Какви ли ће тек да буду кад остаре, будућност без наде

Кад младост има филозофију стараца

Фото: Предраг Вучинић

Јован Дучић у делу “Благо цара Радована” кад говори о младости каже: “Кад би младост имала филозофију стараца, на свету не би било ни једног сунчаног дана. Младост, то су радости пречесте и пренагле; сви извори оптимизма отворени; а сан стављен изнад истине, и љубав изнад живота. За младост је свака власт диктаторска”.

Јуче касно поподне је на врата моје мајке пензионерке закуцало двоје младих људи који су јој донели пригодне поклоне, а који се виде на приложеној слици: у пластичној кеси са симболом СНС-а били су хемијска оловка са мотом “Александар Вучић – за нашу децу”, ту је и упаљач са истиом поруком, затим бележница и календар за просту 2023. годину са сликом нашег великог вође, визионара и председника. Питали су моју мајку да се заједно сликају, што је она из мени непознатих разлога (јер је “фан” АВ) одбила. Омладинци су сада мало оштрије захтевали да се направи слика па сам морао да интервенишем.

СНС академија младих лидера са Председником

Да се сад вратим на прву поменуту мисао великог Дучића: “Кад би младост имала филозофију стараца, на свету не би било ни једног сунчаног дана”. Ове две фукаре (израз често коришћен у Црној Гори) или “џукеле” (типично за шумадијске сељаке) су нажалоснији случај младог човека са филозофијом похлепног злог старца. Какви ли ће тек да буду кад остаре … Са таквима нам, како Дучић рече “нема сунчаног дана”.

О мисли да је за младог човека свака власт диктаторска да и не говормо, млади су (мислим пре свих на ову двојицу који су ми дошли на врата) сада у потпуности супротни па им је свака власт најбоља до сада у историји и срамотно полтронски јој се приклањају. Уместо пречисте и пренагле радости, отворених извора оптимизма, сна изнад истине и љубави изнад живота остала је само жеља да се не бирајући средства попну колико могу више на лествицу поданика власти не би ли се онда докопали касе, а која омогућава старлете, кокаин, џипове, а наравно и малтретирање сиротиње раје што се подразумева. .

Историчар Огњен Карановић за Гаврила Принципа каже: “Сећамо га се као неустрашивог и чојственог мученика и страдалника за слободу српског народа и слободу свих јужнословенских народа. Они који га се одричу слободу и не желе”.

Гаврило је када је свесно жртвујући свој живот убио окупатора имао непуних двадесет година. Да ли то знају ови бедници који куцају на врата пензионера и терају их да се заједно сликају док поносно носе шарене мајице партије на власти.

Аутор: Предраг Вучинић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!