Како је Иринеј Добријевић учествовао у рушењу СПЦ и владике Артемија
Артемијевa два „греха“ због којих је прогањан су што није хтео да прихвати да Косово и Метохија постану шиптарски (или правилније речено амерички) и то што је био велики антиекумениста, а америчким колонизаторима се посебно замерио зато што Бајдену (тада америчком подпредседнику) није дао благослов да посети Дечане.
Викиликс је објавио и белешке из америчке амбасаде у Београду о којима је новинар Никола Врзић написао и књигу, а скраћено о томе је објавио текст у магазину „Печат“ под насловом: „Епископ, муфтија и депеше“. Овај епископ из наслова је ДОКАЗАНИ амерички шпијун Мирко (Иринеј) Добријевић. Врзић пише да су „амбасада Сједињених Америчких Држава и председник Србије Борис Тадић радили на стварању проевропске православне цркве којој неће сметати независно Косово …“. Амерички амбасадор је тражио од централе у Вашингтону „стриктно и у потпуности“ заштити идентитет особе која је 26. маја разговарала са службеником његове амбасаде. Колико је напора централа уложила да би испунила амбасадоров захтев није нам познато, али од Џулијана Асанжа и његовог Викиликса Полтов извор није успела да заштити. Тако је захваљујући обелодањеним америчким дипломатским депешама откривено да се епископ аустралијско-новозеландски Иринеј Добријевић америчким дипломатама известио у детаље о односима у Српској православној цркви, објашњавао ко је то од црквених великодостојника са владом Војислава Коштунице радио на ућуткавању „умерених гласова“ у цркви поводом Косова, обећавао да ће деловати на стварању „реалистичне, практичне и аполитичне“ позиције СПЦ-а о Косову и „другим питањима од интереса за међународну заједницу“…
Врзић пише: „Полт тражи да му извор, владика Иринеј Добријевић, остане сакривен – понајбоље открива ову паклену заверу дипломата, политичара и црквених великодостојника против Цркве, државе и народа … Иринеј Добријевић указује Американцима на кога још могу да рачунају, осим на њега самог. Он је епископа Теодосија назвао „усамљеним гласом умерености …“. Теодосије ће, изненађујуће ли случајности, у годинама које су уследиле постати епископ рашко-призренски, уместо рашчињеног владике Артемија, Артемија, кога је Полт „убеђивао да блиско сарађује са својим умереним и прогресивним колегама – као што су епископи Теодосије и Григорије – на позитивном приступу који би охрабрио косовске Србе да допринесу праведном и трајном решењу“, али му је Артемије, на своју несрећу, јасно ставио до знања да „нема намеру да игра конструктивну улогу у процесу проналажења коначног решења“.
Амерички шпијун у СПЦ Мирко Добријевић је дуго спреман за ову срамну улогу. Није имао ни дана искушеничког стажа, није ни једну ноћ преспавао у манастиру, а за 216 сати је од монаха узнапредовао за јеромонаха. Да постане епископ му је било потребно 11 година, али постао би и раније да није три пута на саборима од стране „национално оријентисаних“ владика одбијан. Вредно је радио у већем броју међународних црквених организација, представник СПЦ у Централном одбору Светског савета цркава и Конференције европских цркава, члан Управног одбора Међународне православне добротворне организације и радне групе за еколошку правду Америчког националног савета хришћанских цркава, секретар Christian Church Together…“ Био је у америчкој делегацији која је од Милошевића ослободила три заробљена америчка војника …Занимљиво је да Мирку није ни длака са браде зафалила када су објављене депеше и када је доказано да шпијунира своју цркву.
Мирко дакле објашњава амбасадору да Артемије мора као непослушан да се смени, а препоручује да Теодосије као најсклонији издаји дође на његово место. Што речено то и учињено. Американци наређују СПЦ да се Артемије смени и Теодосије и Сава поставе. Епископи на челу са некада најближим Артемијевим сарадницима „јустиновцима“ Атанасијем, Иринејем бачким и Амфилохијем срамно за рад сребрњака издају свога брата у Христу и најсрамније му подмећу неку наводну крађу.
Сви они који су у Светом архијерејско сабору лажно осудили епископа Артемија, ако у Бога верују (ваљда има и таквих) морали би јавно да се покају да се не би са Атанасијем, Амфилохијем и Иринејем Гавриловић у паклу пекли.
Блаженопочившем владици рашко призренском Артемију Бог је сигурно дао рајско насеље, а ако Бог да неки будући епископи ће га међу свеце поставити, са Светим Савом, Николајем жичким и охридским. Ава Јустином ћелиским … јер тамо му је место.
Аутор: Предраг Вучинић
