Како је један онколог задобио вјеру
Доктор Марко бјеше познати специјалиста из области онкологије. Једном се спремао за веома важну конференцију у други град на којој је требало да прими одликовање из области медицинских истраживања. Био је веома узбуђен јер су на овој конференцији требали да дају оцјену његовом вишегодишњем раду.
Међутим, два сата након полијетања догодило се принудно слијетање на оближњи аеродром због неке техничке неисправности. Доктор се уплашио да неће успијети да стигне па је стога изнајмио ауто и запутио се према граду у којем је требала да се одржи конференција.
Ипак, убрзо након што је кренуо, вријеме се погоршало и почела је силна олуја. Због јаке кише промашио је правац и залутао је.
После двочасовне вожње без икаквих резултата схватио је да се изгубио. Био је гладан и уморан па је стога ријешио да потражи где да се заустави. Након неког времена набасао је на малену и стару кућицу.
Изгубивши сваку наду, изашао је из аута и покуцао је на врата. Врата је отворила једна лијепа жена. Све јој је објаснио и замолио ју је да искористи њен телефон. Међутим, одговорила му је да она нема телефон али да може да уђе и да сачека док се вријеме не побољша.
Љекар који је био гладан, мокар и уморан прихватио је њен љубазан предлог и уђе. Дама му је дала топао чај и нешто да поједе. Рекла му је да може да јој се придружи у молитви уколико то жели. Доктор Марко се осмехнуо, одбио је и рекао да он вјерује само у труд и рад.
Сједећи за столом и пијући свој чај доктор је посматрао ову жену кроз слабу свијетлост свијеће, како се моли поред дјечије колијевке. Љекар је схватио да јој је потребна нека помоћ и када је завршила са молитвом упитао ју је шта жели од Бога и зар она стварно мисли да ће Бог некада чути њене молитве. Онда ју је упитао у вези дијетета које је лежало у креветићу поред којег се молила.
Жена се тужно осмијехну и рече да је то њен син који пати од ријетког типа рака и да постоји само један љекар који се зове Марко а који га може изљечити, али да она нема новца да му плати и плус он живи у другом граду. Рекла је да јој Бог још увијек није одговорио на молитву али да зна да ће јој помоћи и да ништа неће уништити ту вјеру.
Забезекнути доктор Марко остаде без ријечи и заплака. Он прошапута Бог је велики, и присјети се свега што се са њим данас догодило, неисправности авиона, снажне олује због које је скренуо са пута… И све то се десило због тога што Бог не само да је одговорио на њену молитву већ је и њему пружио прилику да побјегне из материјалног свијета и да помогне сиромашним и несрећним људима који немају ништа друго осим молитве.
У животу не постоје случајности.