Kako su ljudi u SSSR-u pravili ikone od omota bombona i pionirskih marama
Ikone za kućno korišćenje u sovjetsko vreme su pravili seoski majstori. Za osnovu su uzimali fotografije ikona. U SSSR-u su mogle da ih štampaju samo crkvene radionice, ali ponegde su ih masovno tajno pravili i fotografi u fotografskim ateljeima. Dok se za ukrašavanje koristilo bukvalno sve, od omota bombona i crvenih pionirskih marama do velova za neveste.
Državni muzej istorije religije u Sankt Peterburgu
Ikona-kivot se u Rusiji pojavila u prvoj polovini XIX veka. Bila je to drvena kutija sa jedne strane pokrivena staklom. U njoj se nalazila štampana ili naslikana ikona u boji, ukrašena rizom od aluminijumske folije i cvećem od papira.
Dmitrij Antonov / Centr za vizuelna istraživanja Srednjeg veka i Novog doba Ruskog državnog humanitarnog univerziteta
U carsko doba proizvodnja ikona za kućno korišćenje bila je masovna. Postojale su radionice, udruženja zanatlija i manufakture koje su pravile na milione ikona ukrašenih folijom i cvećem.
Dmitrij Antonov / Centr za vizuelna istraživanja Srednjeg veka i Novog doba Ruskog državnog humanitarnog univerziteta
„Sve do revolucije ikone-kivoti nisu se prodavale samo u zemlji, nego su se izvozile i u Evropu. Krajem XIX – početkom HH veka njihova proizvodnja je cvetala, pre svega u Vjaznikovskom rejonu Vladimirske gubernije“, kaže direktor Centra za vizuelna istraživanja Srednjeg veka i Novog doba Ruskog državnog humanitarnog univerziteta profesor Dmitrij Antonov.
Dmitrij Antonov / Centr za vizuelna istraživanja Srednjeg veka i Novog doba Ruskog državnog humanitarnog univerziteta
„Za vreme boljševika čitava proizvodnja je uništena, obustavljeno je zvanično pravljenje i distribucija ikona. Ali nisu mogli da iskorene veru i religioznost, i ikone, naravno, nisu nestale. Sovjetski majstori su obnovili tradiciju. Ali oni su radili u sasvim drugačijim uslovima – ilegalno, tajno, bez materijala i instrumenata. Stvorili su sovjetsku ikonu, nešto nalik na ono što je postojalo u XIX veku, ali zapravo fenomen sasvim druge vrste.“
U uslovima nedostatka materijala i instrumenata okretali su se potpuno neočekivanim sredstvima za ukrašavanje. Na primer, ukrase na aluminijumskoj foliji izrađivali su pomoću dna čaša različite veličine, utiskivali pomoću lovačkih patrona i zupčanika od satova. Izvor materijala za ove ikone bila je čak i nuklearna industrija SSSR-a.
„Koristili su foliju najrazličitije vrste: omote bombona, pakovanja čaja. Ponekad su aluminijum krišom iznosili i iz preduzeća nuklearne industrije. Za ukrašavanje su korišćene pionirske marame, još češće velovi, materijal i cveće sa venčanica. S jedne strane bilo je to svečano i lepo. S druge strane, korišćeni su materijali vezani za svadbenu simboliku, a mnoge ikone su pravljene upravo za svadbe, da blagoslove mladence“, ističe Antonov.
Izložba „Sovjetske ikone. Religijski artefakti iz doba progona“ održava se do 21. marta 2023. godine u Državnom muzeju istorije religije u Sankt Peterburgu.
Izvor: Russia Beyond
