Како је Тесла спасио Москву 1941?
Негде више од године дана потом, јула, или августа 1935, инжењер Петровић је стигао у Берлин носећи собом Теслин пројект новог оружја с намером да преда совјетском војном аташеу при амбасади у Берлину. Приметио је да га прати немачка тајна полиција. Случајем, у то време, долази из Париза чувено културно-уметничко друштво “Национално позориште – Одеон”, које ће гостовати у Берлину месец дана. Петровић је запазио на уличним плакатима да главну улогу у представама има Србин – Михаило Ковачевић Мишел и он ће бити тај који ће решити проблем!
Посећујући представе, инжењер Петровић се тако упознао с чувеним глумцем, редитељем, преводиоцем, позоришним историчарем и писцем мемоара – Михаилом Ковачевићем Мишелом, рођен у Београду, на Врачару. Отац му је био новинар, брат лекар у Лазаревцу, по коме ће градска болница добити име “Др Ђорђе Ковачевић”. Тако се Теслин инжењер зближио са земљаком Михаилом, и задобивши поверење замолио га да преда једну фасциклу совјетском војном аташеу.
После двадесетк дана, када су се поново састали, Михало је упитао свог новог пријатеља Петровића шта је то тако важно било у фасцикли? Инжењер Петровић му је одговорио да је у њој био “Пројекат артиљеријског разорног оружја – вишецевни топови, који се пале на струју, као поклон Русима од нашег великог научника Николе Тесле”!
Тако се Теслин пројекат 1935. године нашао на Стаљиновом столу у Москви. Стаљин је окупио стручњаке, инжењере и маршале и затражио њихове оцене о сврсисходности оружја. Сви су били одушевљени, посебно маршал Михаило Николајевич Тухачевски, који је предложио да се совјетска армија обавезно њиме наоружа, које ће назвати руским именом “Каћуша”. Тако је после две године направљен у једном примерку и испробан Теслин “вишецевни топ са паљењем на струју”. Али те године Стаљин ће ликвидирати Тухачевског, који је иначе био заговорник нове доктрине “дубинске операције” с тенковским јединицама као носиоца удара и пробоја. Војним ударом 27. марта 1941. године, Војска краљевине Југославије одложила је почетак Хитлерове операције “Барбароса” на СССР за више од месец дана. Тако су немачки тенкови са закашњењем напредовали по смрзнутом снегу ка Москви и запретили опкољавање у операцији “Тајфун” почетком октобра 1941. Жуков није више имао резерви. Стаљин је од јуна (до новембра) изгубио 3.000.000 војника. Када је упитао шта би спасло Москву, добио је одговор – резерве! “Сваки идиот”, праснуо је Стаљин, “умео би да одбрани град с резервама”! Имао је свега још 15 тенкова, на шта је Маљенков приметио да је то све што је остало! Из измештене фабрике за “каћуше”, коју је Стаљин нужно ставио у погон у Јужном Сибиру, још оне нису стизале. Информативна служба Рајха у Берлину је објавила да је Русија “готова”, али Стаљиново гвоздено, и штедљиво, руковање резервама, сједињено с Жуковљевим врхунским и бруталним начином борбе, остављало је последице Немцима; њихова возила страдала су у леду и блату, а људство се премарало и смрзавало. Видело се да закашњење од готово месец дана због Хитлерове одлуке да нападне Југославију води у катастрофу! Немци су се поново зауставили ради припреме за завршни ударац, убеђени да је Стаљин исцрпео све ратне изворе! Стаљинова Далекоисточна армија од 700.000 људи била је према граници с Јапаном, али крајем септембра, Рихард Зорге известио је (12.10) да Јапан неће напасти Русију. Кагановић је организовао непрекидне железничке транспорте, који су за кратко време преместили 400.000 одморних војника, 1.000 тенкова и 1.000 авиона преко евроазијског бескраја, у једном од најодлучнијих логистичких чуда Другог светског рата. Последњи воз кренуо је 17. октобра и ова тајна војска почела је да се групише позади Москве и наоружава “каћушама”. Рат се примакао Кремљу. Микојана је 28. октобра оборила експлозија бомбе. Маљенков је радио на Старом тргу; кад га је Стаљин позвао у Кремљ и чим је изашао, немачка бомба је разорила ту зграду. Противнапади су се утопили у снажну немачку офанзиву као последњи залет “Тајфуна” ка Москви. Стаљин је поново позвао Жукова и питао да ли може да одбрани Москву? “Држаћемо Москву, у то нема сумње. Али требају нам још најмање две армије и бар 200 тенкова” запомагао је Жуков. Стаљин му је послао армије, али “тенкова за сада немамо”! Али Жуков је до 5. децембра довео Немце у пат позицију, изгубивши 155.000 војника за 20 дана. Хитлеров “блицкриг” је практично пропао. Стаљин 6. децембра Жукову даје три нове армије и наређује велику противофанзиву на четири најближа фронта. Тако ће Жукови урагани “каћуша” потиснути Немце 250 до 300 км од Москве.
Захваљујући Теслиним “ракетним вишецевним топовима с паљењем на струју” битка за Москву била је Стаљинова прва победа над Хитлером у Другом светском рату! Али, вероватно, очајни немачки Фирер свој бес ће искалити и годину дана касније шаљући свог специјалца, Ота Скорценија, у Њујорк да мучки ликвидира србског и светског научника и проналазача на гласу, Николу Теслу!
Аутор: Новица Стевановић
Извор: Фејсбук
