Како је Мосад сарађивао са вођама Трећег Рајха да се Јевреји из концентрационих логора пошаљу у Палестину

Иако су многи читаоци историје Другог светског рата можда свесни злогласног „Хавара“ или „Споразума о трансферу“ — где су ционистички Јевреји и национал-социјалисти сарађивали да добровољно преместе Јевреје и њихово богатство из Немачке у Палестину — врло мало њих зна за други (и далеко контроверзнији) споразум који је укључивао јеврејску емиграцију из Немачке, у коме су Јевреји који су заправо били заточени у концентрационим логорима добили слободу ако би пристали да буду отпремљени у Палестину.

Не само да су страшни СС-овци дозволили припадницима ране инкарнације Мосада да уђу у логоре и директно намаме Јевреје да емигрирају, већ су овим Јеврејима дали лажне путне исправе како би им помогли да заобиђу рестриктивне забране путовања директно у Палестину под британском контролом.

Великодушни СС је такође надокнадио Мосаду трошкове специјалних изнајмљених бродова који су превозили ове Јевреје у Палестину — најмање 10.000 њих је пребачено из логора у Палестину према овом „тајном“ договору.

Неко би помислио да би било много јефтиније, безбедније и ефикасније једноставно стрељати ове Јевреје у логорима и завршити са тим. Барем у то желе да верујемо холивудски Јевреји попут циничног присталице Иргуна — Бена Хехта — који је написао „Казабланку“.

Овај великодушни споразум у потпуности је у супротности са званичним наративом да су Јевреји послати у ове „логоре смрти“ да би били или одмах истребљени или да би радили до смрти. Зашто би Хајнрих Химлер, кога Јевреји блате као „архитекту холокауста“ који је наводно желео да истреби сваког Јеврејина у Немачкој и Европи, ушао у формални споразум са Мосадом, покрио све трошкове и дозволио јеврејским затвореницима (чак и осуђеним злочинцима) њихову слободу ако само пристану да се преселе у Палестину?

У свом есеју из 1994. године „Емиграција Јевреја из Трећег Рајха“, немачка историчарка Ингрид Векерт открива ову ретко испричану причу о наизглед невероватној сарадњи између Мосада и најозлоглашенијих батинаша Другог светског рата – дословног отелотворења „геноцида” и „нацистичког зла” — Хајнриха Химлера.

Ингрид Векерт пише: „Mossad le Aliyah Bet” дословно се преводи као „канцеларија за другу имиграцију“ и заправо је прикривала нелегалну имиграцију у Палестину. Из овога је касније настала Мосад тајна државна полиција коју одржава савремена држава Израел. Првобитну канцеларију су основали палестински Јевреји у Паризу, давне 1937. године. Развила се из створене потребе да се супротставе британско-палестинској политици, јер су Енглези издавали само ограничен број дозвола за улазак, и сигурно знатно мање од броја Јевреја који су желели да се населе у Палестини.

Потенцијални имигранти били су груписани у специфичне категорије, узимајући у обзир њихово лично богатство и позицију/вештине, а визе за улазак су издаване на основу пожељности. Ако би особа неком лошом срећом припала категорији која по администрацији Британског мандата није била пожељна, та особа не би могла да рачуна на визу за улазак у земљу.

„Између 1932. и 1945. године британске окупационе снаге примењивале су следеће категорије:

A-1: Особе са 1,000 палестинских фунти личног капитала.  Пр

A-2:  Образовани људи са 500 фунти, у мери у којој им укупна економска ситуација. обезбеђује позицију према процени имиграционих власти.

A-3: Мајстори/занатлије који имају најмање 250 фунти.

A-4: Пензионери са примањима од најмање 5 фунти месечно.

A-5: Особе са посебним, ретким вештинама и знањима, који имају барем 500 фунти сопственог новца.

Категорија Б: Особе са обезбеђеним средствима за издржавање

Б-1: Сирочад млађа од 16 година чије издржавање плаћа јавна установа.

Б-2: Особе верског позива/професије.

Б-3: Студенти и ђаци чије издржавање је гарантовано до завршетка школовања.

У категорији Ц били су радници/запошљива радна снага између 18 и 35 година старости. Број виза одређивао се два пута годишње од стране Палестинске британске мандатне владе.

У  категорији Д били су супруге, деца и родитељи Јевреја који живе у Палестини, у мери у којој је спонзор могао да их издржава.

Омладинска алија била је посебна категорија за младе људе између 15 и 17 година. Може се претпоставити да је таква каталогизација потенцијалних имиграната на основу њихове корисности разбеснела јеврејске вође. Нарочито након Палестинског мандата, од 24. јула 1922. године, који је предвиђао ублажавање и подршку јеврејске имиграције, иако уз одговарајуће разматрање права других мањина. Касније су покушали да заобиђу британске прописе и да организују сопствене начине имиграције, који су према британским схватањима били једноставно незаконити.

Нарочито су та британска правила додатно пооштрена 17. маја 1939. Међутим, почевши од 1937. године, Мосад је отворио канцеларије у многим европским земљама; берлинска канцеларија је успоставила контакте са СС-ом и Гестапоом и развила се блиска сарадња. У складу са њиховим фундаменталним ставом према јеврејској емиграцији, СС и Гестапо су често помагали агентима Мосада. У децембру 1938. године, Рајхсфирер-СС Хајнрих Химлер наредио је ослобађање свих јеврејских логораша који су желели да се припреме за емиграцију.

Агентима Мосада било је дозвољено да у логорима регрутују следбенике који би били вољни да побегну у Палестину на изнајмљеним бродовима. У мери у којој је Пино, оперативац Мосада, могао да гарантује Гестапоу хитну емиграцију, могао је да утиче на ослобађање многих младих Јевреја. Папир, који би он потписао, био је довољан да подстакне њихово отпуштање.

С обзиром на то да та палестинска рута није била званично призната, емигрантима су биле потребне транзитне визе и пратећа документација. Гестапо је помогао у обезбеђивању потребног покрића, као и у изнајмљивању одговарајућих бродова, укључујући и плаћање извршених услуга. Након тога, 1939. године, многи бродови су илегално превезли хиљаде имиграната из Европе у Палестину.“

Сарадња Гестапоа и Мосада није се завршила након почетка рата, већ се и појачала у неким областима. Имиграциони папири за лажне дестинације издавани су, а емигранти су увежбавали да не откривају своју праву дестинацију. Ову акцију Мосада омогућили су СС/Гестапо и незванична сарадња других немачких канцеларија. Одлазак око 10.000 емиграната из немачких лука био је заказан за лето 1939. Али рат је почео пре него што су бродови могли да напусте те луке и Краљевска морнарица је блокирала све излазне руте.

Приредио: Милан Старчевић

П. С. За опширније информација о емиграцији Јевреја из Трећег Рајха читаоци могу прочитати из пера Ингрид Векерт на веб- порталу: https://codoh.com/library/document/the-emigration-of-the-jews-from-the-third-reich/en/

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!