Kako preživeti najveći zločin protiv čovečanstva ikad?

petak, 17. 12. 2021. Kefalo

Poštovani čitaoci, preuzeli smo i prilagodili našem jeziku i pismu članak sa sajta “logično.kom“ u kome se nalazi ubedljiva i jasna analiza kovid terora koji je pokrio ceo svet. Kroz odgovore na tri pitanja, dobijamo sliku sveta u kome se pomoću laži oduzimaju osnovna ljudska prava i slobode, nameće diktatura i smrt, pri čemu autor ukazuje na nužnost otpora nametnutom globalističkom kovid zlu i objašnjava kako da otpor bude uspešan.

Uredništvo Borba za istinu

Kako preživeti najveći zločin protiv čovečanstva ikad?

„Izvađeno iz konteksta; Krivo protumačeno; Pseudonaučno i obmanjivajuće; Bez stvarnog sadržaja sakriveno iza pseudonima;“ samo su neki od budućih komentara na članak u nastavku. I to je sasvim korektno, u skladu s današnjom konstelacijom snaga podeljenom između istine, poluistine i neistine. Ipak, autor nema baš nikakvih sukoba interesa, skrivenih namera niti mu je u krajnjoj liniji namera ulaziti u detaljno demistificiranje raznoraznih interesnih grupa ili pojedinaca koji svojim svesnim ili nesvesnim delovanjem opstruiraju otpor teroru kojem smo svi izloženi. To da smo izloženi teroru i da tamo neko zaista želi onesposobiti konkretan otpor koristeći ove ili one metode, jasno je svakom slobodno mislećem čoveku.

Pažnju je poželjno usmeriti na očigledne posledice takvog delovanja. Naglašavam da organizovani građanski otpor svakim danom sve više slabi, a istovremeno broj raznih inicijativa raste stvarajući pritom demotivirajuću kakofoniju. Dovoljno je zaviriti u neku od grupa rasutih po društvenim mrežama ili među komentare ispod članaka na ovom portalu. Gotovo kao prema obrazcu nakon velikog 20. novembra na plodnom tlu zajedništva počeo je klijati i puštati korenje defetizam prerušen u međusobne napade. Na kraju dana u ustima i srcima ostaje onaj gorak ukus tisućama puta isprobane i efikasne taktike „podeli pa vladaj“ čija je žrtva zajedništvo, a rezultat slabljenje otpora koji NE SME slabiti. Želimo li ga održati i ojačati, jasno je da otpor mora proći svojevrsnu katarzu jer ovako disperziran nema naročitog efekta.

Vrući krumpir pao je u ruke pojedinca i novi val zajedništva mora izrasti iz individualnog delovanja, koje će posledično i zasigurno stvoriti zajedništvo na jednom višem nivou. Uslov za podizanje na viši stepen je naravno odbacivanje balasta zabluda. Budemo li se pritom pazili niskosti i insistirali na zajedništvu i slobodi, koja bi nam u protivnom lako mogla poput peska iscuriti kroz prste, nema takve brane izidane od interesnih grupa, lobija, Judinih rođaka i Trojanaca koja neće popustiti pred valom koherentnog otpora.

U nastavku su iznesene neke od ključnih premisa i konkluzija, plastično da plastičnije ne može biti. One iziskuju izlazak iz zone komfora i odustajanje od indoktriniranih dogmi koje su rezultat neveštog posmatranja stvarnosti, ali obzirom da su logički neoborive, mada na prvu bombastične i neprihvatljive, predstavljaju kamen temeljac za izgradnju nepokolebljive odbrane i budućeg hrama slobode.

Šta znamo?

Temelj bezbroj pitanja po zakonu o pravu na pristup informacijama upućenih vladama, institutima i autoritetima na polju epidemiologije i virologije širom sveta, bez ikakve sumnje i pozivanja na pseudonauku znamo da virus SARS-KoV-2 nije izolivan. Nažalost ta činjenica nimalo ne smeta virolozima koji i dalje tvrde da je KOVID-19 uzrokovan virusom. Ono što tačno uzrokuje bolest je u tekstu odvojena tema. Isti postoji isključivo „in silico“ – znači kao hipotetski kompjuterski model prema kojem je skoro pa preko noći dizajniran RT-PCR test u režiji dvojca Drosten-Corman iz nemačke bolnice Charité Mitte, test koji je logički i naučno osporen. Obzirom da su kompleksnost i iluzornost virologije u strogoj korelaciji, za bolje razumevanje činjenice nepostojanja virusa potrebno je istražiti ljude poput Torstena Engelbrechta, Stefana Lanke ili Thomasa Cowana. Na tragu činjenice o njegovom nepostojanju, svi koji tvrde da je virus ubojica nalik su onima koji optužuju nekog za ubistvo vatrenim oružjem bez da je oružje ikada pronađeno. Time je ustanovljen osnovni kriterijum za odvajanje žita od kukolja. Svi naučnici, doktori, političari, aktivisti itd. čije reči opravdavaju bilo kakve aktivnosti ili čija retorika zagovara bilo kakve postupke i mere temeljene na premisi virusa svesno ili nesvesno rade u skladu s nenaučnom dogmom i guraju vodu na mlin interesnim grupama koje stoje iza najvećeg zločina protiv čovečanstva.

Takozvane vakcine nisu niti mogu biti antivirusne jer virus nikada nije pronađen u svojoj navodnoj ukupnosti. Drugim rečima, iluzorno je govoriti o stavljanju pancirne košulje kada u navodnom pištolju uperenom prema čoveku nema metaka od kojih ga takva košulja štiti. Osim što je činjenica da vakcina ne štiti od zaraze niti širenja zaraze, stotine naučnika i naučnih istraživanja jednosmisleno ukazuju na mnogobrojne neželjene posledice od kojih je najgora smrt. Do 5. novembra 2021. EduraVigilance (pandan HALMED-u na nivou EU) beleži 29.934 ljudi umrlih zbog vakcine protiv bolesti KOVID-19 i 2.804.900 neželjenih posledica od kojih je 50% težih. Do prikrivanja ovih posledica doći će uz pomoć navodnih mutacija virusa ili neke nove bolesti koja će po diktatu SZO-e preko noći poprimiti pandemijski karakter ili nekom čak destruktivnijom vrstom diverzije. Glavni uzrok nuspojava nije mRNK već vrlo verovatno ostali sadržaji vakcine poput PEG stabilizatora (Polyethylene glycol) ili čvrstih lipidnih nanočestica (SLNPs), sasvim sigurno supstance naziva ALC-0315, ALC-0159 i DSPC koje su po prvi puta na globalnoj skali putem igle ušle u ljudsko telo. Tri navedene supstance prema službenim opisima proizvođača „nisu namenjene za ljudske i životinjske terapeutske svrhe“ i imaju rok trajanja od 10 nedelja zbog čega propagandni stampedo i pozivi na primanje vakcina postaju jasniji. Šta je sve još umešano u pripremu ne zna niko i sve što se može reći na tu temu će biti ili ismejano ili etiketirano, a kako bi tome ostalo tako ide i činjenica da korporativni proizvođači vakcina žele zaštiti rezultate kliničkih istraživanja od zahteva za pristup informacijama do 2076. godine, ostavljajući sebi dovoljan vremenski okvir do sleganja prašine nad pokopanim leševima. Po prvi puta u istoriji čovečanstva, čovek je postao zamorče nad kojim se sprovodi eksperimentalno kliničko istraživanje. Iz navedenog se kristalizira drugi kriterijum koji jasno baca svetlo na sve one koji ucenjuju, nagovaraju, zagovaraju ili ostavljaju na izbor inokulaciju preparatom koji je dokazano opasan po život. Ili su gore navedeni podatci EduraVigilance lažni ili svi ti koji na ovaj ili onaj način promovišu igle pozivaju ljude na partiju ruskog ruleta i pritom svedoče o nepostojanju morala ili o vlastitom nivou sleposti na činjenice. Moralna individua nikada ne bi mogla odbaciti sve moguće konvencije, kodekse, deklaracije, čineći ih ništetnim na račun nepostojećeg virusa i/ili bolesti protiv koje ponuđena vakcina ima isti efekt kao i pancirna košulja u pokušaju ubistva davljenjem.
PCR test nije dijagnostički test bez obzira što će neko reći da je od trenutka njegovog pronalaska tehnologija napredovala. Kada bi to i bio, u nekom hipotetskom svetu pre nego bi mogao postati validan, kada bi se mogao nazvati zlatnim standardom, postojanje virusa morala bi biti činjenica. Bez činjenice virusa, niti jedan test ne može biti validan jer takva pretpostavka prkosi logici i zdravom razumu na što je ukazao i njegov pronalazač, nobelovac Kary Mullis koji je ujedno tvrdio i da virus nije uzrok AIDS-a. Osnov ovog kriterijuma, svi oni koji zastupaju bilo koji vid testiranja, bez obzira je li to PCR, antigenski test ili nešto treće, zasnivaju svoje mišljenje na fantomskom virusu pa je tako i njihovo ponuđeno mišljenje ništavno, a praksa pogubna za narod. Uz dužno poštovanje ako su medicinske struke time istovremeno za sebe jednoznačno govore da ili nisu upoznati s logikom ili to rade namerno. Govore li političari na tragu toga potvrđuju isto takvo nerazumijevanje uzroka i posledica ili gore, poziraju kao opozicija pritom stvarajući privid demokratije, na primer tražeći referendum gde bi se demokratskim putem trebali izjasniti želimo li ili ne prihvatiti privid po ceni neotuđivih sloboda.
KOVID potvrde su alat kontrole nad svim aspektima života. S takvom definicijom nema potrebe za daljnjim argumentovanjem ovog kriterijuma za razdvajanje verodostojnih od neverodostojnih individua jer alat takve snage može beskompromisno oduzeti svaku slobodu po želji nalogodavca pri čemu je jasno da narod nije za upravljačem takvog mehanizma. O takvim sredstvima se ne raspravlja, njih treba beskompromisno odbaciti te istovremeno shvatiti da agitatori i promoteri služe svrsi čiji cilj nije blagostanje, poštovanje prava i sloboda, već tehnokratska diktatura.

Što bi trebali znati?

Onog trena kada su organi vlasti krenuli s kršenjem zakona i ograničavanjem ljudskih sloboda na osnovu dokazano lažnih projekcija Imperial Collegea radi bolesti čije su posledice zanemarive ako ih se statistički dosledno uporede s glavnim uzrocima smrti na svetu, označen je početak glavne dionice implementacije novog globalnog tehnokratskog društva i možda zadnja velika prilika za konkretan otpor. Otpor je očekivan i simuliran na mnogim vežbama poput Eventa 201, a trojanski konji postavljeni su na strateške pozicije kako bi lažno podizali moral, a zapravo stvorili konfuziju i rastvaranje otpora. Prepoznavanje laži i zabluda stoga postaje dužnost i sredstvo u borbi protiv rata objavljenog celome čovečanstvu.
Inspiracija za delovanje državnika i političara dolazi iz ekonomske sfere koja je doslovno preuzela državu, našu i njihovu, pa tako pokušaji rešavanja problema kroz državne aparate sami po sebi ne mogu rezultirati nikakvim rešenjem jer su ključne pozicije, primer pravosudnog aparata, kupljene. Kada to ne bi bilo tako, naš Ustavni sud bi prelomio tekuću agendu već na pitanju maski.
Plan realizacije novog svetskog poretka preimenovanog u „Veliki reset“ izvor je i sastavni deo programa svih globalnih institucija koje su ga malo-pomalo spuštale kroz državne mreže sve do lokalne zajednice podmazujući ga novcem putem fondova i novčanih podsticaja te ogromnom količinom naive jer ideja jest bila omogućiti ljudima da si iskopaju vlastiti grob. Novca imaju u izobilju jer ga sami stvaraju i usmeravaju prema ostvarenju njihovih ciljeva. Kada bi raspodela novca bila moralna, i iznos potrošen samo u prvih 12 meseci u SAD-u na „rat protiv virusa“ bio iskorišten za rešavanje globalnog pitanja gladi, niti jedan jedini čovek u svetu ne bi umro od gladi narednih 585 godina. Baš je glad ta posljednja poluga s kojom će sistem uceniti sve nas koji još imamo hleb na stolu. Agenda za 21. vek, održivi razvoj, zelena revolucija, pametni gradovi i sela itd. pripremali su teren za prelazak na novi tip društva, ovog puta kontrolisanog putem digitalnih valuta, potvrda tj. sertifikata, pretvarajući čoveka u hodajuću deonicu bez prava glasa. Tako postaje jasno da se od globalnih institucija koje su velikim delom formirane od nedemokratskih izabranih pojedinaca ne može tražiti kompromisno rešenje, niti njih zanimaju pregovori o ljudskim pravima i slobodama naprosto jer im to nije deo plana za čiju su implementaciju plaćeni.
Glave ili gradonačelnici koji prihvataju bilo koju nenaučnu tezu u osnovi juriša na ljudska prava tako zapravo govore jedino da su spremni na kompromis koristeći naše slobode i živote kao žetone. Isto vredi i za skupštinske poslanike koji više vole svoje samodopadne retoričke igrokaze nego njihov stvarni sadržaj i posledice za narod kojeg navodno zastupaju. Unutar naših državnih institucija trenutno postoji samo jedna jedina pozicija s koje je moguće brzo i adekvatno odgovoriti na vapaje iz svih slojeva društva, a to je pozicija predsednika države. Nažalost, izgleda da čovek na toj poziciji igra istu zavodljivu ulogu kakvu je tokom svog petogodišnjeg mandata odigrao bivši američki predsednik Tramp. Slučajno, čak se i retorički približio zapadnjačkom stilu, dok se Hrvatima umesto psihološke operacije kodnog naziva „Q“ (inače nastalog prema izvornom predlošku boljševičke „Operacije Poverenje“) koja umrtvljuje aktivizam, nude njene hrvatske referendumske izvedenice. „Operacija Poverenje“ nije spasila ruski narod, niti je „Q“ spasio američki narod, pa tako niti referendum neće spasiti Hrvate. Takva je hrvatska politička realnost.
Političkog otpora zločinu protiv čovečanstva dakle NEMA jer se svakom državniku koji predstavlja realnu pretnju agendi prvo nudi mito, ako odbije mito biva ucenjen, ako ne poklekne sustiže ga neočekivani zastoj srca. U prilog takvom modusu operandi protiv individualnog i konkretnog političkog otpora kakvog su primerice pokazali predsednici afričkih država (Burundi, Tanzanija…) jesu njihove iznenadne smrti. Iz navedenog bi trebalo biti jasno da nikakav otpor baziran na vertikalnom, teokratskom modelu neće dati rezultat, bez obzira je li formiran na strani pozicije, opozicije ili civilnog društva.
Prihvativši globalističku ideologiju, sfera institucionalne religije kompromitirana je do nezamislivog nivoa. Prihvativši maske koje nemaju nikakvo naučno uporište, prihvativši i promofišući vakcinu koja za sobom ostavlja trag smrti, pristajući na celi niz nenaučnih i nelogičnih postupaka, institucionalna religija zapravo je stvorila veliku priliku vernicima pogledati u pravo lice današnjih duhovno-moralnih vertikala, pri čemu se komentar ne ograničava na neku konkretnu religiju jer je trend prihvaćen na najvišem nivou kod svih.
Tokom hospitalizacija u poslednje nepune dve godine velika većina smrtnih slučajeva ljudi koji su od ranije imali barem jedan ili više komorbiditeta, rezultat su globalno nametnutih protokola lečenja, a kako bi rezultati istog bili sakriveni, autopsije se ne sprovode. Medicinski radnici su prema upustvu postali legalni provoditelji nasilne eutanazije bez informiranog pristanka za kojeg su uskraćeni tokom školovanja koje ih je pretvorilo u automate i zamračilo njihovu svest i savest lažnim dogmama poput teorije klica. Nije realno očekivati da će doktori u većini priznati što rade niti da će istupiti iz kulta, tako nešto značilo bi totalni raspad njihove ličnosti, stoga scenski fanatizam neće biti zaustavljen u bolničkim hodnicima i ordinacijama, baš kao što neće biti zaustavljen niti u kuptšinskim klupama, referendumima ili u banci.

Što bismo trebali raditi?

Prvo bismo trebali sami sa sobom rešiti glavnu kognitivnu disonancu koja glasi: „Kako je moguće da moja država, moja crkva, moj učitelj, moja policija, moji lekari itd. rade protiv mene, a trebali mi me zaštititi i paziti na moja prava, fizičko i duševno zdravlje?“ Kada odgovor bude jasan kao dan dovoljnom broju ljudi, možemo krenuti u svet bez okova i balasta. Tek tada možemo formirati manje grupe prijatelja koji još uvek imaju mentalni kapacitet za prerađivanje niza premisa u konkluzije, a to je preduslov za multidisciplinarnu sintezu, za stvaranje realnih i konstruktivnih rešenja. Iz manjih grupa će se formirati sve veće i veće sinkrono delujuće grupe koje se neće raspadati jer u svojim temeljima neće imati šupljikavost laži.
Trebali bi prihvatiti činjenicu da postoje interesne grupe čiji je moralni sistem kompromitovan do najviše mere zbog čega sprovode nečovečnu agendu. Imenovani ili bezimeni pojedinci iza globalno sinkroniziranog korona plana i pokušaja prelaska na novi društvenu strukturu s totalnom kontrolom nad svim aspektima života čovečanstva, su pokeraškim rečnikom „all in“. Kada bi barem ovo do sada izneseno postalo jasno većem broju ljudi, bilo bi lako otkriti blef i srušiti celu agendu. Tada bismo i znali s kime popuniti ministarstva i ostale državne organe koji su u svakom slučaju potrebni za održavanje reda jer stvaranja nekog novog na moralu utemeljenog društva nije moguće preko noći.
Trebali bi se obrazovati i shvatiti da fantomski virus ne može biti uzrok bolesti, da testiranje bilo koje vrste nema nikakvog naučnog uporišta te da je u finalu cela virologija zapravo lažna, a služi kao temelj za rušenje civilizacije. Čak i bez ijednog naučnog objašnjenja, puko čitanje novinskih naslova uz korištenje zdravog razuma i logike dovodi do iste saznanja. Niti bolest nastaje kako virolozi misle, niti se šire kako epidemiolozi tvrde, a naročito se ne tretira kako to mehanički rade medicinari. Da su svi oni u pravu, u poslednjih 100-ak godina ne bismo imali streloviti porast broja bolesti od kojih ljudi umiru, pored navodno sve modernijeg i produktivnijeg zdravstvenog sistema. Kada današnja virologija i epidemiologija i dobar dio medicine potone u parafin, imat ćemo priliku proniknuti dublje u uzroke i smisao bolesti te omogućiti odgovarajuće lečenje prirodnim preparatima kao što su to uspešno radili naši preci tisućama godina pre pojave alopatske medicine.
Trebali bi shvatiti da je današnje društvo izgrađeno na temeljima i vrednostima koje razne interesne grupe pokušavaju srušiti kroz infiltraciju i izvrtanje sistema vrednosti ne bi li postavili temelje novog društva koje će izgraditi prema njihovim poimanjima sloboda i biti čovjeka, a protivnom svemu što smo do sada živeli i baštinili, protivno svemu što mi kao ljudi osećamo da bismo trebali biti. Na staro normalno povratka nema, a novo bi trebalo biti izgrađeno u skladu s našim elementarnim vrednostima, a ne nekim kompjuterskim modelom.
Trebali bi svima koje poznajemo neumoljivo objašnjavati da se u svetu vodi rat protiv čoveka na svim nivoima te da je izlaz u demistificiranju laži i dogmi jer je samo pitanje vremena kada će nametnute mere i tehno-zakoni pokucati na svačija vrata. Ukoliko će neko moći probiti do potrebnog razumevanja realnosti i prihvatiti dužnost koja prirodno sledi, stvorit će se dodatni prostor za delovanje koje neće biti iz nužnosti već iz svesnog razumevanja.
Trebali bi odustati od traženja vođa i spasitelja i povezati se na elementarnom ljudskom nivou putem vrjednosti koje svaki od nas ima. Okosnica povezivanja mora biti sloboda u svakom pogledu. Kada to zaista napravimo, kada sloboda zaživi u našim srcima i kada shvatimo proporcije laži koje su nas celo vreme držale pod vodom, bit će dovoljno napisati objavu ili poruku prijateljima „Nađemo se sutra u podne pod satom“ koja će se „viralno“ proširiti svim mrežama, kanalima i grupama, a centre gradova će ispuniti stotine tisuće ljudi, bez vođe ili šefova, bez mesija i lažnih proroka, bez muzike i mažoretkinja, bez hleba i igara. Tada to NEĆE biti protest već okupljanje svesnih i u slobodi povezanih pojedinaca, s moralnom i mentalnom snagom potrebnom za izgradnju novog društva po meri razuma. Kada se to dogodi, možete biti sigurni da su stvoreni preduslovi da se napravi nešto zaista konkretno, bez agresije i bez nasilja.

Umesto zaključka, trebamo biti svesni da ukoliko propustimo vremenski okvir za miran otpor, agresija će biti sve veća i veća, a to će izazivati i sve agresivnije odgovore čovečanstva suočenog s bezizlaznom situacijom. Takav scenarij treba izbjeći po svaku cenu, a najbolji početak je u rečima RAZUMEM što se događa i NE PRISTAJEM.

Izvor: logično.kom