Crkva

Kad bivši (a možda i sadašnji) rimo-katolici kroje kapu SPC-i na KiM

Podsećamo na tekst koji najavljuje ono što se danas događa na KiM, odnosno otvorenu izdaju oceubice Teodosija i njegovih monaha. Dok srbski narod na KiM izdan od vlasti u Beogradu i pod terorom šiptarskih terorista vapije za pomoć, Teodosije to smiljeno ignoriše!

Uredništvo Borba za istinu!

Sava Janjić i Andrej Sajc

Među najvažnijim akterima događanja na KiM-i, što se tiče SPC, izdvajaju se dva čoveka koji nisu Srbi, a koji se predstavljaju kao Pravoslavni monasi. Jedan je sa tri strane Hrvat, a s jedne Srbin, a drugi pola Nemac, pola Slovenac.

U svom zlu, koje se dešavalo zadnjih par godina u Eparhiji Raško-Prizrenskoj, oni su bili oni koji su smišljali, organizovali i izvršavali zle namere protiv Srpske Pravoslavne Crkve i Srpskog naroda. Za divno čudo, za sva ta nedela oni su od SPC čak bili i unapređeni- jedan u arhimandrita i igumana, a drugi u profesora bogoslovije.

Ovaj prvi je kovao zaveru, što se kažnjava svrgnućem (po Kanonima Vaseljenskih Sabora), zajedno sa jednim drugim episkopom, a i sa više njih, protiv svog zakonitog episkopa, i tadašnjeg duhovnog oca, i godinama unapred pripremao isterivanje svog episkopa, širio klevete protiv njega, i pravio scenario, koji se ostvario dramom februara 2010. u Gračanici, a reprize su se igrale tokom cele te godine na raznim mestima.

Na snimku pokloničkog putovanja monaha Raško- prizrenske eparhije Hramu Sv. Save u Beogradu, 2002.g., jasno se vidi po izrazu lica ovog prvog, i po stanju njegovog duha, da je on ovo pripremao dugi niz godina, i da se ovo samo ubrzalo nakon smrti „onoga koji je zadržavao“ Srpskom narodu, Svetog Patr. Pavla.

Šta se to desilo od osobe, koja je pisala knjigu protiv ekumenizma, da ode u sasvim suprotnu logiku, i da radi sve ovo što radi protiv naše Crkve i naroda? Da li su u pitanju hrvatski geni, grehovi predaka, lični sukobi, pare, ili je on samo ubačen kao rimo- katolik da razbija našu Crkvu iznutra- Bog zna? A znaju i Albanski funkcioneri, sa kojima je dogovarao i spremao sve ovo, o čemu svedoči snimak njegovog razgovora 2006. god. sa jednim od njih (OVDE), u kome on jasno pokazuje svoje stavove protiv Srpskog naroda i Srpske Pravoslavne Crkve i svog zakonitog episkopa, i sam za sebe ironično kaže da je on neki… , (u stvari, lažni) Srbin i (lažni) Pravoslavni monah, a da u stvari Srbi i Pravoslavni njega pogrešno smatraju za Pravoslavnog Srpskog monaha. Ko je on to samo Bog i on znaju. A možda i Vatikan.

Sinovi su genetski na majke, a majka je čista Hrvatica i po ocu i po majci. Zar bi on udarao po veri svoje majke- ne, sinovi su privrženi majkama. Ponevši iz svoje kuće hrvatsku logiku i hrvatsko „vaspitanje“ nije čudo da radi sve ovo što radi. Ta potreba za evropeizacijom nije primerena Srpskom čoveku. Rimo-katolici žude za njom, jer nemaju Duha Svetoga, i zamenjuju zemaljskim „rajem“ ono što Pravoslavni dobijaju blagodaću Svetoga Duha, pečatom Dara Duha Svetoga i blagodatnim životom naše Pravoslavne Crkve, Svetim Tajnama. Katolici to nemaju, i tome se ne nadaju ni na Nebu, pa imaju duboku unutrašnju potrebu da prožive u ugodnostima zemaljskim ovaj život, i zato im je potrebna Evropa. Zato je svakom rimo-katoliku bliži bilo koji drugi rimo-katolik iz drugih naroda i zemalja, nego čovek Srbin iz njegove zemlje. Zato su i ovoj dvojici „monaha“ bliži Kforovci i Unproforci, pa i Albanci Katolici nego Pravoslavni Srpski episkop i monasi. Zato su im bliže i policijske metode stajanja na kapiji Gračanice sa raznim specijalcima u civilu, i ne davanje Pravoslavnim monasima da uđu i vide svog duhovnika. Zato od Zapadnih stalno traže pomoć, sa njima razgovaraju, njihove posete primaju, na njihove konferencije odlaze, njih gledaju kao „usrećitelje“.

Šta je Slovencu sa nemačkim genima do brata Srbina, i do zemlje Srbije? Kakav on pedagog može da bude? Kako on može da vaspita Srpsku decu? Kakvi to budući Pravoslavni sveštenici mogu da postanu koje „vaspitava“ i uči Slovenac-Nemac, koji je sprečavao da se zvoni kad je kretao Vl.Artemije iz Gračanice 8.6.2010., što je uobičajeno pri ispraćaju episkopa, i koji je pre toga stajao kao siledžija na kapiji Gračanice da ne da svojoj braći da uđu u manastir? Kakvoj etici, kakvom moralu on može da nauči tu decu? Kojoj istoriji će ih učiti- da li o Kosovskoj Pravoslavnoj Crkvi, koja će biti u službi Albanske nelegalne države na Kosovu i Metohiji? Da li su oni ubačene unijate, ili su stvarno kršteni Pravoslavno, ali zarad ciljeva Vatikana? Da li su ubačene jezuite, koji će za papu sve da odrade? Bog zna.

Na sve liči, samo ne na Pravoslavno, i ne na naše monahe.

A možda onaj prvi dotični i nije vernik, nego samo radi svoj posao za koji je sa Zapada ubačen i plaćen, ili se kasnije prodao? Bog zna, a i on sam zna. U Boga da veruje- bojao bi se Boga, i mučila bi ga savest šta radi. No, on to celom dušom i voljom radi, bez trunke griže savesti, a sa izrazom pakosti na licu. Kome se sveti? Da li Srpskom narodu, u kojem je rođen i odgajan? Da li Pravoslavnoj Crkvi, od koje je sva dobra i počasti dobio? To samo Bog zna, i on zna.

Nekada je izgledao kao Pravoslavni monah, a sada više liči na samouverenog čoveka, koji zna odlično šta radi. I ne crveni mu se obraz zbog toga. Nema Srpsku logiku, ni Srpsku Pravoslavnu veru. Jer, da ima, crveneo bi mu se obraz, i gorko bi plakao, a možda i u zatvoru postradao za očiti čin višegodišnjeg pripremanja veleizdaje zemlje. To što nije ni za šta kažnjen, ni odgovarao, jasno svedoči da on ima debelo zaleđe, i da neko njega dobro štiti. Neko, za čije on ciljeve radi, a oni svakako nisu Srpski, ni Pravoslavni.

Ovaj prvi je još 2006.g. znao da će 17.februara 2008. Albanci da proglase nezavisnost, i radovao se tome i nestrpljivo to čekao.

Da li to može Srpski Pravoslavni monah?

Zar može da se raduje da budu isterani Srbi iz svojih kuća, iz svoje zemlje, da bude otcepljena ta teritorija od ostatka Srbije?

Zar može Pravoslavni monah da radi na tome da se smeni njegov duhovnik, da bi se doveo na vlast neko „ko će biti kooperativniji sa Zapadom“?

Zar može Pravoslavni monah da izjavi „da ga nerviraju ovi u Beogradu“ zbog rodoljubivih stavova, „što još smatraju da je Srpska zemlja tamo gde su Srpske Svetinje i tapije“?

Očigledna je i njegova izjava da on želi brzu integraciju u kosovske institucije, da očekuje donacije od kosovskih institucija, da je „vidno poboljšana saradnja SPC sa islamskom zajednicom i rimo-katoličkom crkvom“ od kako je Vl.Teodosije na vlasti (a ne kaže da su vidno pogoršani odnosi sa Pravoslavnim Srpskim narodom, koji je sablažnjen, a koji je deo SPC, i koji je išao u te crkve na KiM), da trebaju Albanci da rade zajedno sa SPC na poboljšanju turizma, i da će za to da im služe Man. Dečani, i ostale Srpske Svetinje- da tu dolaze Albanci i stranci, i da od toga Albanci ubiraju prihode, a Srba biti neće, jer su proterani, i ne mogu se vratiti u tu „srećnu njihovu“ albansku Kosovo i Metohiju, jer ne mogu biti sigurni za svoj život.

Ovi monasi zatvaraju oči pred zločinima koji su se skoro desili, i još uvek dešavaju, i prave se kao da ništa ne znaju, kao da je sve u redu, i da su Albanci najkulturniji, najdobroželateljniji i najdobronamerniji narod na svetu. Koja igra? Koja farsa? Oskar za glumu i jednima i drugima. Samo što ovde strada pošten i nevin narod.

U Evropskoj Uniji sve je obrnuto, i u globalizmu je prevrednovanje svih vrednosti. Za ono što je crno kaže se da je belo, i obrnuto. Za laž se kaže da je istina, za otimačinu da je pomoć, za okupaciju da je mirotvorna akcija, za nasilnike da su žrtve…itd.

A „mi čekamo Hrista, a ne bolje vreme…“

Autor: Miomir Radojević

Izvor: Srbi na okup

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!