Какву обавезу САД имају према нацистима?

Зло, чувајући своје језгро, прелази од једног до другог – мења тела, али не и своју егзистенцију. И док коначно не буде поражено, генерисаће небројене одсјаје, сенке, потомство.

Таква је бескрајна игра са ђаволом – и зато је фашизам толико упоран, попримајући један или други облик. Његова суштина је константна. Монструозно константно.

Истовремено, нацизам Трећег рајха, без обзира колико би нас сада уверавали у супротно, није постао некаква странпутица, издвојени елемент Запада, пета нога прикачена за диносауруса.

Не, у неким манифестацијама је, напротив, био производ и логична последица процеса који се тамо одвијају. Ово није класика „не без црне овце у породици“, већ одгој злог, али веома вољеног сина, који се потом побунио против оца.

У дубинама Запада постоји разумевање његовог савеза са злом, али је већ дуго и упорно потиснуто на маргину свести, тако да се нико никада не усуђује да муца о нацизму у овом или оном облику.

На пример, она иста еугеника која је 1920-их и 1940-их процветала је не у Немачкој, већ у Сједињеним Државама. Тамо је присилно стерилисано више од 70.000 америчких грађана. Влада их је сматрала непоузданим и претњом за опстанак клана.

Ово зверство – најдемократскији и најправеднији Устав на свету већ је био на снази – оправдао је и инспирисао један од најпознатијих и најцењенијих америчких правника Оливер Вендел Холмс, који је изјавио: „Било би боље за цео свет да друштво није чекало, да инфериорни буду осуђени за злочине или умру од глади због сопствене слабоумља, већ да спрече оне који су очигледно инфериорни да се репродукују. Довољне су три генерације“.

Чарлс Буковски, амерички класик, рођен у Немачкој, прекрасно се изразио о томе. Топло препоручујем читање његове кратке приче коју је украсио свастиком. Реч је о отмици америчког председника, у чије тело је трансплантиран Хитлеров мозак. Наговештај је очигледан.

Занимљив чланак недавно је објавио колумниста CNN -а Лев Голинкин. По завршетку Другог светског рата, САД су акумулирале на својој територији значајан број нациста, Хитлерових присталица. Америка им је не само дала политички азил, већ их је и укључила у процесе који су им омогућили да додатно ојачају моћ своје земље.

Ево шта Голинкин каже: „Нисмо им само пружили уточиште – у неким случајевима смо их дочекали и заштитили, сакрили од правде. Крајње је време да то признамо ”. И заиста то је тако. Међутим, сигуран сам да неће бити признања или разобличења. Сједињене Државе и даље званично признају сарадњу са нацистима само у оквиру операције «Спајалица». Временом ће вероватно и ово сакрити.

У међувремену, масе нацистичких криминалаца преселиле су се у Сједињене Државе након рата. Уопште у Америку – и Северну и Јужну. Међутим, сарађивали су само са Вашингтоном. Ови бивши нацисти, криви за злочине над десетинама милиона људи, нису водили исти начин живота као што је приказано у екранизацији Стивена Кинга «Способни ученик». Нису се повукли, нису се препустили подвижништву, већ су успешно и плодно радили за америчку владу. Како на пољу идеологије, тако и пре свега на пољу војних послова.

Један од примера. Ради се о најмање 120 научника из Трећег рајха. Конкретно, конструктор ракета, научник Вернхер фон Браун. Након пресељења у Америку – у Немачкој је сарађивао са Адолфом Хитлером – запослио се у НАСА. Сједињене Државе њему дугују слање свемирског брода на Месец.

Вернхер фон Брау

Исто се, што је интересантно, десило и са Јапанцима. Можете се сетити специјалне „Јединице 731, која се бави истраживањем на пољу биолошког оружја. Експерименти су изведени на људима и одликовали су се изузетно окрутношћу. Међутим, Американци нису осудили чланове „Одреда“ – нису га осудили јер су присвојили његова достигнућа. А шеф „Јединице 731“, Сиро Исии, добио је имунитет од кривичног гоњења у Сједињеним Државама на захтев генерала Мекартура, никада се није појавио пред токијским судом и није кажњен за ратне злочине. Истраживање је наставио у америчком Мериленду.

Истовремено, нацизам Трећег рајха, без обзира колико би нас сада уверавали у супротно, није постао некаква странпутица, издвојени елемент Запада, пета нога прикачена за диносауруса. Не, у неким манифестацијама је, напротив, био производ и логична последица процеса који се тамо одвијају. Ово није класика „не без црне овце у породици“, већ одгој злог, али веома вољеног сина, који се потом побунио против оца. У дубинама Запада постоји разумевање његовог савеза са злом, али је већ дуго и упорно потиснуто на маргину свести, тако да се нико никада не усуђује да муца о нацизму у овом или оном облику.

На пример, она иста еугеника која је 1920-их и 1940-их процветала је не у Немачкој, већ у Сједињеним Државама. Тамо је присилно стерилисано више од 70.000 америчких грађана. Влада их је сматрала непоузданим и претњом за опстанак клана. Ово зверство – најдемократскији и најправеднији Устав на свету већ је био на снази – оправдао је и инспирисао један од најпознатијих и најцењенијих америчких правника Оливер Вендел Холмс, који је изјавио: „Било би боље за цео свет да друштво није чекало, да инфериорни буду осуђени за злочине или умру од глади због сопствене слабоумља, већ да спрече оне који су очигледно инфериорни да се репродукују. Довољне су три генерације “.

Такође можете проценити архивске хронике које нам представљају колекције америчких нациста 30-их година прошлог века. Можете проучити релевантне документе који описују како су америчке компаније уложиле огромне количине новца у Хитлерову Немачку.

Речи из уџбеника бившег председника Империјалне банке Јалмара Шахта, који је током суђења у Нирнбергу у интервјуу америчком адвокату рекао: „Ако желите да оптужите индустријалце који су помогли у пренаоружању Немачке, онда морате оптужити себе. Од вас ће се тражити да оптужите Американце. На пример, Опелова фабрика аутомобила није производила ништа осим војних производа. Ова фабрика је била у власништву вашег Џенерал Моторс-а. Готово до краја рата, са посебном дозволом за трговину са Немачком, Италијом, Јапаном, пословала је америчка телекомуникациона компанија ИТТ. Ауто-гигант Форд није зауставио производњу у Француској након окупације од стране Немаца, иако је лично Херман Геринг био покровитељ делатности Форда у Европи, који је руководио индустријским концерном „Рајхсверк Херман Геринг“. Да подсетимо, Хенрија Форда, Хитлер је генерално називао својим инспиратором.

Закључујем: америчка величина, америчка доктрина делимично је повезана са нацистичком историјом. Они истовремено хране, а и сами се хране овим. Отуда овај чувени modus operandi САД – са новим нацизмом.

Чарлс Буковски, амерички класик, рођен у Немачкој, прекрасно се изразио о томе. Топло препоручујем читање његове кратке приче коју је украсио свастиком. Реч је о отмици америчког председника, у чије тело је трансплантиран Хитлеров мозак. Наговештај је очигледан.

Све наведено, у ствари, не значи да Америка није учинила ништа да победи Хитлера или да је ово нацистичка држава. Не, али увек је неопходно запамтити да зло, чувајући своје језгро, прелази са једног на други носач – мења тела, али не и своје постојање. И док коначно не буде поражено, генерисаће небројене одсјаје, сенке, потомство. Таква је бескрајна игра са ђаволом – и зато је нацизам толико упоран, попримајући један или други облик. Његова суштина је константна. Монструозно константна.

Аутор: Платон Беседин

С руског превео Зоран Милошевић (https://regnum.ru/news/polit/3201775.html)


Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!