборност! Да пружимо отпор и зауставимо оне које нам децу отимају, муче или духовно и физички убијају.
Док будете у топлој кући са својом децом, родитељима и ближњима прослављали највећи породични празник Божић, сетите се породица која уместо да се радују тугују, јер су им слуге сатанског Новог поретка, окрутни службеници Центара за социјални рад, без имало милости отели децу из наручја. Сетите се невиних сирочића који, иако имају родитеље, ошамућени лековима за смирење у хладним и прљавим прихватилиштима или неким успутним хранитељским породицама, са страхом очекују нови дан јер не знају где ће сутра завршити. Будите бар толико милостиви и за време Божићне трпезе помислите на отету србску децу и помените их у молитви.
Нека Богомладенац ослободи сву србску децу из заточеништва, уразуми џелате који децу отимају, а србском народу помогне да се подигне из смртног грешног понора и буде достојан својих светих предака који нису очајавали и чекали да неко други учини оно што су сами дужни. Срби, сетите се речи цара Душана, који је уз помоћ Господа од Србије створио моћну царевину: “Слобода се ниједном молбом добила није, ни говором. Слобода се осваја.“
Учинимо што стоји до нас, остало ће дати Господ!
Грешни раб Божији
Горан Живковић
[1] Свети Николај Жички “Небеска Литургија“