Како је Иво Андрић преживео четири режима

„Чак и штетна истина говори више од корисне лажи“ Томас Ман

Од суботе на РТС1 државној телевизији почиње емитовање серије „Нобеловац“ о животу Иве Андрића. Знајући раније пројекте РТСа (пример серије „Немањићи“ ) можемо сигурно да очекујемо квалтетну и пре свега историјским чињеницама засновану серију. Пре серије ево неколико података из живота славног нобеловца, а који сигуран сам ће бити споменути и у серији.

Иво се родио у Травнику у хрватској обитељи Антуна Андрића и супруге му Катарине. Месец дана по рођењу је крштен у католика у Цркви Ивана Крститеља у родном граду. Добивши стипендију Хрватског просвјетног друштва Напредак започиње студије на Мудрословном факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. Касније студира и у Бечу де у клубу хрватских студената Звонимир одржава предавање поводом смрти Густава Матоша.

Био је већник Трећег заседања Завнобиха, а 1946. године постао први председник Савеза књижевника Југославије.

У масонство је ушао у ложи „Препород“ у Београду 1925. године. У уласку у Братство је касније написао:

,,Кад ми је понуђено да ступим у Слободно зидарску Ложу, био сам млад човјек кога нису привлачили ни друштвене забаве ни партијско политички живот. И врло радо сам прихватио прилику да се нађем у друштву озбиљних и добронамерних људи, где бих могао можда користити земљи и друштву и усавршавати се и подићи се особно,,

Из Андрићевог масонског живота је најпознатија швалерација са кумом. У Архитектонској табли (записник са састанка масона) која се чува у Архиву Југославија у фонду 100 пише:

,,Брат Грга Богић саопштава да се Брат Иво Андрић огрешио о Брата Густава Крклеца тиме што је ступио у недозвољене односе са његовом женом. Брат Иво Андрић је преда мном признао своју кривицу и изјавио да се каје и да се жали што се за један час заборавио,,

Иву Андрића у културној чаршији сматрају нитковом зато што је преживео четири, пет режима а није стрељан. То се у Србији сматра нитковлуком, рекао је, између осталог, писац Светислав Басара на представљању своје књиге „Контраендорфин“ у Дому културе Студентски град.

Историјска чињеница је да Андрић одлази код Милована Ђиласа где тражи да га исеку са фотографије. То је урадио у време када се лако губила глава. Неко је изложио у Војном музеју фотографију на којој он стоји у својству амбасадора поред Драгише Цветковића и присуствује потписивању Тројног пакта. Он је добро схватио да ће то бити прст у око многим посетиоцима и отишао је код Ђиласа и замолио га да ту слику уклони. И та је слика склоњена.

У хрватском издању Википедије (то у српском нема) је и следећа реченица:

Ivo se Andrić ponudio za suradnju i diplomaciji Nezavisne Države Hrvatske, ali je od namještenja odustao.[14] Aleksandar Stipčević, povjesničar knjige i informacijske kulture, ocijenio je Andrićev elaborat o Albaniji iz 1939. godine riječima: ono što je Andrić predlagao savršeno se uklapalo u rasističke teorije koje su u to vrijeme bile u modi u nekim zemljama Europe, posebice u Hitlerovoj Njemačkoj, čiji je poklonik, inače, Andrić bio.[15] Ta ocjena ne osvjetljava ponajljepšim svjetlom Andrićev politički profil.[16][17]

Ово писаније можемо да схватимо и као хрватску пропаганду, али блискост амбасадора Краљевине Србије у Берлину Андрића са домаћинима је у многим документима видљива.

Да унапред не говоримо о серији „Нобеловац“ али сам сигуран да ће и наведене занимљивости из живота великог нобеловца бити приказане на малом екрану.

И како то рече нобеловац Брат Иво Андрић: „Није највећа будала онај који не уме да чита, него онај који мисли да је све оно што прочита истина“.

Аутор: Предраг Вучинић