Mišljenja

Kako je Irinej Dobrijević učestvovao u rušenju SPC i vladike Artemija

Irinej Dobrijević

Artemijeva dva „greha“ zbog kojih je proganjan su što nije hteo da prihvati da Kosovo i Metohija postanu šiptarski (ili pravilnije rečeno američki) i to što je bio veliki antiekumenista, a američkim kolonizatorima se posebno zamerio zato što Bajdenu (tada američkom podpredsedniku) nije dao blagoslov da poseti Dečane.

Vikiliks je objavio i beleške iz američke ambasade u Beogradu o kojima je novinar Nikola Vrzić napisao i knjigu, a skraćeno o tome je objavio tekst u magazinu „Pečat“ pod naslovom: „Episkop, muftija i depeše“. Ovaj episkop iz naslova je DOKAZANI američki špijun Mirko (Irinej) Dobrijević. Vrzić piše da su „ambasada Sjedinjenih Američkih Država i predsednik Srbije Boris Tadić radili na stvaranju proevropske pravoslavne crkve kojoj neće smetati nezavisno Kosovo …“. Američki ambasador je tražio od centrale u Vašingtonu „striktno i u potpunosti“ zaštiti identitet osobe koja je 26. maja razgovarala sa službenikom njegove ambasade. Koliko je napora centrala uložila da bi ispunila ambasadorov zahtev nije nam poznato, ali od Džulijana Asanža i njegovog Vikiliksa Poltov izvor nije uspela da zaštiti. Tako je zahvaljujući obelodanjenim američkim diplomatskim depešama otkriveno da se episkop australijsko-novozelandski Irinej Dobrijević američkim diplomatama izvestio u detalje o odnosima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, objašnjavao ko je to od crkvenih velikodostojnika sa vladom Vojislava Koštunice radio na ućutkavanju „umerenih glasova“ u crkvi povodom Kosova, obećavao da će delovati na stvaranju „realistične, praktične i apolitične“ pozicije SPC-a o Kosovu i „drugim pitanjima od interesa za međunarodnu zajednicu“…

Vrzić piše: „Polt traži da mu izvor, vladika Irinej Dobrijević, ostane sakriven – ponajbolje otkriva ovu paklenu zaveru diplomata, političara i crkvenih velikodostojnika protiv Crkve, države i naroda … Irinej Dobrijević ukazuje Amerikancima na koga još mogu da računaju, osim na njega samog. On je episkopa Teodosija nazvao „usamljenim glasom umerenosti …“. Teodosije će, iznenađujuće li slučajnosti, u godinama koje su usledile postati episkop raško-prizrenski, umesto raščinjenog vladike Artemija, Artemija, koga je Polt „ubeđivao da blisko sarađuje sa svojim umerenim i progresivnim kolegama – kao što su episkopi Teodosije i Grigorije – na pozitivnom pristupu koji bi ohrabrio kosovske Srbe da doprinesu pravednom i trajnom rešenju“, ali mu je Artemije, na svoju nesreću, jasno stavio do znanja da „nema nameru da igra konstruktivnu ulogu u procesu pronalaženja konačnog rešenja“.

Američki špijun u SPC Mirko Dobrijević je dugo spreman za ovu sramnu ulogu.  Nije imao ni dana iskušeničkog staža, nije ni jednu noć prespavao u manastiru, a za 216 sati je od monaha uznapredovao za jeromonaha. Da postane episkop mu je bilo potrebno 11 godina, ali postao bi i ranije da nije tri puta na saborima od strane „nacionalno orijentisanih“ vladika odbijan. Vredno je  radio u većem broju međunarodnih crkvenih organizacija, predstavnik SPC u Centralnom odboru Svetskog saveta crkava i Konferencije evropskih crkava, član Upravnog odbora Međunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije i radne grupe za ekološku pravdu Američkog nacionalnog saveta hrišćanskih crkava, sekretar Christian Church Together…“ Bio je u američkoj delegaciji koja je od Miloševića oslobodila tri zarobljena američka vojnika …Zanimljivo je da Mirku nije ni dlaka sa brade zafalila kada su objavljene depeše i kada je dokazano da špijunira svoju crkvu. 

Mirko dakle objašnjava ambasadoru da Artemije mora kao neposlušan da se smeni, a preporučuje da Teodosije kao najskloniji izdaji dođe na njegovo mesto. Što rečeno to i učinjeno. Amerikanci naređuju SPC da se Artemije smeni i Teodosije i Sava postave. Episkopi na čelu sa nekada najbližim Artemijevim saradnicima „justinovcima“ Atanasijem, Irinejem bačkim i Amfilohijem sramno za rad srebrnjaka izdaju svoga brata u Hristu i najsramnije mu podmeću neku navodnu krađu. 

Svi oni koji su u Svetom arhijerejsko saboru lažno osudili episkopa Artemija, ako u Boga veruju (valjda ima i takvih) morali bi javno da se pokaju da se ne bi sa Atanasijem, Amfilohijem i Irinejem Gavrilović u paklu pekli. 

Blaženopočivšem vladici raško prizrenskom Artemiju  Bog je sigurno dao rajsko naselje, a ako Bog da neki budući episkopi će ga među svece postaviti, sa Svetim Savom, Nikolajem žičkim i ohridskim. Ava Justinom ćeliskim … jer tamo mu je mesto.

Autor: Predrag Vučinić

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!