КАНАБИС: РАЗЛОЗИ ЗА ДЕКРИМИНАЛИЗАЦИЈУ И ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ ЗА ПУНОЛЕТНЕ ГРАЂАНЕ У СРБИЈИ
Чему и коме служи прохибиција? Која је друштвена и здравствена корист од забране лековите биљке?
Време је да као друштво одговорно приступимо питању Канабиса, лечења болесних, прогона корисника и борби против мафије.
Корисници нису криминалци, а садашњи закон у Србији је око милион корисника претворио у криминалце и то у тренутку када све државе преиспитују и мењају законе ослобађајући биљку за узгој, прераду и коришћење канабиса за разне намене. Последице рестриктивне прохибиције Канабиса су контрапродуктивне и све је више младих корисника а не све мање. И тај тренд ће се наставити, корисника ће бити све више упркос најригорознијем закону у Европи.
Велики број држава Европе и света у овој важној борби против мафије, борби за здравље, развој привреде и екологије, увиђа и признаје да је тзв. „рат против дрога“ доживео потпуни неуспех, и да су последице и штета огромни.
Три су основна разлога и циља декриминализације и комерцијалне легализације Канабиса за пунолетне у свим државама где је Канабис до сада легализован:
- Заштита младих!
- Уклањање профита из џепова мафије и организованог криминала!
- Заштита јавног здравља и безбедности, дозвољавајући одраслима приступ легалном Канабису!
У делу држава САД где је Канабис постао легалан, обрисани су милиони казни и полицијских досијеа за Канабис и ослобођени су хиљаде затворених за дела везана за поседовање и лични узгој канабиса. И овај позитивни тренд смањења штете и исправљања грешке се наставља свуда.
Статистички подаци и процене у Србији јасно показују да највећу корист од забране има мафија, где Канабис чини највећи део илегалних финансија, док јој све остало доноси знатно мање. Незванични непријатељ државе бр 1. је Канабис: данас је преко 50% свих кривичних процеса у Србији за Канабис, а највеће казне добијају они који сами себи саде и нису део организованог криминала. Преко 30% свих затвореника у Србији, осуђени су због Канабиса.
Измена закона би уштедела скоро пола милијарде евра годиње колико државу кошта рад полиције, тужилаштва, судова и затвор за више од 4000 осуђених за Канабис. И што је много важније ослободила би огроман број људства и радних сати за борбу против стварног криминала, уместо како испада сада, за борбу против суштински невиних и некриминогених мирних грађана.
- КАНАБИС НИЈЕ УВОД У БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ, како стално чујемо на медијима, већ спас и излаз из света патње, бола, депресије, болести, наркоманије и алкохолизма. Увод у наркоманију, како су показале све нове и обимне студије, су алкохол, цигарете и социјална ситуација. Опиоиди (хероин, морфијум, метадон, тродон, итд.) се везују за исте рецепторе као и алкохол који спада у опијате, док је Канабис релаксант и стимуланс.
- НИКО НИКАДА НИЈЕ УМРО ОД КАНАБИСА, док су студије које су пратиле пацијенте који користе Канабис у клиничким и амбулантним условима показале да је безбедан за коришћење, безбеднији од свих лекова које редовно користимо, без штетних последица, уз незнатне, привремене, код неких пацијената.
- Легалан и регулисан Канабис значајно смањује употребу код тинејџера, као и црно тржиште цветова непознатог порекла, обезбеђује контролу узгоја и прераде, чиме штити здравље становништва. Канабис непознатог порекла, узгоја, складиштења, прскан отровима, синтетичким стимулансима и опиоидима представља озбиљну опасност за здравље грађана Србије, где је процена да га око милион људи користи редовно или повремено.
Репрезентативно истраживање Кровне организације младих Србије из августа 2021. године показује да је 50% младих од 18 до 30 година користило (повремено или редовно) канабис, што је преко 700000 младих људи. 78% младих је за медицинску примену, док је 50% за пуну легализацију.
СРБИЈА ПРОХИБИЦИЈОМ ДНЕВНО ГУБИ 10 МИЛИОНА ЕВРА, које завршавају на илегалном тржишту, уместо на селу, у привреди и у буџету локалних општина и државе.
Процена је да се дневно у Србији потроши од пола тоне до тоне канабиса, а на подручју бивше Југославије око 2 и по тоне.
Корист од легализације је многострука. Само у сектору здравља, већ прве године било би потребно запослити око 10000 здравствених радника, колико је запошљено у Колораду по легализацији 2014. (Колорадо има око 5 милиона становника и добар је за поређење, јер је држава која је била економски сиромашна у односу на друге и где становништво масовно користи пиво и алкохол као у Србији). Економија Канабиса допринела је 43,5 милијарди $ укупном приходу Канаде, у којој је легалан од 2019. (на целој територији од 2020.)!
ЈЕДИНА СТВАРНА БОРБА ПРОТИВ МАФИЈЕ ЈЕ ПУНА ЛЕГАЛИЗАЦИЈА КАНАБИСА!
И не мање важно: Јједино економија Канабиса може да понуди решења за огромне еколошке проблеме Србије, да спречи даље еколошко загађење, смањи тровање народа и помогне у чишћењу тла, затрованих предела и јаловишта.
Паметан и организован узгој за различите еколошке индустрије засноване на биомаси конопље, може да запосли преко 140000 младих стручњака и радника, да покрене и развије нове еко погоне, како у Војводини, тако и у неразвијеним општинама. Од енергије, биоенергената и батерија, хране, пластике, текстила, коно-бетона и изолационих матерјала за савремену еко градњу, за папир и дрвну грађу, уместо сече шума, јер се са 1 ха конопље добије 4 пута више биомасе него 1 ха шуме. Влакно конопље је чиста целулоза, погодно за нове угљеничне композитне матерјале и јефтина је замена за графен, што омогућава огромну примену у најсавременијим технологијама 21. века.
Социјални канабис клуб Београд, ИРКА и Национална асоцијација конопљара Србије
БОРБА саборци. Делите истину свуда, причајте са комшијама, породицом, пријатељима, лекарима. Време је за Србију 1💚
https://irka.org.rs/kanabis-za-nove-bolnice-skole-i-obnovu-ekonomije-umesto-finansiranja-mafije/
https://irka.org.rs/gde-je-sve-kanabis-dozvoljen-u-svetu-do-pocetka-2022/
https://irka.org.rs/irka-predlog-izmene-zakona-o-poljoprivrednom-zemljistu/
https://irka.org.rs/kategorija/industrijska-konoplja/
https://irka.org.rs/kategorija/hapsenja-obolelih/
https://irka.org.rs/kategorija/legalizacija-i-zakoni-u-svetu/
Аутор: Социјални Канабис Клуб Београд и Милош Симић (председник СКК БГ)
