Породица и школа

Како постати дипломирани издајник

Фото: https://www.prijemni.rs/fakultet-politickih-nauka/beograd/67/

Посвећено *акултету за *олитичке науке

Данас у земљи *рбији постати дипломирани издајник уопште није тешко. Потребно је да завршите неку средњу школу (успех није битан) и упишете неки друштвено-хуманистички факултет (први корак), предност имају програми …тологије, …листике, међународних питања, а нису лоши ни програми …торије, …хологије и сродних дисциплина. Једноставно, избор је баш велики. Други корак је да од професора издајништва пажљиво слушате лекције и покажете оданост њиховој издајничкој науци, по могућности и да се покаже знатан степен удвориштва и сличних неморалних чињења. Уколико сте професоре издајништва убедили да сте дупе*изац, да обожавате евре и друге западне валуте, да им се клањате до земље, да не можете замислити живот без тих новчаница, те тако надахнути новом евровером (у неким случајевима и доларвером) дипломирани издајник не може очима да види суграђане који се изјашњавају као *рби. Не само што не може да их погледа, него их и мрзи из дна душе, као последњу поган, спреман да их увек изда и поткаже (наравно за евре или доларчиће – ни код бабе нема џабе).

НИЈЕ ОБАВЕЗНО ИЋИ У ИНОСТРАНСТВО ЗА СТУДИЈЕ ИЗДАЈНИШТВА

Такве ће, дакле, професори издајништва одмах препоручити **владиним организацијама евроатлантистичког једноумља, а у најбољем случајевима и *ИА-и, *И-6, а ни немачке службе нису шкрте. Напротив. Препорука значи евриће. Много еврићаааа, а еврићи значе да могу да купујееееемммм, да путујеееем. Али шта треба такав грантојед (издајници који живе од грантова – прим, аут.) да ради? Наравно да издаје. Било кога и било шта. Државу, њу првенствено, веру? Тја, ко на то обраћа пажњу. Војску, оца, мајку… ништа није свето, све може да се издаје, али зато еврићи су ту да ућуткају савест. Дакле за трице и кучине добијам гомилу евра, размишља студент издајништва… Није лоше, наравно, ако на врата не закуца *БА и *ИА (чудне неке скраћенице). Е, онда, е онда… мрак.

Наравно, не постаје се дипломирани издајник преко ноћи. Неее, мора се проћи факултет. И то не неки патриотски (посебно се гнушају Војне академије и сличних образовних институција). Мора се, дакле, ни мање ни више, него четири године жуљати клупа и прочитати брдо (издајничке) литературе (остала је забрањена, посебно српска и руска, док она православна, уколико буде примећена, по аутоматизму лишава студента да стекне диплому издајника).

Ипак, за разлику од других студијских програма, за диплому издајника није обавезно ићи у иностранство (мада у издајничкој хијерархији посебно цене додатно издајничко образовање у Енглеској и Америци, мање у Немачкој и Аустрији, где добију степен мастера и доктора издајништва). Наравно, за оне који не воле да се ломатају по тим егзотичним државама обезбеђено је да у Србији имамо прави рај за све оне који желе да се образују и стекну диплому издајника (сва три циклуса, основни, мастер и докторски – све према таленту).

САДРЖАЈ СТУДИЈА ИЗДАЈНИШТВА ЈЕ…

Која ср*ња, овај знања, морају усвојити студенти током четворогодишњих студија издајништва? Прво, да су *рби геноцидан народ. Генетски – ни мање ни више. Ко тако не мисли – магарац је. Дакле непоправљиво геноцидни. *уси су геноцидни народ, самим тим *уски је геноцидни језик и не сме се учити ни на једном образовном нивоу.

У *ребреници су *рби, такође, починили геноцид, Косово и Метохија није *рпска покрајина, Православље је нацистичка религија, ћирилица је, адекватно томе, нацистичко писмо, *рбија се мора свести на Београдски пашалук, *рби су се досељавајући се на Балкан починили геноцид над *лбанцима и свим осталим знаним и незнаним народима… Према томе, правда је да *рби и *уси нестану, а њихове територије и природна и културна богатства преузму други, пре свега *нглосаксонци (и они који се представљају као они), *емци, јер никада нису у историји починили добро дело, пардон геноцид.

Међутим, међууутииим, брајко мој! *рби су се показали као жилав народ. И поред толико издајника, још постоје. Зато је колективни Запад смислио генијалну идеју. Да *рби уђу у НАТО и Европску унију и да их, потом, све пошаљу (осим издајника наравно, они ће сами да поцркају кад Запад престане да их финасира, јер ништа не знају да раде осим да издају) на Источни фронт, да их *уси потамане, све полако ко *крајинце. Нема трте-мрте, само трт.

После гостовања једног иностраног професора издајништва на Факултету за *олитичке науке, случајно *емац (који тврди да његов народ никад није починио злочине какве су починили *рби), онако другарско-непријатељски, у кругу Срба-пријатеља, саопшти окупљенима да смо, коначно, ето, постали земља издајника, те да он честита на том величанственом успеху. Толико су се евроатлантски *рби трудили да гледано по броју становника имамо више издајника од самих *емаца. Запад, дакле, није џаба бацао евре и доларе. Србија је постала препуна дипломираних издајника спремних да увек, у сваком тренутку издају преостале *рбе који још нису упознали лепоте издајништва, него тврдоглаво остају верни православљу и нацији.

А што је посебно интересантно, остали *рби видевши напредак дипломираних издајника нагрнуше да уписију овај студијски програм, те професори издајништва почеше, брале мој, да размишљају да прошире капацитете. Него како, да прошире, а други немају ни шаку студената и морају да гасе своје програме. Успех, бато!

Међутим, није то ништа ново. Арчибалд Рајс је после Првог светског рата  написао књижицу „Чујте Срби, чувајте се себе“ (1928), у којој, између осталог, пише: „Колико пута сам гледао како се ваши најмоћнији људи клањају богатству?… Када вам је злато, током дугих векова ускраћивано, најзад постало доступно, сувише вас је опчинило, а због те опчињености изгубили сте многе веома племените особине, које сте имали, а које, уосталом, још срећемо код људи којима је далек живот ваших „интелектуалних градова“.

Опа, Бато! Још 1928. године је примећено да наши интелектуалци верују у злато, али времена се мењају, злато треба западњацима, а *рбима интелектуалцима су довољне папирне новчанице евра и долара (штампају их према потребама).

Е, моји *рби, шта сте дочекали, да уместо за злато – издајете за папир! Пих! Да вас преци виде – стидели би вас се. Из све снаге. Пих, да издајете за безвредне папире, како вас није срамота?

Аутор: Цветин Глоговчанин

Извор: Наука и култура

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!