Kakvi li će tek da budu kad ostare, budućnost bez nade
Kad mladost ima filozofiju staraca
Jovan Dučić u delu “Blago cara Radovana” kad govori o mladosti kaže: “Kad bi mladost imala filozofiju staraca, na svetu ne bi bilo ni jednog sunčanog dana. Mladost, to su radosti prečeste i prenagle; svi izvori optimizma otvoreni; a san stavljen iznad istine, i ljubav iznad života. Za mladost je svaka vlast diktatorska”.
Juče kasno popodne je na vrata moje majke penzionerke zakucalo dvoje mladih ljudi koji su joj doneli prigodne poklone, a koji se vide na priloženoj slici: u plastičnoj kesi sa simbolom SNS-a bili su hemijska olovka sa motom “Aleksandar Vučić – za našu decu”, tu je i upaljač sa istiom porukom, zatim beležnica i kalendar za prostu 2023. godinu sa slikom našeg velikog vođe, vizionara i predsednika. Pitali su moju majku da se zajedno slikaju, što je ona iz meni nepoznatih razloga (jer je “fan” AV) odbila. Omladinci su sada malo oštrije zahtevali da se napravi slika pa sam morao da intervenišem.
Da se sad vratim na prvu pomenutu misao velikog Dučića: “Kad bi mladost imala filozofiju staraca, na svetu ne bi bilo ni jednog sunčanog dana”. Ove dve fukare (izraz često korišćen u Crnoj Gori) ili “džukele” (tipično za šumadijske seljake) su nažalosniji slučaj mladog čoveka sa filozofijom pohlepnog zlog starca. Kakvi li će tek da budu kad ostare … Sa takvima nam, kako Dučić reče “nema sunčanog dana”.
O misli da je za mladog čoveka svaka vlast diktatorska da i ne govormo, mladi su (mislim pre svih na ovu dvojicu koji su mi došli na vrata) sada u potpunosti suprotni pa im je svaka vlast najbolja do sada u istoriji i sramotno poltronski joj se priklanjaju. Umesto prečiste i prenagle radosti, otvorenih izvora optimizma, sna iznad istine i ljubavi iznad života ostala je samo želja da se ne birajući sredstva popnu koliko mogu više na lestvicu podanika vlasti ne bi li se onda dokopali kase, a koja omogućava starlete, kokain, džipove, a naravno i maltretiranje sirotinje raje što se podrazumeva. .
Istoričar Ognjen Karanović za Gavrila Principa kaže: “Sećamo ga se kao neustrašivog i čojstvenog mučenika i stradalnika za slobodu srpskog naroda i slobodu svih južnoslovenskih naroda. Oni koji ga se odriču slobodu i ne žele”.
Gavrilo je kada je svesno žrtvujući svoj život ubio okupatora imao nepunih dvadeset godina. Da li to znaju ovi bednici koji kucaju na vrata penzionera i teraju ih da se zajedno slikaju dok ponosno nose šarene majice partije na vlasti.
Autor: Predrag Vučinić
