Како је контроверза о вqкцини против малих богиња открила непознате информације
Након што су хрватски медији објавили текст о морталитету од морбила, на друштвеним мрежама се развила жива полемика о истинитости објављених информација, а посебно о потреби вqкцинисања што већег броја грађана Хрватске. Саговорници су се осврнули на статистичке податке, разум, логику, глупост, „гуштере“, а неки и на теорије завере. Ту су били информатичари, правници, економисти, као и један хрватски педијатар – велики поборник вqкцинације.
„Напомена: Ово је стари чланак са портала Логично. Сваки пут када осетимо пристрасност и субјективност мејнстрим медија, осећамо дужност да покажемо другу страну. То су темељи новинарске објективности. Портал Логично поштује науку и напредак, али читаоци треба да знају када је вqкцинација неопходна, а када не. Које су позитивне стране вакцинације, али и оне негативне. Редовно допуњујемо чланак новим сазнањима. Занимљиво је да је прошле године кампања почела истог дана као и ове године, и то на светском нивоу, што показује да није реч о спонтаности, већ о постојању извора информација.“
Током живахних, али за неколико веома корисних разговора, изненада је испливала занимљива информација о стварној ефикасности вqкцине против морбила.
Хрватска је веома млада земља. У недостатку ваљане статистике током времена, хрватски научници своја сазнања заснивају на литератури која им је доступна, а која је често мањкава. Сви закључци засновани на делимичним информацијама не могу бити објективни. Да бисмо добили што објективније информације о морбилама, преносимо оригиналне информације француских научника који имају приступ веома детаљним статистичким подацима о морбилама у последњих 100 година.
Ми их у народу зовемо „дечије богиње“, што већ по имену каже да је то дечја болест. Морбили су болест од које је скоро свако дете „морало” да преболи. Идентичан опис морбила налазимо и у француској литератури, који такође говори о „безопасној болести“.
„Веома је тешко систематски вqкцинисати популацију против безопасне болести попут морбила, где је смртност у најтежим хоспитализованим случајевима само 1 од 588 особа. Не ради се о глобалној обољелој популацији, већ само о онима који имају теже компликације“, пише професор Бастин 1977. године.
Десет година касније, на конференцији која је имала за циљ промоцију програма вqкцинације, професор Жак Ру, директор Министарства здравља Републике Француске, представља начине сензибилисања јавности и лекара о „опасној болести са веома тешким последицама”.
Професор Жак Ру, члан Комунистичке партије Француске (ПЦФ) и бивши председник Светске здравствене организације, осуђен је 1993. на три године затвора због скандала са зараженом крвљу, који ће оставити неизбрисиву мрљу на његовој каријери.
Шта статистика каже о морбили?
Греше они који тврде да су богиње искорењене вqкцинама. Графикон у наставку врло јасно показује регресију смрти од морбила у Француској.
Број умрлих од морбила у Француској
Између 1906. и 1983. године, пре него што је покренута кампања вqкцинације против малих богиња, број умрлих пао је са 3.754 на 20. Наравно, упркос порасту становништва од 33%. (Annuaire statistique de la France).
Аргументи који се користе за стварање страха код мајки односе се на две озбиљније компликације: енцефалитис (запаљење мозга) и субакутни склерозирајући паненцефалитис ССПЕ (прогресивно оштећење мозга) које се могу појавити годинама након преболевања малих богиња.
Занимљиво је да је у Француској 1934. од морбила умрло 1.349 људи.
О томе је сачињена и службена белешка: „У неколико стотина случајева морбила код деце и одраслих, две године пратимо стање у болници „Клауд Бернар“, где смо имали само један случај енцефалитиса (запаљења мозга).
После 1983. године, када је почела кампања масовне вакцинације, забележено је 11 случајева енцефалитиса и 12 случајева ССПЕ.
У „Медецине Працтициенне – н°664/април 1977“. цитирана је британска научна студија која говори о морталитету од морбила. Смртност деце између 5 и 9 година била је најмања. Управо у том узрасту деца су највише оболевала од морбила. Смртност деце млађе од годину дана била је 4 пута већа, а код старијих од 25 година ризик је био 8,5 пута већи. Ови подаци нису били нешто ново, пошто је СЗО (Светска здравствена организација) 1950. године тврдила следеће:
„Данас не постоји ништа што ће имунизирати становништво против морбила. Само доживотна имунизација може бити предмет систематске вакцинације, иначе ћемо имати одлагање болести и њеног појављивања у узрасту када је ризик највећи”. То потврђује „народно” мишљење да је боље на време преболети морбила, него одлагати њихову појаву.
Због тога су оспице добиле назив дечија болест.
Године 1960. фармацеутска компанија Мерцк развила је ММRII вqкцину
Због уверења да јака доза вqкцине имунизује доживотно, САД су планирале систематску вqкцинацију већ почетком 60-их, што су и урадиле. Након систематске вqкцинације циљ је заиста постигнут. Забележено је спектакуларно смањење броја оболелих. Међутим, крајем 80-их година дошло је до наглог пораста броја пацијената са великим бројем умрлих. Повећање броја пацијената примећено је код новорођенчади (деце млађе од једне године) и људи старијих од 25 година, за шта је професор Бастин тврдио да ће се десити 10 година раније.
Нова ситуација приморала је америчке научнике да препоруче другу дозу вqкцине 1989. године. Идентична ситуација десила се у Француској и Швајцарској, где се нова доза вqкцине препоручује са 6 и 15 година.
Из свега наведеног је очигледно да природна имунизација после болести траје много дуже од имунизације створене вqкцинацијом.
У првој фази након вqкцинације, особа заиста стиче одређену количину имунитета која га штити од морбила.
Вирус је такође мање присутан у природном окружењу, због смањеног броја оболелих.
У другој фази имамо популацију чија имунизација слаби и која треба да обнове вакцинацију како би се поново заштитила у будућности.
Мајке имунизоване вqкцином које никада нису имале морбиле, више не преносе антитела на своје бебе јер немају та антитела. Због тога, бебе постају подложне вирусу морбила. Управо то је разлог зашто имамо висок морталитет одојчади, а за шта је заслужна имунизација, односно вqкцинација. Што је популација више вqкцинисана, то постаје осетљивија.
Узимајући у обзир наведену ситуацију, спроведено је математичко моделирање које је требало да објасни шта ће се са морбилама дешавати у будућности. Без обзира на кампање које промовишу вqкцинацију, стопа вqкцинације је око 80%. С једне стране имамо популацију којој су потребне нове дозе вqкцина, а са друге људе који су природно имунизовани.
Сада разумемо зашто мале богиње нису искорењене упркос вqкцинацији. Имамо случај у Сједињеним Државама где је вqкцинација готово 99% завршена, а ипак имамо пораст случајева. Наравно, одмах се „аргументирају” разлози пораста оболелих: прекасна вqкцинација, слаба имунизација,…
И у Француској смо сведоци пораста броја оболелих међу вqкцинисаном популацијом. Године 1985. од морбила је оболело само 3% вqкцинисане популације, а 1994. године тај број је порастао на 27%. Потпуно идентичну ситуацију имамо и са осталим „дечијим болестима“.
У неким афричким земљама смртност је била већа код вqкцинисане популације него код невqкцинисане популације (Зимбабве и Нигер 1992). Научници имају оправдање и за афрички случај: „Велика врућина онемогућила је дистрибуцију вqкцине”. Чињеница је да неухрањеност, недостатак витамина А, лош квалитет воде која узрокује честе дијареје утичу на имунитет становништва у Африци, а самим тим и на склоност морбила.
Није ли боље преболети богиње?
Из свега наведеног намеће се логично питање зашто смо од безазлене дечије болести направили глобални проблем. То нису само богиње, већ и неке друге дечје болести – на пример, заушке.
Људи који су преболели морбиле у детињству носе антитела. Да ли мајке преносе антитела на своју децу и тиме их природно штите од смртности је питање на које научници морају да одговоре.
Неколико научних студија потврђује везу између људи који нису преболели морбиле у детињству и веома озбиљних болести: аутоимуних болести, кожних болести, дегенеративних болести костију, па чак и одређених врста рака (Тхе Ланцет 1985).
У жељи да замене природну имунизацију која траје током времена, научници су дали предност вакцинама. Пораст компликација код оболеле одојчади је већ од почетка био познат, што потврђује и данашња статистика.
Да ли смо овде имали посла са економским проблемом који занемарује здравље грађана, да ли је то легитимно и неопходно питање? Грађани имају право да знају шта кажу интелектуално поштени научници, не „аматери” којима припада аутор овог чланка, већ који желе да пренесу мишљење свих, а не само неких.
Ако наука није у стању да својим научним методама објасни основне чињенице обичном грађанину, онда то није наука, већ манипулација или непознавање научно заснованих чињеница.
Текст прилагодили србском језику уредништво Борба за истину
Извор: Логично
