Како је Дража Михаиловић прослављао ВАСКРС
Четничку борбу и патњу Бог је дао! Четнички Ђенерал за време Ускрса, у шумама и планинама, прославио је Ускрс и наредио својим војницима и старешинама да посте и причешћују се На дан једног од најсрећнијих хришћанских празника – Ускрс, како је Ђенерал Дража овај празник прославио у ратном вихору Другог светског рата, у јеку борби против окупатора и комуниста, као и да ли је постио и причестио се?! Пре него што га је заменио 1. мај, 29. новембар, 22. децембар и слични датуми, Ускрс је, заједно са Божићем, био један од два највећа празника, како у народу, тако и у војсци. То је важило и током Другог светског рата. Дражина врховна команда је прво издала обавештења поводом Ускршњег поста.
На пример, ово је Дражино наређење свим јединицама од 22. фебруара 1944. године,
„Пошто ускоро долази Ускршњи пост, наређујем да се пости прва и последња недеља“. Понављам, прва и последња недеља. Ово се односи на све старешине и војнике. Последњих недеља мора се причестити за све. “Касније је Дража добио извештаје о причешћивању четника, а истовремено и народа. Поред причешћа, често је била организована и заклетва војних обвезника који пре рата нису служили војску, односно који нису имали прилику да се закуну у верност Краљу и Отаџбини. За Ускрс 1944. године, Динарска четничка дивизија организовала је један од највећих скупова. О њему је писао један од три листа Равногорске Динарске омладине „Глас Србства“: „Другог дана Ускрса на далматинском Косову одржан је митинг Српске националне омладине из Тромеђе. Скупу су присуствовали млади из свих крајева, као и представници младих из целог подручја (Босанске Крајине, Лике и Далмације). На скупу је учествовало око 5.000 младића и девојака. Скупу су присуствовали војни и цивилни представници Четничког подручја Динаре. “Дража је 15. априла свим јединицама послао ускршњу поруку за 1944. годину, Она гласи: Честитам свим старешинама и војницима наше храбре војске предстојеће светле празнике Христовог васкрсења, желећи им скоро срећан крај праведне борбе коју водимо четврту годину. Нека нам сви ови светли празници Христовог васкрсења дају све подстицаје да извојемо коначну победу за добро нашег народа и вољеног Крља, који на својим младим раменима носи тежак терет бриге и рада за свој народ, своју земљу и нека нам ови празници свима доносу више жара, снаге и хармоније, да истрајемо до коначне победе, од које ће зависити будућност народа. Пребродили смо много времена и пуно потешкоћа, а још је мало времена до зоре слободе. Доћи ће бољи дани за све људе. Јунаци, до сада сте задивили читав свет дугим и тешким борбама. Надам се и с правом очекујем да ће ваша јуначка срца и челични мишићи од сада показивати да сте били вредни дивљења и поштовања. Наши људи од вас очекују слободу. За живот су вам потребне генерације. Хероји, будите поносни што нам је судбина задала овај тежак задатак, али задатак пун славе и части. Само напред, победа је наша. Тешкоће су пролазне.
Христос Воскресе, јунаци! Живело Његово Величанство краљ Петар Други! После извесног времена, по пристизању одговора са свих страна, Дража би поново упутио позив свим командантима. На пример, ово је његов позив од 26. априла 1944: Поводом ускршњих честитки Посебно ми је драго што јасно видим спремност и коначну одлучност за све напоре за опште добро Краља и Народа. Бићу верни тумач ове одлучности са Његовим Величанством Краљем Петром Другим, нашим врховним заповедником. Величанство Краљ Петар ll, живела Краљевина Југославија!
Дражина Ускршња посланица за 1945. годину, један је од најважнијих докумената из Другог светског рата и једнога дана заузеће почасно место у војним зборницима. Ускрс и Ђурђевдан 1945. године, пали су истог дана, 6. маја. Четничка већина налазила се на планини Битовња у Босни. Дражина посланица прочитана је испред свих стројева. У тој краткој поруци изванредног дејства први пут је говорио о васкрсењу и небеској победи победе за „потоње“ генерације, која чека мученике на Христовом путу: Данас ћемо наставити ка постављеном циљу. Тачно у 11 сати све колоне ће се зауставити на местима на којима ће се налазити. У знак сећања на дан васкрсења Богочовека, ми ћемо се молити Богу. Свештеници ће одржати кратку службу Божју. А онда, крени даље. Наша борба и наше патње су за људска права дата Богом. То је пут Господа Исуса Христа на којем је и он страдао, али и васкрсао. Векови то нису променили или срушили, као ни данашњи изглед. Можда ћемо погинути у тој борби, али њена победа је сигурна, победа и благослов за преживеле и потоње. Уверен у вашу одлучност да истрајете до краја, шаљем вам, драги моји саборци, поздрав.
Христос васкрсе одјекнуше на планини, а колоне наставише кретање ка Србији. Истог дана, радио – станица Врховне команде, коју је и даље водио мајор Јоже Певец, примила је депешу од ћенерала Миодрага Дамјановића из Италије. Англоамериканци су питали где су четници, шта раде и колико их је било, а Дража је одговорио: „У планинама Босне настављамо борбу против мањег непријатеља“.
Извор: Краљевина
